Полицијски гласник

232

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 31

да се ширењем лоповских описа по јавности чини већа штета но корист. Али није тако. Опис одбеглог злочинца треба саставити са зрелим расуђивањем и смишљеним испитивањем, т.ј. у појединим случајевима треба да сами себе пре свега упитамо: шта мора безусловно бити истинито, т.ј. шта се не може изменити (н.пр. мали узраст, недостајање руке или ноге, боја очију, облик носа ит.д.) а ште се може изменити. Код свију других особина мораћемо се упитати, на који начин и у ком правцу се могло извршити прерушавање. Најпре ћемо сами према потерници одредити опис и тога ћемо се описа држати. У овом правцу најтежи је рад за полицајца, који са датим описом има да тражи дотичног злочинца по целој вароши, по извесним гостионицама, по железнипама, ит.д. а вема кад , да једног за другим тачно посматра, да према опису испитује праве или лажне особине. Но ту мора бити све и сва извежбаност и оштар поглед. Много је лакше иследнику, коме предаду извесну идивиду-у као злочинца, који се тражи. Ако се опис не слаже, онда треба пре свега имати пред очима, да се готово све може ФалсиФиковати. Пре свега ваља да се уверимо, да се при писању описа није у саољњем посматрању поткрала каква грешка; за тим испитајмо поједине моменте, који се не слажу по својој унутрашњој вредности, т.ј. да ли је нађена разлика могла бити ФалсиФикована. У таквим питањима не треба никада да сами доносимо коначан суд, док год не позовемо стручњаке у помоћ. Много и много пута извесне метарморфозе сматраћемо за немогућне, али за тим лекар, зубни лекар, бандажиста, берберин и жене, које су искусне у вештинама тоалета, поучиће нас бољему. Како се н.пр. вештачки прави грба, 1 махна у нози или руци ит.д. може нам сваки искусни бандажиста казати, а објашњења о прерушавању лица (тако зване маске) може нам дати сваки позоришни Фризер и глумац. (НАСТАВИЋЕ СЕ)

ПОЖЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. (наставак) пресуде 1^04 општиис^их судова II. за скпнуће пописа а. Тужб а. Решењем начелника среза колубарског, округа ваљевског, од 19. марта 1898 године № 5284, које овде под -ј. ирилажем, упућена сам на парницу противу Милана Јовановића трговца из Мионице, — који је ставио забрану, за обезбеду свога потраживања, на имовину мога мужа Јована Јоваиовића, овд. терзије, — да докажем право својине, на пописану покретност, пошто сам и на протоколу при извршењу пописа изјавила, да је пописна покретност моја својина. Према овоме решењу а у законо одређеном року, тужим томе суду Милана Јовановића, трг. овд., и молим суд, да донесе своју пресуду, да се извршени попис, од стране начелника среза колубарског, са ствари означених у поднетом решењу, а које су процењене 187 динара, скине, и да се исте мени као моја својина, на слободно руковање предаду. Све ове ствари пописане, донела сам моме мужу, као спрему при удаји, што ће потврдити сведоци : Марко Пешић, Милан Јагодић, Петар Лазић и Живко Петровић сви овд. поред којих ћу се и ја, ако суд за нужно нађе, допуно заклети. Основ тужбе скинуће пописа Вредност спора 187 динара. Долазе сведоци и допуна заклетва. За нисање ове тужбе и осталих спорних трошкова тражим 50 динара. 29. марта 1898 г. Милица ж. Јована Јовановића. Мионица Одобравам постунак моје жене. Јован Јовановић терзија. СЈ\° 18'±. Завести ову тулсбу у деловодни протокол и одредити рочиште, за пресуђење овога спора, на које позвати обе парничне стране и сведоке. 30. марта 1898 год. Председник суда Мионица М. Мојић Рађено у суду општ. мионичке 6. апр. 1898 у Мионици.

б. 'Белешка по сиору: Милице ж. Јов. Јовановића терзије овд. противу; Милана Јовановића, трг. овд. Због скинућа пописа са ствари у вредности 187 дин. Доказ сведоци и допуна заСудили: клетва. Председник суда М. Мојић Судије: А. Марић П. Маричић Бележио деловођа: Ј. Симић На данашње рочиште дошли су парничари. Ту су и сведоци. Парничари се нису могли поравнати. Тужитељица овласти, да је на овом рочишту заступа Петар Матић овд. Полаже 1 динар таксе у такс. маркама за ово овлашћење. Заступник тужитељце оста у свему при тужби. Тражи, да се сведоци испитају после чега ће дати своју реч. Тужени каза: да не признаје тужитељци право својине, јер не подноси за то никаквих стварних доказа, који се тралсе, па да се може узети, да је она доиста пописане ствари своме мужу при удаји као спрему донела. Као доказ за ово, вели, могло би послужити, само потврђено писмено влашћу полицијском, или којом другом, која би ирема закону била надлежна, но и тада само у том случају, ако би овај уиос као спрема био оЈлашен преко званичних новина, јер у том случају , то је обавезно. Испиту сведока нема места, јер њиховом исказу не може се, на основу закона, поклонити никаква вера. Тражи, да се тужитељица од тражења одбије и да попис остане у сшји. Испит сведока. 1., Марко Пешић, пиљар овд., има 32 године, не стоји ни у каквим искључењима закоиским према нарничним странама, способан, каза : Ја знам, када је се тужитељка Милица удавал-а за њеног данашњег мужа Јоваиа, а то је било у години 1895, око Тројица, да му је као девојачку снрему однела, двоја пуна кола ствари. Колико сам те товаре могао оком прегледати, видео сам, да је било душека, јоргана, јастука, ншФоњер, орман са четири Фијоке, астал, столице, ћилимови и два гвоздена кревета. Све нисам могао видети, јер нисам био при товарењу. На ово ћу се заклети. Дангубе тражим 5 динара. 2., Милан Јагодић, абаџија, има 45 година, не стоји ни у каквим искључењима законским према парничним странама, способан, каза: У свему као и први сведок, јер је однос ствари из куће оца Миличиног, у очи самог дана свадбе својим очима гледао, Заклеће се. Дангубе тражи 4 динара. 3., Петар Лазић, трговац, има 26 година, у свему способан за сведока, каза: Тада, када је се Милица одв.ела, ја сам служио код њеног оца Марка. Својом руком-сам товарио на двоја рабаџиска кола њену девојачку спрему, која је се састојала из ових ствари: 1 шиФоњер двокрилни, 1 орман флодрован са четири Фијоке, 6 столица од трске плетених, астал политиран, 2 душека, 2 јоргана, 3 ћилима, 2 кревета гвоздена 0 јастука белих и 4 жанилска пуњена вуном. Било је још ствари али не могу да се сетим свију у иојединостима. Да ли су то те ствари, које су сада у попиСу не знам. док не бих видео. На моју сведоџбу заклећу се. Дангубе не тражим. 4., Шивко Петровић, баиггован овд., има 54 године, у свему способан за сведока, каза: Доиста, знам, да је Милица кћи Маркова, при својој удаји за Јована, донела пуна двоја кола ствари, но сада их не могу све побројати, јер их нисам разгледао. Било је кревета, хаљина спаваћих, столица, ормана, и ћилима. На ово се могу заклети. Дангубе тражим 3 динара. Заступник тужитељке рече: испитаним сведоцима, потпугш је доказано, да су пописане ствари својина његове властодавке, и зато тражи, да се попис скине. Наводима туженог да испиту сведока нема места, суд не треба да иоклања пажње, јер је вредност тражбе испод 200 динара, а његове властодавке муж,