Полицијски гласник

БРОЈ 34.

ГОДИНА II.

У ББОГРАДУ, СУБОТА 8. АВГУСТА 1898.

С/20 ООС с/У5 090 ОЗО СјОО 070 С^>Р 090 0>0 суу: О&О СОО ОУД руа ОУГ соо С/уС 1 ,СОО С.ОО ОбО с/у:' &С/0 <у>0 ,с«60 06*0 ОбО С/У5 Обо С»б/1' СОО СОО соо ОбО ООО ООО Об^О С«бО.С>бЈО С/ЗО С/>0 с«00 С»РО 0?0 Сиро С ј ОО О ј ОО оу?

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ С/УО 'УУ? 'УУ5 'УУР УУР ОУ? 'УУО ■■'УУР О ј СГ ) СХУ2 С/Ж ОбС ОУГ С/У> ОУ 090 С<у.' С^г С/>? С/УГ ОУО 0/>О Обо ОРО С/УО ООО оу ооо С^о ООО С<УО СОО С</0 ОУ> (1/УГ} С/УГ С/уО С/>Р 050 с^>0 с/уо ОУЗ С«бО' ОУЗ 060-000 с/>о ООО- ооо »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељно. По иотреби биће ванредних бројева. Претнлата се шаље уредништву у Веограду »КраљМиланова« ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на ношти. Ценајелисту: чиновницима, учитељима, званичнидима, ошптинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, нолугодишње 6 дин. Гостиопичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, нолугодишње 8 динара. Жаидармима годишње 6, полугодишње 4 динара, ну ови се но овој цени могу иретнлатити само преко својих команданата, полицијске односно иограничне жаидармерије. Надлештвима у онште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, нолугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Писма само плаћена примају се. Рукописи не враћају се. Огласи но ногодби. ОУ. с /У~-> С/У? с/л с/у (УУ С/У? ОУ С/Л -ХУГ' С>у: '.^о С/>- УУО 05^' ОУГ (У>0 (У9Р С/УГ1 090 ■-У5С -УУР ООО ОУ! С/У С/ГР ОУ С/У ОУ С/ у О ОУ <уур С/ у 5~ОУ:- С/УР оу: ОУО ОУР ОУ'

ШТА ОВЕ ПРАКТИКУЈУ Л0П0БЕ III. Симулације болести (НАСТАВАК) б.) Нагло иобољење окривљеног или важних сведока за време саслушања. Деси се више пута, да се окривљени или сведок, било случајно било услед узбуђења, разболе. Но у већини случајева болести, као што су несвестица, падавица, грчеви ит.д. не ће увек бити природне. Да је тако, најбољв ћемо видети ио томе, што је време, кад је болест настуиила, било за симуланта иовољно: дакле, кад је онај што га саслушавамо био дотеран до зида, кад није могао да нађе згодна одговора или је почео да пада у противуречности. У таквом случају не може се много учинити, јер чак и онда, ако је иследник увидео да дотични спмулира, ипак му није ни од какве користи натерати симуланта, да одустане од симулације, јер овај је већ добио времена да се промисли, а то му је и било главно. Али за иследника није све једно, да ли симулација ностоји или не. Јер ако симулација ностоји, прво смо дошли до уверења, да у ствари има нечег сумњивог, а друго, можда ће нам по1.и за руком, да дотичног нагнамо да одустане од своје игре, пошто му докажемо, да смо га прозрели. Иследник ће у таквим приликама увек позвати у помоћ судског лекара, а кад му овај не буде при руци, осмотриће колико је могућно тачније појављене болести: несвестицу, падавицу ит.д., та своја посматрања ставиће иа хартију, да би их могао тако у потпуности иредати лекару на оцену. Ако посматрања буду тачна, лекар ће питање о симулацију решити исто тако, као да је он лично гледао наступ. Па ипак најбоље би било да је лекар био присутан, али шта ћемо кад је немогућно, да се он тако брзо дозове да види наступ. Сем тога, кад лекар дође, симулант се већ „опоравио." Кад је лекар констатовао симулацију, иследник ће,. кад се такав случај понови, енергично настати, да симуланту објасни, да је његово претварање за њ бескорисно, па чак и опасно, јер га сумњичи. Препоручили бисмо за овакве случајеве још једно према приликама добро средство. Кад н.пр. онај кога саслушавамо на један пут добије грчеве и стане се ваљати и трзати, иследник ће с чиновником на протоколу повести разговор о »оболелом«, у ком ће га разговору задиркивати, говорити о њему непријатне ствари, иа пример, како је »оболели® и сам кривицу признао шш га је саучесник издао ит.д. Тада ће симулант, гневан што се таква неистина говори, од једном иочети да ослушкива и мање ће се пресавијати и трзати, а нарочито ако се буде лагано говорило. Прича се, како је један Циганин, који је добио падавицу, на један пут оздравио, кад је иследник рекао, да ће се тај човек морати предати -у лудницу, где ће га метнути »да седи иа леду" и „по неколико сахата држати га под тушем«. Циганин је на један пут оздравио и обећао да не ће никад више добити »настуи«. Али поменуто средство, ма да, би оно у приликама могло бити од користи, не треба увек употребљавати, пошто неистинаније ни у којој ирилици допуштена, а сем тога, ако нам ствар не испада за руком, излажемо се неприлици да симулант

