Полицијски гласник

184

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 24

НИК01А МИЛОЈЕВИЋ. И опет ћемо о њему да пишемо, јер он је вечита загонетка, проблем, кога не могу решити ни највећи психијатри овога света. Тај Никола, стајао је пре неки дан пред нама у канцеларији кривичнога оделења уораве града Београда. Ево како у природи изгледа овај Никола. Омаленог је раста. Кестењаве браде, која иде доле на »шпиц®; малих бркова; у горњој вилици нема два зуба и за то, кад говори, по мало врска. Лице му је доста пуно; коса црна и густа; очи му се живо покрећу с предмета на предмет. На врату, с десне стране, има траг од шкроФула или какве опекотине. Кад говори крши прсте, или гастовима пропраКа оно што прича. У оиште, држаље му је тако, да оно преставља једног интелигентног човека. И тај Никола стајао је пред нама тих, миран и — привидно смрвљен за то, што је изгубио »свој глас". и што му је одузета. могућност, да може и даље варати лаковерни свет. Из акта који су нам стављена на расположење, о њему смо ово сазнал и. Приликом Ободске прославе на Цетињу, међ 1 осталим гостима из Србије био је и Никола. Тискао се свуда. Говорио је, како је он учитељ из Старе Србије и како је за идеју Српства страдао. Кад је кнез Никола одликовао поједина лица из Србије орденима »Даниловог реда«, Никола оде код нашег једпог великог чиновника, који се тада са гостима на Цетињу налазаше. — Господине... — Шта желите ? — Ја сам, као што анате, учитељ у Старој Србији. Сву моју снагу, сав мој живот, посветио сам идеји Српства. Најлепше дане моје младости провео сам у оним неослобођеним крајевима, и потпаљивао сам огањ родољубља и свести у срцима нашега народа. Па за то, држим, да је право, да и ја добијем орден „Даниловог реда к к'а и друга моја браћа учитељи. Господин слеже мало раментгма, па тек рече: — Па лепо, казаћу да се и вама да. — Хвала... И доиста, Никола је успео, те је и он био одликован овим орденом. Ал' ђаво не спава. Његова стара навика избила је на површину. Он је на путу, враћајући се са Цетиња, покрао једног свог друга. За то му је одмах одузето одличије. То је било аре, а сада, у новије доба? Да пустимо, нека сам говори. Он је толико дрзак, толико преФињен, да и сам често мисли, како је све оно истина, што он прича. ГБегова су казивања проткана тако, да не могу у први мах сумњу изазвати. Логпчпа веза, сталност у исказима, опис места и т. д. све је то смишљено и у свему се слаже до ситнице. Он добро иозпаје и геограФију, јер може тако тачно да опише пе које место, као да је у њему провео цео свој век. Он је решен и на крајна срества. Бво шта је једном са својом женом учинио. Раставио се од ње. Обоје су ношли својим путем. Она па пут часног и поштеног рада, а он је наставио своја вараличка дела. Једном је нађе у пајживљој београдској улици. Беше сама. — Стој! Она стаде. — Куд си пошла ? — Имам посла... — По^и са мном. Имам и ја с тобом посла. У његовом гласу беше нечега заповедничког. Она је од тога гласа задрхтала и пошла мирно с њиме. Ишли су ћутећи. Пресекоше неколико улица, па стигоше на — Дунав. Обалу су таласи запљускивали... По^оше ближе обали. Жена устукну натраг. — Куда ме водиш? — За мном, ближе, ближе... — Не, нећу. Знам шта хоћеш. Остави ме! — За мном, грмну Пикола и силно је дочепа за руку. Она се сиротица отимаше. Поче из гласа викати... Били су већ на домаку реке... На један мах створи се пред њима један рођак сироте жене са жандармом. Они су, јамачно, из далека пратили Николу. — Шта ћеш с том женом , несрећниче? викну рођак. — У име закона, напред, рече жандарм.

Никола стајаше запрепашћен. План му се разбио као оно сапуњави мехур на руци несташне дечице. Погнуо је главу и пошао са жандармом у — полицију.... Дакле, Никола је хтео да буде и — убица, јер се друкчије не да објаснити овака његова радња.

