Полицијски гласник

БРОЈ 27. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 27. ЈУНА 1898. ГОДИНА II. сузо с/5о с/?о ооо оуд с/?о О9о с /уо с/?о оро ооо оро с <уа с/?о орт ото ооо ооо суур о?о о5о с<оо оу оур с/ур оуо оур ооо с /у: оу с/>о"осо с/?о соо с/?о с /у? с /уа ооо ое>о оро ооо ооо о?о ооо ооо с/го ПОЛИЦИЈСКИТЛДСНИК СТР7ЧНИ ЛИСТ 3 А СВК ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ с/ур с/ур с/ур с/уз с/у5 соо оур с/у5 асо сх<о озо оу- оу? с/>о с/о^ (у/> с/?о соо о?о осо с/>о ооо оу с/?о ооо ое/о р>р ооо о>о сро с»оо ооо соо с/>о с«оо с/?о с/уд ооо с/?о об *о с/?о осо с/<о осо с .бо ооо ооо »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излааи једанпут недељно. По нотреби биће ванредних бројева. Иретнлата се шаље уредништву у Веограду »КраљМиланова" ул. бр. 16., а у унутрашљости код овлашћених скунљача или на пошти. Цеиа је листу: чиновнидима, учитељима, званичницима, општинским дисарима и осталим зваиичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостжоничарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, иолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, полугодишње 4 динара, ну ови се по овој дени могу претплатити само преко својих команданата, полидијске односно пограничне жандармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Иоједини бројеви »Полицијског Гласника не иродају се. Писма само плаћена иримају се. Рукописи не враћају се. Огласи по логодби. ул у У ) (уу. г/р ру > ууг с /х оу оу ? оуг о?о огх~о5о (уу с//: уур />се7л -усо с// ууо оу оу уу? уур с/уз оу уу? ууо ру оу. с/зо с/>с оу о^о с/ур сбс ооо оот оу с/>о ру с / уо с ^ур о5о

0 ПРЕВАРИ ПРИ КАРТАЊУ. (сВРШКТАк) 2. Средства која се употребљавају при лажном коцкању. Где и на којим се местима лажно коцка, то је врло тешко одредити, али се зна, да се то понајвише и понајчешће чини онде, где се хазардно игра (коцка). Треба знати, да лажно коцкање пе бива само по ћумезима, где њих неколико оргака дочепају једнога играча, па га така опљачкају. Прави „картарош", који сам, или с каквим другом својим »ради«, вазда гледа да се дочепа каквог друштва, у ком се хазардно игра. Чим успе да у такво друштво дође, онда отпочне варати. То варање састоји се у овоме: а.) Што се карте »маркирају«. То маркирање карата бива па више начина. Вива да се ћошкови појединих карата оштрим ножем превуку тако, да оне постану на својим ћошковима грубе, док су друге са свим глатке. Дал,е бива и то, да се карте »поентирају« т.ј. да се једна угрејана шиваћа игла најпре забоде у бели восак, па се онда извуче и одмах на извесиом месту убоде у карту. Оно мало воска што остане на игли, запуши рупицу на карти тако, да се опа не може видети, али се може осетити. Сем тога маркирају »коцкари« карте и тако, што полеђину »добрих карата« (као што су н.пр. кец и остале Фигуре) изрибају стаклеиом хартијом. На тај иачин боље огрубе, а лошије карте (као што су н.пр. седмице, осмице ит.д.) натрљају сапуном, те оне тако постају још глаткије. Исто тако кану на полеђину неке карте онакву исту боју, каквом је она иначе обојадисана тако, да оштро око »картароша« то одмах примети и на мах позна, која је карта. А ако се »картароши« коцкају с потпуно навним играчима, онда они просто ноктом забележе поједину карту, те тако играча на сигурно варају. Како' свака карта има четири ћошка и како се зарези могу различиги учинити, то и »картароши« имају и уиотребљавају у томе разне комбинације: Треба знати, да сва та поменута маркирања бивају свагда ире игре, и да се тако маркиране карте морају брзо и вешто променити са правима. Ако „картароши" не могу у томе да успеју, оида они то маркирање извргиују за време саме игре и то ноктом или прстеном, којн је на једном месту шиљаст, пошто се тај шиљак може лако и неприметно у карту утиснути. б.) Што ее карте »иромењују <( (транснортирају). Циљ је томе промењивању тај, да се неке карте или уклоне, или да се друге додаду. То врше »картароши® целом руком, пошто карте покрију гипким прстима и држе их на длану, па их онда полако спусте на крило и вешто ућушну у нарочито спремљене џепове на задњој страни панталона, или на прслуку. За тим опет вешго додаду на тај исти начин играчу друге карте, те га онда опељеше до голе коже. в.) Што се нарочите карте а носе уза с<?. <( Такве карте носе „картароши" увек собом за то, да би их могли вешто променити с правим и немаркираним, које се донесу на стО за игру. Они носе собом само и иоједине карте, да би их могли ућушнути у остале праве карте. То чине само онда, ако карте одговарају једне другима по боји и по величини. г.) Што се ири картању уиотребљавају »аоиагачи «. »Картароши" употребљавају у своме послу помагаче исто тако, као и сваки други луиежи. Ти им помагачи користе понајвише онда ако они не играју. Најподеснији су им помагачи: сам газда дотичне радње где се коцка, или какав друг, који седи за ле-

