Полицијски гласник

196

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 26

штено израђене руке честита и ваљана човека, тако исто и „коцкари® имају за чудо лепе и брижљиво очуване руке. Њихове су руке готово увек сасвим мекане, гипке и нежне. А да би им оие увек таке биле, они се старају на све могуће начине, да их у таком стању одрже. Не раде никакве тешке послове, јер знају да врхови прстију постају услед тога груби и неосетљиви. Осетљивост и нежност прстију на самоме врху њима је одвећ потребна, јерспомоћу тога распознају маркиране карте. Има их који тврде, да »картароши« и своје прсте на врху мажу разним хемикалијама само да би их за свој посао оспособили, али то још није потпуно доказано. Међутим се позитивно зна, да они своје руке мажу машћу, глицерином и другим разним препаратима од масти. ( свршиће се).

ПОЛИЦИЈОКИ РЕЧНИК. Општински послови. (наставак) и. Уверења аотребиа као доказ за наслеђе код старатељског судије. Рађено у суду општине ваљевске, 5. марта 1898. год. у Ваљеву. Предста суду Агнија Лазаревић, учитељица овдашња, па изјави : Молим суд да ми изда уверење о томе : да је моја сестра Милева Лазаревић, овд. умрла као неудата, према чему није имала порода; да смо, по смрти почив. ми сестре Милеве, остале моја мати Марта и ја као њена сестра и да сем нас покојница нема никаквих пречих и ближих рођака и наследника. За доказ приводим сведоке. Агнија Лазаревић. Ми доле потписани грађани јамчимо, да су наводи у овом саслушању посве истинити. Петар Мајсторовић, трговац. Андрија Марковић, пензионар. Оверава судија: Петар Лазић. (На полеђини): № 463. Ову молбу изнети пред одбор општински. 6. марта 1898. год. Председ. суда: Ваљево. • М. Туцаковић. Решење одборско. Одбор општински, у седници својој од 12. марта 1898. године Изјавио је: да се молитељци може дати тражено уверење. Ова одлука верно је изведена из записника одборских одлука. 14. марта 1898. год. Председник суда: Ваљево. М. Туцаковић. Деловођа: М. Тасић. Увера. Суд општине града Ваљева, а на основу одлуке одбора општинског од 12. марта ове године и према прибављеним доказима уверава сваку власт, да је почивша Милева, кћи г-ђе Марте Лазаревића, умрла као неудата, према чему није оставила порода, нити пречих наследника и сродника сем своје матере Марте и сестре г-^ице Агније Лазаревић, овдашње учитељице. Ову уверу издаје суд г-ђици Агнији на њену молбу пошто је прописна такса наплаћена. Од суда општине града Ваљева 20. марта 1898. год. у Ваљеву № 463. Деловођа: Председник суда: М. Тасић. М. Туцаковић. Увера. Суд онштине пожешке, на основу одлуке одбора општинског од 6. јануара 1897. године и прем? прибављеним дока-

зима, уверава сваку власт, да по смрти Марка Парезановића, овд. бојаџије, није остало више мушке деце'сем Петра И Јанка Парезановића, који су његови наследници. Ову уверу издаје суд на захтев Петру, пошто је прописну таксу платио. Од суда општине пожешке 12. јануара 1897. год. № 25, у Пожези. Деловођа: Нредседник суда ; Ђ. Красић. Т. Пантић. Увера. Суд општине крагујевачке, а на основу одлуке одбора општинског од 6. септембра 1897. године и прибављених доказа, уверава сваку власт, да је пок. г-ђа Драга П. Јовановић, рођена кћи пок. Јована Јовановића бив. судије, који је умро пре 28 година и г-ђе Јелене Јовановић, пензионерке овд., да је пок. г-ђа Драга умрла 21. марта ове год. у својој 30. години живота, код своје матере Јелене као неудата и без завештања, према чему није оставила ни мушког ни женског порода, нити кога од ближих и пречих наследника, пошто јој је рођени брат Драгутин умро у 3. години живота, и тако једини њен наследник је њена мати, г-ђа Јелена. Ову уверу издаје суд г-ђи Јелени на захтев, пошто је таксу платила. Од суда општине града Крагујевца 20. септембра 1897. год, № 15739. у Крагујевцу. Деловођа: Предс. суда: Љ. Пауновић. М. Татаровић. Увера. Суд општине пожаревачке, а на основу одлуке општинског одбора од 15. јула 1897. год. и прибављених доказа, уверава сваку власт, да је по смрти г. Павла Радовановића, пензионера, остала удова СоФија с кћерима Катарином и Луцијом и сином Живорадом Радовановићем, кројачем овд., као пунолетним, и да се сви у животу налазе. Ову уверу издаје суд г-ђи Софији на њен захтев, пошто је таксу платила. Од суда општине пожаревачке 20. јула 1897 год. № 7541. у Пожаревцу. Деловођа: Предс. суда: Т. Премовић. Стеван Дугалић. Увера. Суд општине неготинске, а, на основу одлуке општинског одбора од 9. марта 1898. године и прибављених доказа, увермза сваку власт, да су г. Петар Мијодраговић, чиновник овдашњи, Милан Мијодраговић, сапуиџија из Књажевца и пок. Марко Мијодраговић, бив. овд. каФеџија, рођена браћа почив. Јованке, жене Андрије Марковића, предузимача из Књажевца, и да нок. Јованка по својој смрти није оставила ни муглке ни женске деце, нити икаквих сродника, сем браће Петра и Милана и деце Маркове: Јована и Катарине. Ову уверу издаје суд Петру Мијодраговићу, пошто је прописну таксу платио. Од суда општине града Пожаревца 12. марта Г898. год. № 954. у Пожаревцу. Деловођа Председ. суда : М. Симић. Т. Томић. (нАСТАВИЋЕ СЕ).

А Р X И В А. Како је архива кључ свију послова при каквој било канцеларији, и како од реда у њој зависи све, то ћемо овде навести неколико заиоведиих иравила, којих се треба придржавати тачно, до највеће нажње, јер, од испуњавања ових правила, једино зависи могућност, да архива одговара своме позиву. Ова заповедна правила ми ћемо, а под овом рубриком, износитп у нагаем листу у намери, да помогнемо нашем чиновништву, а нарочито општинским писарима, те да у свима архивама завлада једнообразност у току послова и да се заведе ред, од кога све зависи, како би се и ономе, који је позван својом дужнбшћу на рад, а и ономе који има с влашћу посла, олакшало, да брже и правплније свршава своје послове