Полицијски гласник

БРОЈ 34

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

261

он човек од »Фаха. с( Ако затреба да се јуриши на »шанац® и за то је увек готов, јер је врло дрзак и лукав. Читајте његову биограФију у 10. броју од ове год. стр. 71. Интересно је знати: какав је задатак себи поставила ова опака дружина? у којој цељи они путују по мањим местима у унутрашњости?... Да не мисле иоштеним начином да живе то је ван сваке сумње... Али, шта им је главно?... Ако им је задатак да врше операције по последњој Жарковој методи — да варају свет са неким тобожњим машинериј ама за прављење лажпих новчаница, онда, готово да их пустимо нека људи раде, кад има и таквих будала да у то верују и кад има тако несавесних људи, који траже лебац без мотике. У томе би случају само било, да лопов лопова похара... па нека им и буде... Но, Жарко хоће да протура и калупе за прављење лажног металног новца, а то је богме опасна ствар; зато требају и власти и грађанство, најозбиљнију пажњу на њ' да обрате. • КО ЈЕ 0В0? Лице, чију идентичност хоКемо да утврдимо, ухваћено је 29. тек. мес, у механи на »Трешњама® од начелника среза врачарског. Кад је том приликом претресено, нађени су код њега два пасоша, једап велики турски, који му је издан од стране овдашњег турског консулата 9. марта тек. год. и један мали српски пасош за унуграшњост Србије, издан од начелства окр. тимочког 25. априла тек. год. под Бр. 3037. Пасош турски гласио је на име » Јована Лази&а«-, а пасош српски на име » Јована ГрујиКа"-. Позвано да објасни, од куда му два пасоша и да каже: ко је, шта је и од куда је, ово лице изјавило је: да је родом из Македоније, да је ио занату келнер и да је пре три године прешао у Србију. Кад му је примећено да не говчзри истину, услед тога што није знао име ни једном од каФеџија, код којих је служио, онда је казао, да је родом из Босне, да је војнички бегунац аустр.-угарски и да је аарила мес. те к. год. побегао из аустр. угарске војске и пријавио се Управи града Београда. Услед тога, »Јован к је, актом среза врачарског № 9380. спроведен Управи града Београда, да се она увери о истинитости његових исказа, и да с њим даље по закону поступи. Код Управе на испиту „Јован® је поновио све оно што је по други пут казао код начелника среза врачарског, али су у Управи одмах видели, да је све то сушта неистина, јер он вели, да је из војске побегао аирила мес. тек. год., а из пасоша турског, види се: да је он у Београду био још 9, марта тек. год., кога му је дана и пасош издат. Нова лаж требала је да утврди раније измишљену. »Јован« изјави. да је

он Фебруара, а не априла мца. побегао из војске аустр.-угарске, и да је, од начелства округа тимочког два пута добијао пасош: један крајем Фебруара, а други априла мца. Извешће, које је телеграФским путем тражено и добијено од начелства округа тимочког, срушило је и ову лаж »Јованову.® Услед оваког скандалозног лагања, „Јована" стриају у ћелију. Пошто је у ћелији провео 24 сата, узет је на испит и тада је казао ово: „Ја сам обмануо власт у томе, што сам казао, да сам из војске аустриске пребегао у Србију Фебруара или априла м-ца тек. год. Ја сам бегство извршио почетком марта м-ца. У Србију сам прешао више аде »Циганлије«, превезао ме један рибар. Он ми је још казао, да се јавим командаиту дивизије, што сам и учииио. По што сам тамо о потребном саслушан добио сам једну малу објаву, с којом сам отишао у турски консулат и извадио пасош. Консулат ми је одмах издао пасош, по пгго сам родом из Босне. Са овим пасошем кренуо сам се у унутрашњост Србије, да тражим службу, али по што сам уз пут имао разних неприлика, које су потицале отуда, што поједине општинске власти нису могле разумети шта пише у турском пасошу, то сам се решио, да по што по то извадим и српски пасош. Кад сам дошао у Зајечар, пријавим се поиово начелству као војнички бегунац аустр.-угарски, не казујући ништа, да сам се раније дивизији јављао, те ми тако начелство изда мали пасош за унутрашњост Србије. То је тај пасош, који је нађен код мене. Ето сада сам казао праву истину, а да је доиста тако, нека Управа пише и пита команданта дунавске дивизије, па ће се уверити." — Сада, када сам казао праву истину, ја мислим г. писаре, право је, да ме ослободите ћелије. — Ослободићу те, ако ми само још нешто кажеш, али истину хоћу. — Кад сам већ све казао, казаћу и то само ме пустите из оне проклете ћелије. — Јеси ли ти од стране дивизије био упућен овој Управи ради саслушања? — Нисам. — Ниси? — Нисам, Бога ми ! — Лажеш опет, битанго једна. Апсанџија, остави га у ћелији до даље наредбе. На два дана после овога, »Јован® затражи од апсанџије, да га изведе пред писара, по што се вели решио, да каже праву истину, па ма шта било с њим. У осталом, неки апсеници, већ су били шанули писару г. Алимпићу, ко је и шта је Јован?. Он је само потврдио њихово казивање, кад је изјавио ово: — Све што сам до сада, приликом иснитивања казивао, лагао сам. Увиђам, да ми је немогуће и даље обмањивати власт, па с тога, ево, хоћу да нокажем праву истину. — Ја сам доиста војнички бегунац аустро-угарски, али сам из војске побегао још 1895 год. У Србију сам прешао код ЈНапца и пријавио се одмах начелству округа подринског, које ме је упутило команданту дивизије у Ваљево. По препоруцп команданта дивизије примљен сам у жандармерију и одре^ен у ваљевски жандармски одред. Као жандарм учествовао сам неколико пута у потерама за хајдуцима, а кад је ухваћен Јовићевић рањен сам у ногу. Та рана прпморала ме је, да изиђем из жандармерије. То је било априла м-ца 1896 год. По што сам, после неколико месеца добро оздравио, ступнм као канлар, јер сам у аустро-угарској био поднаредник, у стални кадар — у I. батаљон I. чету. У војсци сам остао до децембра м-ца 1897 год., и тада сам из исте побегао у Турску. Због неких неприлика, које сам имао са Турцима у Скопљу, после 15 дана вратим се поново у Србију и све до сада служио сам по, разним местима у унутрашњости као келнер. Почетком месеца марта ове год. био сам у Београду и тада сам од овдашњег турског консулата добио тај пасош. Цела је истина, да су ми неке општинске власти иравиле сметње због овога пасоша, те сам се с тога, дошав у Зајечар, начелству пријавио као војнички бегунап и добио овај мали пасош. Ето вам, господине, целе моје историје, па радите са мном што год хоћете. Ја бих вас само молио, да ме час ире спроведете мојој команди.

Илија ПродановиЂ