ђима играча, и тобож мирно носматра игру. Споразумевање између »картароша« и помагача {бива нпр. с помоћу цигаре. Овај је држи или у устима, или између прстију, или дува с ње пепео, шго све може да послужи као уговорени знак између њих двојице о ономе шга противник од карата има. Сем таких помагача има их још и других, који добављају људе и анимирају их за коцку ит.д. д.) Што се карте „лажно мешају." Та околност игра веома важну улогу при коцкању. Како „картароши к то раде, то се не да тако лако описати, но се мора очигледно показати. Толико се само позигивно зна, да вепгг »картарош* уме с картама тако да манипулише, да сваки хтео не хтео. мора да верује да су карте добро промешане, док међу ; ,тим ни једна карта није се ни с места свога помакла. ж.) Што се карте »лажно иресецају.«■ У томе има два начина. Првоме је циљ, да онај који сече карте, баш их онде пресече, где то сам »картарош« хоће. Овај прорачуна са свим психолошки, да сваки радо чини оно, што му је најподесније и најкомотније, па ма то и при самој игри било. С тога ућушне у карте какву другу карту, која је шира но оне друге, па је онда вешто и неопажено пренесе на оно месго, где су карте пресечене. Не пође ли му то за руком, он пресавије један део карата, које ваља да се пресеку и то уздуж тако, да тај део карата остане нешто угнут. Онај који пресеца карте, задржи се или код оне широке карте, или код оног угиутог дела карата, те их пресече баш онако, како је то сам »картарош с< хтео. Не учини ли онај што сече карте тако, онда »картарош !< узме прецепљени део карата и неопажено их оиег намести онако исто као што је и први пут било, те на тај начин ипак успе у ономе што је хтео. С овим ваља само пробу учинити, па ће се свак уверити, да је овако као што је овде речено. Сем поменутог коцкања на карте, ваља споменути још једну врсту игре с картама, која у опште узев, није ништа друго до опклада, но која је поред свега тога, што је веома глупа, ипак по целоме свету јако распрострањена. То је тако звано: »ногађање попа (< , које је мамац за многе лакомислене људе, а нарочито пак за лаковерне сељаке. За ту врсте коцке или игре нотребне су само три карте, које се узму тако, да полеђина руке стоји усправно, а карта на длаиу да је ухваћена иалцем и средњим ирстом. »Картарош (< узме тако једном руком једиу карту, а другом опет оне друге две карте тако, да горња карта од ирилике за палац ширине више стоји у руци од оне доње карте. За тим покаже ону доњу карту, коју у левој руци држи, и онда позове играча, да ту карту запамти. Кад овај изјави, да је речену карту заиамтио, он онда повуче ову мало на страну и то доле, на за тим покреие ону руку у коју држи ону једну карту на лево, па је онда опет спусти, а левом мрдне на десно и привидно спусти доњу карту , а горњу опет метне лево поред прве. Кад то све учини, онда мења полако места картама, а играч нрати непрестано очима ону карту, коју је запамтио. Најзад спусти »картарош« полако све три карте на какав стб или што друго, али тако да се лпце карте не види, иа онда позове играча да каже, која је она карта, што ју је он запамтио. По себи се разуме да он неће погодити, која је то карта, јер »картарош« није спустио доњу од оне две карте на дотично место, већ ону горњу карту, где је играч мислио да је спуштена доња карта. И ма да је ова ствар са свим проста, једноставна и глупа, ипак је за то до