Полицијски гласник

256

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 34

2.) Симулација падавице. Падавица се појављује чешће, како код регрута, који су ради да избегну служење у војсци, тако и у криминалима, да се избегну саслушања или казне. Криминални случајеви ће већипом пасти у део лекарима, али је доста пута и за иследника од велике важности, да одмах зна, да ли је епилептични наступ прави или није: кад се на пример има да изврши хапшење, или кад окривљеник или сумњиви сведок, као што је већ споменуто, хоће да прекине досадно му саслушање. Ако иследник одмах види да се дотични претвара, он ће поступити са свим друкчије но што би поступио, да то није био случај. Осем тога, он ће на лекарско мпшљење у већини случајева морати дуго да чека, пошто се симуланти обично чувају, да у присуству лекара наступ добију. Ако се пак лекар може брзо да дозове, онда симулант своје претварање тако скрати, да лекар не добије потпуну слику наступа. Симуловани наступи већином се добро представе и према томе није их лако познати. Узрок за то лежи без сумње у томе, што насту.пе падавице не симулује нико, ко такве наступе није више пута гледао. Пошто је та болест јако раширена, сумњива личност је увек за то могла имати довољно прилика. 0 средствима, с номоћу којих се симулација падавице мо>ке познати, писано је у страним књижевностима веома много, а о томе су нарочито доста писали војни лекари, пошто су симулације такве врсте код регрута најчешће. Да наведемо нека од тих средстава, која ће нашем иследнику моћи бити од користи. 1. Увек ће бити сумњив онај случај, кад наступ избије за.време хапшења, саслушавања ит.д. Наравно да не треба ни то заборавити, да доста пута узбуђење, страх ит.д. могу проузроковати наступ и код правих болесника. 2. Начин падања је од велике важности. Прави болесник пада не бирајући место, не пазећи, не чувајући се рукама, тако да се доста пута тешко повреди, највише у лице, пошто унапред пада. Симулант се спушта и чува се испруженим рукама или задржавањем лактовима. Ако то не учини, он ће пак бол, који случајно у наду добије, мучно моћи да сакрије и изразиће га мрштењем лица ит.д. 3. Онај познати крик код епилептичара, који кад једном чујемо лако не заборавимо, тај »сп шндие, гаидие р1иШ 411'ај^и«, као што француски лекари кажу, доказује у понеким приликама истинитост случаја. Викне ли падач неколико пута или ако виче дуже времена, онда је он сигурно симулант; узвикне ли само једанпут, онда је наступ или истинит или је добро имитован; ако тог узвика не буде, настун ипак може бити нрави, пошто тог крика код сваког епилептичара нема. 4. Важни су и не могу се тако лако подражавати тако звани грчеви мишића, оно јединствено трзање и дрхтање појединих мускула, на име на потиљку и леђима. То дрхтање мишића могу вештачки ироизвести врло снажни људи, на име гимнастичари, и то на мишицама, али по целом телу не може нико; код правог еиилептичара дође то само по себи. Међу тим симулант удара рукама и ногама, трза се, нодрхтава и батрга се, али игру мишића не може да изведе. 5. Најважнија је боја лица, која је код правог болесника веома бледа, а доцније постаје плавичасто црвена ; бледоћу не може симулант никад вештачки да створи, док међу тим румен могу многи људи да изазову. Кад онај, кога саслушавамо, на један пут добије, било прави или лажни наступ падавице, пре свега не треба да се збунимо; као што смо већ рекли, страх и узбуђење могу доста иута да произведу наступ, а тако што чешће се дешава у судници. Млад и невешт иследник, који на такве случајеве није навикао, збуни се, и не може да буде миран посматралац. У таквом узбуђењу устрчи се он тамо амо, јури по воду, зове у помоћ ит.д., а кад за тим запитају лекара, да ли је настуи био прави, он не може ништа да одговори, јер му иследник није дао тачан опис симптома. Кад се деси епилептични наступ, иследник је пре свега као човек дужан, да га сматра као прави, т.ј, да црискочи у помоћ, у колико му је то могућно. Ваља му се постарати да се оболели не удари, а то ће учинити тако, кад све ћошкасте ствари из његове близине удаљи, за тим му одело раскопча и гледа, ако је могућно, да му какво еластично тело. плуту, пресавијен рубац. дрво, гуму између зуба метне, да болесник језик не прегризе. Али ту треба пазити да тај предмет не склизне

у ждрело и оболелог не удави. Осем тога не може се ништа више учинити. Чека се и посматра, да ли ће се открити симулација. ( наставиие се)

ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. (НАСТАВАК ИЗ БР. 2 9.) Суду општине пожешке. Молим суд да ми изда уверење о томе: да сам стања посве сиротног, да немам никаква ни кретна ни некретна имања, нити пмам какове привреде; да немам никога од Фамилије ко би ме издржавао и помагао. Као сирота таксу за ово уверење немам од куд илатити. 15. маја 1898. год. Петра Шивановић Београд. удова. Увера. Суд општине пожешке уверава сваку власт, да је Петра Шивановић, удова, стања посве сиротног. Нема никакова ни кретна ни некретна имања, нити има какве иривреде, јер је за исту по својој старости неспособна. Од Фамилије нема нигде никога, који би је издржавао и иомагао. Ову уверу издаје јој суд на захтев и употребу, као сиротној бесплатно. Од суда општине пожешке, 15. маја 1898. године № 854 у Пожези. Писар : (М. П.) Председ. суда: А. Лазић Мар. Крстић. Суду општине књажевачке. Потребно ми је, ради тога, да би на основу закона о лову могао добити дозЕолу за лов, уверење о томе: да сам владања и понашања у опште доброг, за каквог се у грађанству сматрам и да испуњавам све услове које тражи чл. 10. зак. о лову. Прописну таксу платићу. 28. јула 1898. год. Марко Јовановић Књажевац. пензионар. Увера. Суд општине књажевачке, уверава сваку надлежну власт, да је г. Марко Јовановић, иензионар овдашњи, владања и понашања у опште доброг, за каквог се и у грађанству сматра, да је без икакових порока, према чему има све услове, које за ловца тражи чл. 10. закона о лову. Ову уверу издаје му суд на захтев и уиотребу, пошто је проицЈЗну таксу у 2 дин. платио. Од суда општине књажевачке, 28. јула 1898. године СЈМ° 5842 у Књажевцу. Деловођа: Председ. суда: П. Петровић (М. П.) М. Тадић. КВ. Сваки онај који хоће да лови, па био члан ловачког удружења или но био, мора добити за лов дозволу, које издају долициске власти, и ову дозволу не могу добити без оваковог уверења, издатог од општинске власти. За то овде износимо Формулу тога уверења, да би оиштинске власти знале како треба у оваквим случајевима да поступају. Суду општине севојничке. Нужно ми је уверење о томе: да сам од б. јануара ове године, па све до 18. Фебруара ове године, био по мојим пословима са робом на нуту, и да сам се тек 18. Фебруара вратио својој кући. За доказ ириводим сведоке. 29. Фебруара 1898. год. Марко Ристић Севојна. земљод. овд. Ми доле потписани уверавамо општински суд, да је Марко Ристић, овд., доиста по својим пословима, терајући робу за продају, од 6. јаиуара па све до 18. Фебруара ове године био на путу. 29. Фебруара 1898. год. Ненад Савић Севојна Петар Нена.дић земљод. овд. Оверава: Кмет: А. ГГавловић.