Полицијски гласник

166

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ П

роте старице близу самог кревета. Лице јој беше окренуто ка земљи. На ирви поглед видело се, да је убица своју жргву удавио, а за тим иреко ње навалио велики сандук, који беше толико стар и похабан, као и његова сопственица. Саидук је био постављен са кожом дивљега вепра и имађаше свој заклопац. Сем тога, на њему беху и четири точка... Г-ђа Базир беше часна жеиа. Живела је искључиво од своје мале, доживотне ренте, која је износила 800 Фор. годишње. Она у опште беше побожна и напојена духом своје религије. Има више од тридесет година како станује у кварту Венсен, и иије никада пропустила прилику, а да не оде у цркву на јутрење, вечерње, бденије и т. д. Последњи пут видели су је, како је у 9. сахата пре подне пошла у цркву говорећи: да ће се одмах вратити. Без сумње је хтела да доведе у своме стану неке ствари у ред, а за тим да оде у банку »Национал", те да тамо прими интерес од своје ренте. У први мах, није се у кући обраћала велика иажња на њено осуство. Мислило се, да се где год задржала у вароши, па се доцкаи вратила кући, без да је ко год од укућана спазио. Међу тим, сутра дан, њени суседи беху узнемирени : за што се то г-ђа Базир већ не појављује. Знали су, да је она сваког јутра примала религиозан лист »Гласник Св. Филомене" који за нобожан свет доносаше редовно молитве, које треба читати преко дана. Шта више, кад је г-ђа Базир била болесна, она се вукла на рукама по кући, само да може узети своје омиљене новине. Кад су, дакле, суседи видели, да је »Гласник Св. Филомене" остао нред вратима, онда су више пута куцали на врата, па кад нису добили никаква одговора, известили су о овоме комесара полиције, који је са браваром врата отворио... Изгледало је, да је крађа била повод овоме злочину, јер су сви ормапи били испретурани. По поду видели су се разбацани мали завежл>аји кошуља и халЈИна, које је г-ђа Базир имала обичај да прибира и оставља у своје ормане. Убица све ово није такнуо, али су суседи ириметили, да нема великог дуварског сахата, који је био тежак до 20 килограма. Прашина на дувару обележавала је место, на коме је овај сахат стајао. На против, златан сахат г-ђе Базир није био одиесен. Он је као обично стајао обешен изнад њеиог кревета. Како то, да је убица — ако је доиста дошао да краде — заборавио да узме златан, мали сат, а понео онај тежак дуварски, који је морао са ризиком из куће изнети ?.... Требало је, дакле, прво дознати у банци »Национал«, да ли је она примила интерес од своје ренте. Истрагом се и то дознало.. Сирота старица није могла Имати новаца при себи, јер, и ако је била тачна, одложила је за сутра дан плаћање својих ситних дугова, говорећи, да ће их исплатити, чим добије своје издржање. Ја и г. Гиљо били смо врло збуњепи, иа нисмо нн приметили између суседа једну стару жену, неку г-ђу X. која је показивала велику ревност да нам да обавештења. Са неповерењем, чија је последица дуга практика у полицијској служби, упитах једног чиновника: кб је та жена? — 0, то вам је врло поштена жена, одговори ми он. Њен је муж чиновник у једноме надлештву и веома је богат. У осталом, г. шефу, М. и г-ђа X. врло су добри пријатељи г. С. вашег бившег шеФа... Но и поред таквог обавештења, ја сам остао тврдоглав. Извесна узнемиреност овладала је целим мојим бићем. Реших се, да саслушам г-ђу X. Ова ми у први мах обрати пажњу, на једну тајанствену особу, која је често долазила на разговор код г-ђе Бааир. То беше нека врста скупљача милостиње, одевен у саме траље. Лако се, рече ми, може познати по торби, која му о рамену виси. Имали смо велике муке, док смо пронашли овог човека. Једне вечери известише ме моји агенти, да се то лице налази у цркви »Нотр-Дам Виктоар." Узех га тада за мишице и поведох у његов стан — кварт Батињол. Ту је становао са својим братом, кога смо затекли, да кува вечеру на малој, плехаиој пећи. Био сам изненађен од призора који сам пред собом видео. Смрад ме хтеде да загуши. Поред дувара, испод кревета и поред пећи, спазих читаве брегове старих обућа, са којих је. зеленкаста »плесан® нроизводила овај ужасан смрад. Благи и побожни, они ми одмах испричаше : да заиста познају г-ђу Базир. То је, — говораху ми ови добри старци, једпа врло милостива душа, која нас је својим доброчипствима

I помагала... Истина, да, је један од њих био код г-ђе Базир, али ! у очи дана извршеног злочина, а не на сами дан, кад је она нађена мртва у своме стану. Приметио сам, да су оба били до крајности благи и побожни. Они ми укратко испричаше свој чудан живот. Завотовали смо се, говораху ми, на једно дело милосрђа. Ми смо проповедннци „светог детињства к (тако ми се чини да су ми казали)'.... Старпји брат беше послужитељ у једном министарству. Оба ова старца живела су од његове скромне плате. Па не само да су живела, но су још и штедили. Од те уштеде куповали су старе обуће, које је млађи брат продавао по вашарима у корист : »светог детињства..." Њихова једина радост била је, да клече по црквама и да помажу сиротињу... Уверио сам се, дакле, да они нису убице г-ђе Базир, јер су то непобитним Фактима доказали. Требало је трагати у дру- гоме правцу... Дознали смо, да је г-ђа Базнр имала једну нећаку, коју давно није видела... Једна достава (коју је без сумње послала сусетка г-ђа X.) показала нам је, да је ова девојка заручница неког касапског момка, који је по париским улицама продавао — коњско месо. ( свршнће се).

ПАЛИ У КЛОПКУ. I. Била је ноћ. Небом се витлали црни облаци. По кад-кад сене муња, те осветли околину, у којој се у тај мах један заморени путник налазио.... Он је ишао лагано... Преко рамена пребацио гуњ а вес накривио... Изгледа, као да иде својти у походе... Већ је близу вароши II... Кроз блесак муње види тороњ од цркве... Преко усаиа пређе му лак осмејак. Варош стајаше на домаку.... Он се упути једној механи... Уђе унутра.... Механџија као да га изодавна познаваше, одмах му изађе на сусрет. — Камо пројииа брашпа да те поспем, викну механџија. Где си болан толико? Искривих шију чекајући на тебе!... — Па, знаш, посао... Вашари, веџбања, и — пхи, ко ће то све избројати! — Нека, нека, само кад се има посла, вели механџија. Него, шта мислиш овде да радиш ? ■—■ То ћеш ти боље зиати... ■— Јес, право велиш Акеља... Ја нешто од јуче премишљам... Ха, сад се сетих! Дошао си баш као што треба... Седи, одмори се... Има времена... Казаћу ти све... Биће иара к'о кише. Добар је то газда... Труло богат... Седи, мајковићу, што бленеш тако к'о теле у шарена врата? Путник седе. Прекрсти ногу иреко ноге, па онда гледаше кроз гђзозор некуда у даљину. — Хоћеш што пити ? — Болан се пита, осече се путник. И да једем и да пијем. — Де, де, немој се љутити, биће све готово. Стари смо ми пријатељи. Бога ми, да ми није тебе, па онда Милана Јагодића, па Вујице и — ја би пропао. Овако, ако не цури а оно кашве. Бога ми, тако је.... Путник ћути. Он је у тај мах о нечему премишљао. Куд су.летеле његове мисли?... Ко ће то зпати... По кад-кад би чак и уздахнуо. Најзад подиже главу, на промрмља. кроз зубе: — Проклета полиција. Баш ми не да живети... Механџија донесе јело и литар црног вииа. Путник поче јести.... Јео је брзо а још брже пио.... Изгледаше, као да је хтео вином да поврати своју стару кураж и веселост... Поче бивати све жпвљи... Механџија трљаше задоволшо руке. — До.бро вино, а? — Изврсио. Још један литар... Хе, сад можемо разговарати... Велиш, да је тај газда богат ? —■ К'о онај богати Гаван, о коме сам слушаа из неке песме... — Где му је кућа? — Ту, преко пута од мене... Седи само он и жена... Вечерас се спремају на бал... Код куће је само мала послуга : кочијаш, покућар и слушкиња. Но, и они ће рано полегати... Жива згода... У великој соби је орман. Отвори само доњу фијоку... Злата, пуно злата, иа онда бапака све оних од 100 динара у злату... Новац није ствар да се позна. Јок. Промени где хоћеш, па сербез живи !...