Полицијски гласник

ВРОЈ 25

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

193

негде у унутрашњости и тамо смера да што изврши. Нека се припази на њ'. , Лазар Јовичић. Нема му више од 18 година, а већ је по други пут у Топчидеру на издрзкању осуде. Као калФа месарски почетком 18У7. г., радио је код Симе Наумовића, месараовд. Једне ноћи Лазар је разбио ку®ер своме другу из радње Симине и из истог покрао му разне ствари па побегао, али је после неколико дана био у рукама власти. Због ове прве крађе, првостепени суд за град Београд, узев у обзир његово малолетство и дотадање добро владање, осудио га јесамонамесецдана затвора. После ове казне, Лазар, у место да се поправи, он напротив, постаде прави лопов. Да је тако, показује тај Факт, што је Лазар, на неколико месеца по издржању прве осуде, опет извршио једну и то много већу — опасну кр^ђу. У друштву с неким Живком Лалићем, слугом Николе Петровића, овд. месара, извршио је крађу истоме Николи. Пресудом првостепеног суда за град Веоград, од 3. Фебруара ове год. Вр. 2518., осуђенп су: Лазар на две године робије а Шивко на три месеца затвора, и 19. ист. мес. спроведени су управи беогр. казн. завода на издржање осуде. Лазар је родом из Баранде, у Ванату; средњег је стаса; црномањаст у опште. Димитрије Филиповик — Пеканац, опаеан разбојник и убица. Био је дуванџиски стражар у Лесковцу. Тадањи иоднадзорник Ђока Дидић,коме је Пећанац био придодат на службу — приметио је, да овај не врши своју дужност како треба. Чак се уверио, да Пећанац шурује са својим земљацима — Арнаутима, и да ихпотпомаже у шверцовању дувана из Гурске. По дужности, Дидић ту ствар достави управи монопола дувана и Пећанац за то буде отпуштеи из службе. Окорели зликовац и убица намисли да се за то освети. Што је наумио то је и учинио. Ноћу између 19. и 20. новембра прошле године, Дидић је био с друштвом у једној каФани. Пећанац је то знао па га је чекао да изврши своју паклену заклетву. — У Лесковачкој улици, званој »Сат-мала®, дочека тај разбојник Дидића, кад је овај пошао из каФаае, с пријатељем својим Љубисавом Станојевићем, економом. Баш пред кућом Петра Даскаловића, потеже из револвера и с неколико метака обојицу убије. За ово дело, Пећанац је нресудом лесковачког првостеп. суда № 4875. осуђен на смрт, коју је пресуду и Апелациони суд, 1. марта т. год. под № 1764., оснажио. Али није ово све што Пећанца терети као окорелог разбојника и убицу. Он је и раније убијао л>уде и увек је срећно извукао своју зликовачку главу испред курш-ума. У 1892. год. Пећанац је у Врању убио свог рођеног брата Мирка. Његова мајка Бојана и жена му Митра, били су једини сведоци овога зликовачког дела. На суду под заклетвом посведочише, да је био пијан и да је нехотице брата убио. То га је спаслб те је

Радојевића а љубазницу стрељанога Мите. По обећању нашем сада доносимо целу груну ове лоповске дружине. Да именујемо поједина лица : У првом реду оних што седз, у средини је Мита »Штета«, до њега десно Живко Милосављевић а лево Мијаило Глншовић. У горњем реду: у средини Стева Радојевић муж Љубичин; до њега десно Љубица а лево ташта му Јула Максимовић, мајка Љубичина. 0 извршеном делу у њиховој осуди, описали смо у бројевима и странама које су у овој белешци спомеиуте.

П 0 Т Е Р А, Светодика Савића, одговорног уредника „Малог Журнала,« оптуженог за више штампарских кривица, тражи ирвостеиени суд за варош Београд актом № 7972, преко управе града Београда, с позивом на Бр. 7972. Мијаило Ђор ^евић, из Јаловик-Извора, среза нишавског, као притвореник због убиства побегао је 5. ов. м. у вече око 9 сати из окружпе ииротске болнице, где је био на лечењу. Наређује се потера за њим. Нађеног треба под јаком стражом спровести начелнику среза нишавског с иозивом на бр. 5120. или управи града Београда на бр. 13145. Владислава Добричића, коме се не зна место становања, •гражи првостепени крушевачки суд, да му саопшти пресуду изречену по његовој кривици за штампарски преступ. Влади-

само 6 месеца био у затвору. Међу тим, свет зна да није тако било. У 1893. години опет је извршио једно убиство у Лесковцу, и за то буде осуђен само на робију пошто је убиство било тобож из нехата. Пећанац је родом из Пећи, у Ст, Србији; по народности је Арнаутин. -Поред српског говори још и турски и свој матерњи језик — арнаутски. Кад се његово дело оконча и пресуда постане извршном, ми ћемо у једној приповетци описати све шта је овај зверчовек починио.

МИТА „ШТЕТА" И КОМП. Као што смо у ирошлом броју, под рубриком »Стрељани«, јавили, ми смо до сада донели два пута слику Мите Витеза „Штете". Први пут кад је ухваћен, а другп пут кад је на смрт осуђен. На 161. страни од прошле године, донели смо понаособ и слике његових помагача, Мијаила Глишовића и Живка Милосављевића, а у бр. 18. па стр. 136. од ове год., донели смо, такође у засебпој слици, и Љубицу, жену Стеве