Полицијски гласник

БРОЈ 24

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

185

Једном је изашао лопов пред Н. исљедника. Овај с њим одмах у разговор. — 0, Лазо, сервус, дакле опет у бајбок. Та докле ћеш, човече божји, ти баш не избиваш из апсе. — Знате, господин Н. не марим да се сељакам. У другој једној прилици : ЖивкпК је учинио нову опасну криђу у Васиној улици. А до скора је због исте ствари већ лежао апсу. — Дакле оиет због похаре Живко ?... Е, честитам, честитам, — рече му иследник Н. — Молим, немате на чему. — А што? — Срамно сам превареи: нашао само неколико динара и једне старе нанталоне... 1 Давнашњи лопов има страст да краде и да прича ; ни једна његова прича није сентиментална: све су веселе. Кад је у апсу воли добру порцију, воли друштво и лепе, оригиналне епизоде из живота: виц и шала пријатни су му као и сан. Кад је у слободи често се сећа оних ортака, што су, како они веле, остали »у Абацији" — т. ј. ансу. Може га оставити друштво или памћење, али га његов хумор никада не оставља ; то му је највернији пратилац. Да тога лопови немају, врло би им брзо досадпо онај ужаснн и сурови живот, што га они проводе. Лопов без духовитости, без вица одвратаи је и кадар лако да се ода злочинствима; тоје већ бестија у човеку. * * * Пре неколико година, дошло је много Сроа са стране у Београд, да присуствују једној реткој свечаности. Ма да је полиција за раније све лопове прибрала да они то време, док траје прослава, преседа у »Абацији,« ипак није- могла све пријатеље туђих џепова под своје окриље да доведе. И док је г. М . . . вић држао беседу на железничкој станици, један се »мајстор« привукао неком С. II. новосађанину и лепо му »скипуо® торбу, у којој је било доста новаца, нека писма и дваестак визиткарти. Полиција, наравно, лопова није нашла; ал за то је он сам торбу вратио правоме газди. Страпац је сутра дан већ нашао торбу на своме столу," у хотелу и кад ју је отворио нашао је једно иисамце. »Поштовани и цењени госп. II. „Нема сумње да вам је ова врло Фина торба кака драга успомена — за то вам је и враћам; оио што је у њој било задржао сам за неке своје домаће потребе. И писма која су била у торби, враћам вам ; дајем вам своју часну—лоновску реч: нисам их читао; верујте: не марим да завирујем у ту1)а писма. Не могу, а да вам овом приликом не наноменем, да сте врло паметно урадили, што сте оставили своје визиткарте у торби, те бар знамо с ким имамо посла, а тиме сте учинили могућност, да повова дођете до своје Фине и скупоцене торбе. Саветујте иријатеље, да увек у нотесу, крај новаца ил у торби мећу и своје визиткарте. Овде често бивају прославе ; молим вас дакле да нас не заборавите, но да нас о будућој првој прослави изволите носетити; радоваћемо се да вас опет видимо. Но једно незаборавите: метите и том приликом поред доста иара у торбу и своју тачну адресу. Дај Боже да се скоро опет састапемо. С особптим иоштовањем Јеша „зец," искусан ал поштеи лонов. (свршиће се). ——-О««ОП 0 Т Е Р А. Петар и Васидије браћа Никодики и Петар — Периша — Јовановић, скитачки цигани, у друштву са осталима — којп су похватани — извршилп су у алексиначком и околним срезовима више опасних и простих крађа. Кад су код њихових кућа нађене покрађене ствари, они су одма побегли. Петар Николић има 30. год., раста средњег, у опшге црие боје, бркова црних, средњих, браду брија. У средини горње вилице нема једног зуба, у снази је пун. Василије има 28. год., раста средњег, у лицу црне боје, бркова и браде врло малих, лица округла, у снази сувоњав. Периша —■ Петар има до 35. год.

раста повисока, у лицу црне боје, бркова повећи, црни; носи браду а често је и брија; лица дугог иначе сувоњав. Сви од одела носе чакшире и гуњчиће а на глави шубаре. Василије није жењен. Петар Николић има жену и једно женско дете од године дана. Петар — Периш, има жену и 4. деце, два мушка од 8. и 2., и два женска од 13. и 3. година. Наређује се тражење. Нађене стражарно спровести начелнику среза алексиначког, с позивом на Бр. 4646. Лазар Л. Цветковик, за кога је у броју 22. »Иолицијског Гласника" од ове године јављено : да је ухваћен и да се налази под кривичном истрагом и у притвору код Начелника среза алексиначког, ноћу између 26. и 27. прошлог месеца побегао је иа среског иритвора пошто је врата на апсани разбио. Лазар је родом нз Кладова, има 18—19 година, омален, црномањаст, кратког врата, а по лииу бубуљичав. Учио је 4. разреда гнмназије, па се и сад чешће издаје за ђака. По спољашности изгледа миран и благ, али се иза овога у њему скрива велика наклоност за крађе и преваре. Поред крађе коју је извршио своме стрицу г. Мапојлу Цветковпћу, рачуновођи алексиначког првостепепог суда, Лазар је извршно н крађу Димитрију Јовановићу, из Кладова. По овој слици Лазар се може лако иознати. Иаређује се потера. Нађеног треба под јаком стражом спровести Начелнику среза алексиначког с позивом на Број 5993. или Начелнику среза кључког на Број 5913. Што његову слику и биограФију имамо, заслуга јс г. Војислава Ј. Петровића, ппсара ср. алексиначког. Живојин Бедић, осуђеник београдског казненог завода, под бр. 2902., побегао је 28. прошлог месеца пре иодне са рада из Топчидера. На себи је однео бело рухо и капу осуђепичку, које је пзвесно у цељи прикривања заменуо са другим. Живојин је родом из варопшце Параћина. По занату је био калФа кројачки. Како је Живојин сликан на неколико дана нре бегства, то му је лик нотпуно веран слици и ио њој ће га сваки лако познати. Наређује се потера за њим. Пронађеног треба иод јаком стражом сировести управи београдског казненог завода, с позивом на њеи акт од 28. Маја ове године под Бр. 3259, или га спровести уирави града Београда, с позивом на бр 12355. Нарочито ваља обратити пажњу у околини његовог места рођења, тамо негде око Параћина. Тијана, кћи Игњата Милијановића из Петњице, ср. трнавског окр. руднич., која је била на лечењу у болници душевне болести, побагла је из овог завода 30. пр. мес. Нронађену Тијану треба спровести или болници или уирави града Београда, с позивом на бр. 12620. Иван Глишик, бив. магац. соларе у Смедереву, син Милоша Глишића, тргов. овд. који се решењем првостен. смедеревског суда од 23. маја ове год. Бр. 11728 има ставити у притвор, за дело из § 191 крив. зак. тражи се. Нађеног треба упутити стражарно управи града Београда.