Полицијски гласник

БРОЈ 2б

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

215

ИЗ ДРНЕ КЊИГЕ ЈЕДИОГ ПОЛИДИСКОГ ЧИНОВНИКА. (7 преводу М. П. Јовановића). 6- IN Р1_АаКАМТ[! Један цивилни служитељ уведе га, као смрт бледа, погледа прикована за земљу. Човек веома леп, племенита лица, јако црне браде унаоколо. Уз то беспрекорно одевен, јер на себи имађаше црни Фрак, белу машну. Све казиваше појаву веома елегантну. Из самих сјајнпх одаја једиога од нрвих Финанс -барона ове вароши довели су га право у нашу полициску дирекцију. Домаћин лично предао га је полициском агенту, затекавши га у својој спаваћој соби на делу крађе скупоцене женине гривне. Тек што сам прибележио општа питања и одговоре, као што то бива у сваком случају притвора, при чему се приведено лице легитимовало као адвокатски секретар Д-р Ст. пријави се и барон Л. Такође у пуном свечаном оделу, преко кога је имао елегантан огртач, уђе овај омалени, добро утовљени господин. »Госп. комесар ме познаје и јамачно већ зна за жалосну аФеру, која ме овде доводи«, поче одмах. „Нешто само у опште, госп. бароне; рапортовано ми је, као да је ту нека крађа.® „Јесте, ■—- коју је покушао тај господин у моме дому ту је согриа ДеИсМ." При том пружи ми једну кутијицу, обложену угасито црвеном кадиФом. Отворих је и из ње засијаше као какве варнице јасни зраци једне тешке златне гривне, у којој беше ружица прекрасних драгих каменова. »Зар није лепо парче, чију праву вредност може знати само онај, који је бацио на њ око?« примети барон, погледајући оптуженога са пуно претње. Овај пребледе још више и, ћутећи, гризаше своје усне. Ови мукли покрети, а који опет много казиваху, не измакоше ми из вида; они ми одадоше, да овде није само нека обична крађа. Не допустивши да се то примети, упитах барона, да ли не би волео, да свој исказ даде, пошто се оптужени уклони. »За што?« упита он. Ово је за мене само један посао, ма и најнепријатнији, а у пословима ја сам навикао да је све са свим чисто. и отворено. Г. доктор нека истинитост мога казивања одмах потврди или порече, како му је воља. »Онда молим да испричате како је све било, г. бароне." »Догађај је прост и кратак. У моме је дому вечерас забава с игранком, као што сам то навикао преко зиме да чиним. Случај ме нанесе од прилике пре једног сата у моју спаваћу собу, која је на противној страни од соба, у којима се друштво гостило, и ту, упрепашћен, нађох мало иознатога ми г. доктора са гривном моје л^ене у руци, коју он, кад ме угледа, брзо у џеп смота, Ја га позвах да. каже шта ће ту и да даде украс, који сам му у руци видео. Д-р Ст., овако ухваћен, даде ми гривну, али не хте ништа више рећи. Мени више и не треба, јер сам га затекао т Па§гап1д, на делу. Звонио сам за слугу, наредно сам да се зовне најближи .полициски агенат и њему га предадох као — простог лоиова. »Г. Бароне плану оптужени усред ћутања свога. »Е? Зар нисам голу истииу казао? Није ли све тако, како сам исказао? Ако није, имајте смелости да порекнете то што рекох." Један горак осмејак пређе преко лица младог човека. »Пошто сте ви имали смелости, да ову тужбу на мене дигнете, била бд жалосна смелост с моје стране, кад бих се бранио.« »Молим, махните се свију Фраза. Овде имамо посла само да констатујемо Факте. Јесам ли вас ухватио у својој спаваћој соби, кад сте ову гривну сакрили, или нисам? 1С »То не поричем.« »Онда објасните мени или г. комесару, шта сте имали посла у мојој спаваћој соби ви, коме, као госту, она није била приступна. с< Оптужени очевидно беше у великој унутрашњој борби, а за тим одлучно одговори: »То нећу казати." »То ми је доста. Остало све ствар је полиције и суда." Овако признање г. барону могло је и бити довољно, али мени не. Чињаше ми се, да гривна у овој аФери има са свим

