Полицијски гласник

-230

ИОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 30

Мидош Јовановик из Грошнице, окр. крагујевачког осуђеник беогр. казн. завода Вр. 383) побегао је нз Дооричева са рада 8 тек. мееца. Милош је осуђен пресудом првОЈЗт. крагујевачког суда 18 септемора 1893, год. зато: I, што је ноћу између 2 и 3 јуна исте год. ооио зграду Стевану Ратинцу из Грошнице и на опасан начин покрао му око 200. дин. у разној монфти и II, што је ноћу између 6 и 7 Јуна 1893 год. око 10'/ 2 сати гађао вз пушке Благоја Живадиновића из Грошнице и оловом га тешко ооранио. Ово је Милошу други пут што оега са робије. Наре^ује се живо тражење. Пронађеног сировести стражарно управи пожаревачког казненог завода с позивом на Вр, 1879 или Управи града Бео^ града на Бр. 15.784. Милан Радовик из Турске, но који се настанио био код нас у Ваљеву, осуђеник беогр. казненог завода (Бр. 480) побегао је са рада из Љубичева 8. тек. мес. Милан је осу^ен на 16. година робије у тешком окову и Г>. година полиц. надзора, пресудом ваљевског првостеп. суда од 31. јануара 2894. год. № 2383., зато, што је у друштву са Милошем Зечићем — Милановићем из Херцеговпне (којн је ту скоро у потерп убијен) и Јованом Живковићем из Турске, — наиао са оружјем у руци, разбојнички, на Рајка Драгојловића тежака из Бранковине, везали њега и све његове укућане, па му изнудили 28. дин. у новцу (колико јеовај свега н имао) н још неке ствари нокупили и однели. Наређује се потера. Пронађеног епровести или казненом заводу или управи града Београда с позивом на Бр.' 15.785.

ИЗЈАВЕ, П0РУКЕ И 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА. Наша најбоља услуга! Једап од београдских листова, ,*) и сада поново похваљујући ваљано уређиваље" нашега диста, чини нам приговор: да (( са свим противно 8 дужности п задатку сво.ме Ј >адимо што доносимо слике људи, «који су. се огрешиди о друштвени и државнн ред и законе", јер им се тиме (( онемогућава да се тргну и врате на пут иоштених и добрих људи», пошто тако лице «куд се год окрене, свуда налази пред собом затворена врата, нпко га неће, нпко га не прима, јер је обележоно до најмањих ситница, па му је чак и слика позната", и онда „шта ћо, куд ће, но на стари занат и неваљалп живот." На тај начин (( 11олицијеки Гласник 8 , вели исти лпст», само јача, потпомаже зло, које би хтео да лечи и, мислећи да служи јавној сигурности, чинп јој само «рђаву услугу 8 ... Ј1 поред све ове оштрине, тај приговор зачишен је бојажљивом несигурношћу, израженом речма : «чипи нам се», «можда и грешимо што овако мислимо а , свакојако «није на одмег уреднпцима «Нолпцијског Гласпика" ова напомена, да о томе добро и озбил.ио иромисле." Ево нас да одмах, и без икаква иремишљања, овај приговор обележимо као савршено неосновап и гледиште, са кога нам се чини, као заблуду, коју јсдва да нам може битн потребпо побијати. Уредништво «Полицијског Гласника® има на расположељу око пет хиљада Фотографнја рђавих и осуђиваних лица, па ће пх п даље прибнрати и број им умножавати , али ие у намерн да би их све

*) «Мале Новине" од 7. овога мосеца, број 183., у чланку: «Рђава

услуга.'

