Полицијски гласник

БРОЈ 22

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

169

је већ спавала. Дошао је, дакле, осудни треиутак. Са свим слободио, као да сам у својој кући, уђем у њену собу. Отворим ону Фијоку с новцима; узмем натраг мојих 25 бенчева и на име интереса госпођиних 75 дуката па стругнем кроз прозор наиоље. \ — Зар те, болан, није било жао госпође? — Није господине. А знате ли зашто? Само због оне њене објаве : »сган ?са мо за отменог странца.« — Па шта је даље било ? — Казаћу ти... Чим сам из госпођине куће побегао, одем иа »Калимегдан.« Тамо сам нашао Михаила. Дам му 30 дук. а са осталим новцем још истога јутра отпутујем лађом у Смедерево. У Смедереву сам остао 20 дана, на се опет вратим у Београд. — Шта је госпођа радила за то време ? — То ти, Бога ми господине, не умем казати. Нема сумње да је ствар пријавила нолицији, јер, док сам се у Смедереву бавио, у Београду се била дигла хајка на кесароше. Тој хајци није измакао ни Михаило, кога је госпођа одмах познала као мога »послужитеља.« Михаило је у почетку упорно одрицао, али кад га мало попритегнуше, магарац један признао је све... Ал сам ти и ја долијао. То је било пекако баш кад сам се вратио из Смедерева. Није ирошло ни два дана, а мене натрапа полиција и стрпа у апсу. — Па колико си осуђен због тога ? — Две године затвора... — Зашто затвора а не робије? ■—• Чудно питање ! Барем је теби познато, да се »чиновници® не могу осуђивати на робију, одговори Марко смејући се. Ето, ово је све испричао Марко новоме иолицајцу. Прича је потпуно истинита а госпођа, која је издавала стан за »отменог самца" и дан дањи је жива. Сем поменуте осуде, Марко је још два пута судски осуђиван године 1884. на две године робије због крађе новаца директору једног циркуса, који се тада у Београду бавио. Њему је Марко на врло вешт начин предигао једне вечери око 2.400 Фор. а. вр. Ухваћен је био тек после 3—4 месеца кад је сав новац »срећно« потрошио. Године 1892., Марко је последњи пут судски осуђен на годииу дана затвора због једне просте крађе. Крађа, због које је осуђен незнатна је, према крађи коју је учинио приликом сировођења у Пожаревац. Ову је крађу извршио у самоме комесаријату савском. Ево како. Док је жандарм — спроводник потврђивао уверења, Марко је, онако на брзу руку »гепио« једноме странцу буђелар и у њему 250 Фор. Буђелар, пошто је предходно из њега извадио Форинте, бацио је онде,а Форинте је сакрио испод кошуље на рамепу. Претресоше га неколико пута, али при њему ништа не нађоше. Странац, видећи да нема пишта од пара, оде за »нове«, а Марка, добро »Фатираног« одведе жандарм у Пожарев&ц... Сем Србије, Марко врши своје операције и по А.-Угарској и Румунији. Њему је све једно. Он ие гледа мпого на народност. Главно је, да свуда добро пролази. За сада га једино то љути, што су у »Полиц. Гласнику« ире њега изишле слике млађих коцкара. — Барем, вели, због странаца, требало је прво донети моју слику и биографију, те да виде, како и у Србији има генијалних коцкара... Марта месеца тек. год. Марко је био у Београду колико тек да види шта има ново. Био је срећан, те је прво видео новс аасане уираве града Београд а, којих се није могао нагледати читавих 10 дана. Том приликом Марко је и сликан. Слика, коју сада доносимо, представл>а најновију спољашност некадањег »секретара 11 и »отменог странца® у »шатровачкој® књижевности названог »Чапкун МаркО. <1

ИЗ П0ЖЦИЈ0Е0Г АЛБУМА. Ђор!ђе Спасић и Јосиф Ћири11, оба су из села Шљивовика у срезу лужничком. Ђорђе има 33 године а Ј осиф 23 године. Опи се само по спољашности разликују један од другог. У осталом, нарочито у начину живота, готово су једнаки. Кад оре или коси један, онда то ради и други, а кад један остави рало и волове, то чини и онај други, иа се онда састану и скроје план, где ће да оду и да што придигну.

Они су крали и кокошке, али се оиет не смеју назвати »кокошари« јер су вршили и опасне крађе, са разбијањем и отварањем кућа и зграда удешеним кључевима, онако исто,

Ђор-ђе СпасиЋ.

Јосиф ЋириЂ.

као што раде и модерни лопови. Кад су полазцли у крађу, носили су и оружје као и други разбојници. Један без другог никад нису крали нити у крађе ишли, а крали су све, само је остајало оно, што нису могли дочеиати. Ово се да закључити по стварима, које су као покрађа код њих нађене. Они своје лоповске операције врше још од пре неколико година, али се никако нису као крадљивци могли ухватити, јер су за време извршења крађа били оирезни. Од њихових сељана, па ни из целе општине, није нико на њих смео пружити прст и рећи: ово су лопови. Што је најглавније, нико се није усудио да бар власти дошане, да се они овим нослом занимају. Ето, због тога се нису дуго ухватиди а још и за то, што су вршили крађе по другим срезовцма, — а највише у бело-паланачком. Ал' суд, који се много носи на воду, мора се једном разбити. Тако је било и с њима. Ноћ између 27. и 28. Августа пр. год., била је за њих песрећна. Те ноћи, дошли су оба у село Стражевац, и ту су извршили крађу новаца и разних ствари Живки, ж. .Тована Тодоровића. Но ири бегству са иокрађом, Ј осиф буде рањен у леву ногу, и тако рањен оде са Ђорђем кући у Шљивовик и легне у постељу. Власт је за ово одмах сазнала, оба ухватила, дотерала среској канцеларији и одпочела истрагу. Истрагом је доказано, да су извршили девет, које нростих а које опасних крађа (сем оних раније учињених за које су се докази утрли) и за ово су оптужени пиротском првостеп. суду, који их је 30. Децембра пр. год. осудио, и то, Ђорђа на 18 а ЈосиФа на 16 год. робије. На издржање казне још нису сироведени, док пресуду не оснаже већи судови. Ђорђе је веома дрзак и одважан а и добро развијен, јак и опасан зликовац. Док су били у притвору код среске власти и док је истрага трајала, Ђорђе је чешће покушавао да побегне и ако је био у окову. Два пута је уснео да из апса изађе, али је оба пута ухваћен. Једне ноћи у месеЦу октобру, Ђорђе одвали врата на ансани. Не далеко од канцеларије, наиђе на једну сељачку кобилу која је била припета да иасе. Од оних припона направи улар, узјаши је онако са гвожђем, претурив ноге кобили преко главе, и потера је у правцу ка свом селу. Но беше лоше среће, јер је после четврт сата од среске канцеларије, био већ ухваћен и враћен у затвор. Оваки дух Ђорђев сигурно му неће дозволити, да чами у казамату 18 година, већ ће иотражити чистијег ваздуха чим му се прилика