прозре наше намере. Али ипак умесно је и биће можда корисно, ако у случајевима, кад опазимо симулацију, мирно и одређено рекнемо, да то мора бити симулација и да окривљени тиме не иобољшава ни у колико свој положај. Кад овај види, да му се никако не верује, врло је вероватно, да ће се оканути претварања. Но пошто нам је главна ствар, да утврдимо, да ли симулација постоји, а лекара ие можемо брзо дозвати, нити наступи толико трају, док лекар дође, осем код тобожњих хроничних болести (н.пр. глувоће), најбоље ће бити, да се упознамо с неким средствима, којима се сами можемо у појединим случајевима помоћи. 1.) Симудација глувоће. Таква симулација је за иследника врло незгодна, нарочито кад му је потребно да саслушање сврши брзо, без одгађања, а нема кад и прилике су такве, да не може зовнути лекара у помоћ. Сумња ли се, да онај, који се саслушава, симулира, онда је пре свега потребно доказати му, да је провиђен. За то има средстава, која и сваки лајик може да употреби. Аве Лалман препоручује , да двојица нижих чиновника, који имају јак глас, узму симуланта и да му на ухо стављају питања вичући колико год их грло доноси, и то све дотле, док се дотични не окане претварања. Али то није за препоруку, јер није ни од какве користи, пошто је доказано, да такво викање проузрокује болопе чак и глувима. Међу тим ово је врло добро и корисно средство. Кад сумњамо да се нека личност претвара да не чује, зађимо јој иза леђа, ударимо јако ногом о земљу или испустимо неки тежак нредмет да падне. Онај који је у истини глув, осети то по потресу; симулаит пак мисли, да ни то не треба да чује — нрви се обазре, а други не. Ако неко тврди, да само на једно ухо ништа не чује, за то има једно поуздано средство, да се истина открије. Две личности ставе сумњиву индивиду-у између себе и једновремено јој шапућу у уши различите ствари. Ако је једно ухо глуво, онда дотични разуме потпуно јасно, оно што му се на друго ухо шаптало и може то испричати'; али ако чује иа оба уха, онда се то шапугање на оба уха тако збрка, да он баш ништа не разуме и ништа не може казати.*) Међу тим но Касперу Лиману најбоље је средство, да се симулација позна, Физиогномичка дијагноза. Кад иследник у току ислеђења непрестано посматра црте лица онога, кога саслушава, и тежи да онази, да ли и какав утисак чине извесна питања или речи на »глувога®, он ће у скоро по очима, иокрету главе или руку увидети, да ли га је разумео или није. За глувонемог важи то исто што и за глувог, пошто се глувонеми рађају глуви, иа због тога ме могу да науче говорити. Кад се неко претвара да је нем, правиће се и да је глув, јер су врло ретки случајеви да неко доцније онеми, те се и не симулирају. И код глувонемих ће Физиогномичка дијагиоза бити од значаја. Треба упамтити, да и глувонеми опажају тресак, који произведу тегпка тела, те се обазиру, док међу тим симулант то не чини.

*) Ми11ег „КИтбсће "\Уооћоп8СћгШ >) , 1 869,