Никола је прогнат из Србије за А-Угарску. У Земуну је био ухапшен. Тамо је на иротоколу овако лаг.ао. — Рођен сам у Зворнику. Још као мало и нејако дете, дошао сам са стрицем својим, Лазаром Тодоровићем у Србију. То је било, мислим 1875. године. Стриц ме остави у Шапцу код некога Антонија Пејовића, па је оида отишао на бојно поље где је доцније погинуо... Не знам како, ал' држава српска нримила је на себе ту дужност, те ме школовала у Београду све до 1885. године. Те исте године послаше ме у Русију да наставим науке. Тамо сам остао све до 1889. године. Тада сам се вратио у Србију и дам тадањој влади обвезу: да ћу служити где ме буду поставили.... Поставише ме за учитеља у турској царевини. Као такав био сам у Призрену, Белом Пољу, Скопљу и Солуну. Испунио сам дакле своју обвезу, јер сам четири године одслужио у оним местима у која су ме били послали. Кад сам се вратио у Србију 1894. год. поставише ме за чиновника Министарства Финансија. Хе, ал како се код нас владе често мењају, то сам и ја, као познати политичар био из службе отпупгген... Остав без службе латим се литерарног рада. Био сам уредник »Борбе«, па онда и »Дневног Листа®... Моји оштри чланци; моја критика на систем оне владавине није власницима говела, па за то ме оитуже за велеиздају и осуде ме на годину дана затвора, а после ме прогнаше у А-Угарску.... Ето тако је говорио овај Ннкола код редарствеиог повереништва града Земуна. И све што је казао — слагао је... Лагао је онако на — дохват, а кројио је све —• без маказа. На против, он је родом из села Вакупа, у срезу алексиначком. Има тамо оца Милоја Тасића, мајку Јелену и брата Владимира Тасића, који је ноднаредник у подоФицирској пешачкој школи... Он се, вели, сада каје, и обећава, да ће се поправити. —• Ако се, вели, пустим у слободу, отићи ћу тамо где се боре Американци и Шпањолци, па ћу, или пасти, или постати човек и опрати са себе ову тешку љагу... Ама, ко ће му то веровати? Та за Бога, то говори Никола Милојевић, а Никола слаже чим уста отвори... Дај Боже, да се збиља поправи, ал — »мрка капа зла прилика". Још нешто. Он нам је обећао, да ће сам наиисати своју биограФију. „И тако је«, вели, »сва моја будућност у Србији сарањена«... Ако у ?ву ие унесе лаж, она ће доиста бити веома занимљнва. Видећемо... Л0П0В0КИ ХУМОР. II. Врло је интересантна психологија старих, увежбаних крадљиваца и преступника од заната. У најновије време почела се обраћати нарочито озбиљна пажња на студију душе и њених особина код лопова, на отудију њихове Физиономије и језика, рада и опхођења. Заиста, за крнминалисту, ништа не даје толико богату и разноврсну, толико интересантну и поучну грађу, колико душевни свет престуиника, лонова, злочинаца, јер они увлаче иосматрача у најдубље кутке оне тајанствене лабораторије што се зове душа. То је читав један свет са мпслима и осећањем, који се од обичних људи јако одликује, особинама, павикама, мишљењем и страстима. Увежбани полицијски посматрачи умотрили су, у више прилика, једну нарочиту особину код крадљиваца од заната : — то је присебност, ведар дух и комбинативна Фантазија. Старога лопова пре ћете збуиити каквим згодним, духовитим нитањем или вицем и нагонити га на признање дела, него што ће га заплашити полицајчева претња или осорност. У нрвом случају признање није изнуђепо, но је драговол>но ; у другом је по нужди, изнудно. Он се боји онога који му прети батинама и изнуђује признање; али је вазда далеко отворенији и оданији према ономе, ко уме згодним изразима да га себи примами те да се ода. А кад је већ ту; т. ј. кад већ стоји пред пследпиком, он је толико присебан, да је за ранпје приправан на свако питање. Ои је спремио све могуће одговоре и уме се увек наћи.