споредну улогу, ма да »основи подозрења« заповедно упућиваху на крађу. »Беше ли гривна у кутији, кад ју је г. Д-р Ст. скрио? (< упитах барона. „Не, у кутију сам је метнуо ја, кад сам је хтео донети да је вама предам.« »Та околност од интереса је за мене, јер је гривна овде, на месту где се скопчава, покварена, рекао бих услед тога, што је силом отворена. Можете ли то објаснити, г. бароне?« »Не могу, јер заиста не знам како је гривна ту искварена — вероватно да је моја жена баш због тога квара оставила гривну, коју је, како се сећам, с почетка вечери имала на себи. <( »То може бити ; саслушање госнође баронице свакојако расветлиће ту околност.« Ја приметих, како ово непријатно дирну г. барона. »Г. комесару, ја не бих желео, да ми се жена — ни као сведок — уплеће у ову, као што се види, сензациону парницу.* И Д-р Ст. беше се нешто узврпољио, кад се овом прнликом помену г-ђа бароница. »И ја мислим, да би госпођу ваљало поштедети и не увлачити у ову аФеру, која је одиграна само између мене и г. барона. Ја признајем, да сам затечен с гривном у рукама, више јамачно не можете од мене захтевати." »Па ипак, г. докторе, ваш је рођени интерес, да објасните овај корак, непојмљив за ваше околности." »Да објасним? Узмите да сам на ово нагнан неодољивом принудом. То је законски основ за олакшицу, као и моје отворено признање. <( »Пошто сам га т Ла§тапИ ухватио", упаде у реч барон подругљиво. »1п Па^гапИ ? Изгледа, да вам се тај израз веома допада, г. бароне. Ако вам је ова ствар за шалу, онда је то ствар вашега укуса. Мени је за умирење, ^а ви нисте ничим оштећени. Украс, који као да вам веома на срцу лежи, опет је. у вашим рукама, а за непромишљени корак, који сам учинио, гледате ме тешко кажњена губитком части •— оне части човекове, која за вас, закључујући по свима поступцима вашим, свакојако као да је од врло незнатне вредности. <( »Господине ! <( викну барон Л. »Не жестите се; сами сте ову размирицу обележили само као »посао.« А сад донустите ви мени, да вам ја, који у том само трошкове носим, честитам тако иовољан успех ! <с одговори Д-р Ст. саркастички. Да бих прекинуо даља објашњавања, упитах: »јесте ли знали да се украс налазио у спаваћој соби г. барона?® »Нисам.® »Па шта сте тражили у тој одаји, далекој од просторија у којима се гости налажаху? 11 Доктор ћуташе. »Вероватно тражаше нешто што више вреди, него да само међу гостима и у друштву буде, али га је и у том спречила моја неочекивана појава. с< »Је ли оптужени из круга познаника ваше куће, г. бароне. с< »Моја је кућа отворена и ја нисам у стању, да за сваког посетиоца, кога примим, пре тога истражујем како је забележен и шта се о њему мисли.« »И ви остајете на томе , да судом гоните свога госта? (< »То морам чинити, баш за то што је моје гостопримство повредио на начин тако еклатантан. А сад, ако ћете ми допустити, госп. комесару, да одговорим својој дужности према осталим гостима својим, као домаћин.« С тим речма оде барон Л., пошто је још један последњи поглед, пун мржње, бацио на Д-ра Ст. »Одричете ли се још и сада, пошто је барон отишао, тога, да објасните овај жалостан случај ?« упитах младог човека, који ме је јако заинтересовао. »Наравно, ја се користим овим правом сваког оптуженога. к »Онда веома жалим, што вас због велике сумње за крађу морам задржати у притвору и предати надлежноме суду." »Вршите своју службу, г. комесару — својим признањем ја се надам да сам скинуо своју кривицу. * Поротници су огласили Д-ра Ст. кривим за злочин крађе, а колегија судија, имајући у виду претежне олакшавне окол-