унело у лист и јавиости предало, него да ово учинн само са онима, за које би се то показало као арава иотреба. Према великом броју Фотографија, којима уредништво располаже, оно је до сада веома малп број предало јавпостп, уневши у лнст дотпчнс ликове, уз потребан опис. То већ собом само говори колико се иажше и обзира има при овим публикацијама. Оне се, дакле, своде само на случајеве праве погребе, коју диктује јаван интерес. Та потреба пак до сада се поглавито ноказивала у овнм случајпма: 1., Кад се познати учинилац кажњивога дела не може да пронађе шго се не зна где ]е, што се крије или шго јо, може бити већ и као осуђеник, у бегству. За таким кривцима надлежиа вдает по дужности чини иотеру и, дајућп тачан опис позива сваког, да помогие иронаћи познатога кривца и јавиги јој, ако би шго о овоме знао. Публикација лика такога кривца унраво је неминовна , улази у иојам потере, коју закон налаже п, доследно томе, ми ће.мо увек у таком сдучају доносити и од сада слике тих криваца. 2., Кад је ко више пута као кривац кажњен, тако, да се сматра као «непоправљив», или као лице, којо чини зло већ пз навике или као занат. У том олучају несумњиво има се разлога узети, да се такав кривац неће ионравити и са рђава пута вратиги, док му се не ускраги свака нрилика за нова варања, крађе и зла дела у оиште, а за то је публикација љегова лика врло важно и моћно средсгво. Ирема потреби чувати друшгво од нових нревара и крађа од стране такога неваљадца, од споредне је важности како ће он доћи до неког уточишта. Треба све чинити, да се такоме пе да иристун и онде, гдо па то могу имати права само честити и радни људи, не. дати му да се он ту увуче иод фирмом ових увек добрих људи, те да добије само нових прилика за пљачку. Уа то лнкове ових певаљалаца такође треба публиковати. А кад јодмом увиде да им со доиста ваља поправити, наћи ћо места где ће се моћи скраситн. Само опај, којн их прима нод свој кров или им рада даде, треба да зиа с ким има посла, да би знао колико им поверења сме ноклоиити и какав надзор над њима мора иматн. Овака лица, пак, позиата су увек као хитра, досегљива и за по поку службу иарочиго нотребна, то је нпак могуће да нађу мест% Оамо, ионављамо онет, онај, који их ирима, не треба да је у обмаии о њима, ради потробиога надзора. II онда публикација ликока оваких људи јавља се као потреба како реда друштвеиога тако и њих самих, како ради заштите друштва тако и ради добра оамих таких крпваца. Противна радња била би управо, ако не немар, саучешће у злп.м делима њиховим, значила би ирнкривање њихова лика п тимо идењо на руку да варају свет, приказујући се као увек добри и ваљани иод лажним именом, да само дођу до нових ири.шка за зла деда. За то, ко их прима треба да зиа какви су, те да се ирема томе управља, а ако нод том погодбом баш ие могу наћи склоништа, држава има дужност да својом илп приватиом помоћу даде установе, где би овака лнца дала претходно доказе ■& ионрављености, добрим' намерама п корисном раду своме, о којим установама смо ми говорили и још ћемо говоритп. Нисмо мп боз хуманих ногледа према овакнм кривцима, па ма они били и иајокоредији злочинци. То показују радови већ до сада изнесени у нашем листу, у којима се врло вндно истичу п околиости, којо као но закону узрочности стварају злочинце и које свуда у свету чине, да се већ почиље утврђивати и иеки иарочити «тпп злочинаца 0 . Ми, уз то, не прикривамо ни онај правп вапај, да се у што већој мерп отклањају оне невоље и јади, из којих тако потичу злочинци, који су данас постали иредмет врло озбпљног анатомског, физиолошког и соцпја.шог проучавања. 3., Најпосле, потреба публикације лика злочинчева јавља се и у онпм случајима крвавих и врло тешких здочина, који, како закон каже, (< иозор' света на собе обраћају", те се тражи да се з.шковац види, а очувати љегов лик треба и као објекат мало час иоменутога ироучавања. У осталом појава публикацијо злочинаца у иаведеиим случајима није неки наш оригинал. Као што смо већ ималп прилике иапомпљати у досадањим бројевпма нашега листа, овако се ради п у листу полициске дирекције у Берлину. Овим смо, надамо се, свакоме јасно доказали, да оваким радом својим чинимо најбољу услугу реду и јавној сигурности. Данашњи, ванредни број издајемо због побеглих робијаша. Тако Ћемо чинити и у будуће увек кад наступи сличан случај. Кад који од њих буде ухваЋен молимо дотичну полицијску власт да о томе извести и уредништво.

ШТАМПА КРАЉ. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА.

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИЋ.