Полицијски гласник

264

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 35

верљиво њему обраћају, за савет га питају и ио његовим се упуствима управљају. Али таква спрема може се стећи само марљивим проучавањем лопова и њихног живота. Кад се злочиндеси, онда је доцкан, да лоповске манире проучавамо, то се мора радити у времену мира. Између најразноврснијих знакова на прво место доћи ће: а.) Графички знаци. Ове знаке морамо обележити као најинтересније у сваком погледу. Они би били достојни нарочитог проучавања. Њихно се порекло с правом води од оних старих знакова, што су их ире више столећа на западу уиотребљавале убице и паликуће. Ти знаци су у почетку служили за то, да се њима каквој веома разгранатој разбојиичкој дружини означи кућа, коју у извесно време ваља напасти и опљачкати а у случају потребе, пошто се иобију становници, и спалити. Они беху проста облика, већином кос крст с цртама са стране, и као што већ поменусмо ти знаци били су нека врста обележја, којима су се обележавале куће, које треба изгорети, напасти ит.д. Тако нпр. стрела са више косих црта значила је кућу, у коју треба метнути ватру, стрела, на којој би на косим цртама били још додати и прстенчићи, била би знак, да је у обележену кућу већ метнута запаљива материја. Ти споразумни знаци убица и паликућа датирају се још из петнаестог столећа. У време реформације било их их је у Немачкој иајвише и тада је констатовано, да су ти знаци већином дело разбојничких чета, које је папа у Немачку иослао, да Лутераице убиствима и пожарима уништавају. Из времеиа тих људи сачуван је један такав знак, који је био нацртан у Тирингену на једној усамљеној шумској каиели. У једном реду нацртана је стрела, иза ње четири усправне линијице, а иза ових последња месечева четврт. То беше дакле лоповски позив и значио је: У правцу стрелице четврта кућа одавде напашће се прве ноћи последње месечеве четвртине. За прочитавање тог знака није била потребна писменост! али требало је бити лопов, па да се то разуме, и сваки који је могао да тај позив протумачи, беше добро дошао. Туда су пролазиле разне скитнице, читале су тај позив и сваки, који је хтео да у тој ствари учествује, додао би ножем, оловом или угљеном свој знак. И свака варалица и лопов имао је и има свој знак, који његови другови добро познају. Испод горњег позива на тириншкој капели нацртано је у доњем реду : тица, четвороугаоник са пет малих положених линијица, кључ, лонац и ланац : пет знакова петорице разбојника, на чији је долазак аранжер ствари, чим је то прочитао, могао с поузданошћу рачунати. Горе на западу може нажљив посматра^ац наићи на тушта и тма тих лоповских знакова по капелама, житницама, крстовима, плотовима, зидовима а нарочито по усамљеним местима и раскршћима. Наравно да они врло ретко значе убиство и наљевину, али значе, да је тада и тада тај и тај »шатровац« био ту, у друштву или сам, да се у том и у том правцу удалио и да ће се тада и тада вратити. Важнији су знаци за пролазнике, у којим кућама просјачење има успеха; веома су чести пак знаци, да ће се у близини извршити нека покрађа, али да је потребан помоћник, који се тиме тражи. — Мислимо да ће бити занимљиво и корисно, да наведемо неколико таквих знакова, што их је Аве Лалман прикупио. Тако кључ са стрелом је знак обијања, прекрштене сабље знак ђака просјака, карте са стрелом значе коцкара, који се лажно коцка. Веома је интересантан лоновски знак, о коме нам ирича чувени криминалиста Грос. Тај знак се састоји из једног папагаја, који је нацртан од једне линије, из цркве, три камена, повијепог дете и кључа. »Папагај«, вели Грос, »представља грб неког међу лоповима познатог обијача. Она три камена су по сељачком календару у Штајерској знак св. Стевана, пошто је тај светац, као што је познато, каменован. Повијено дете означава рођење Спаситељево, дакле 25. децембар. Сад је дакле тај знак лако прочитати: »Свима лоповима познати ималац папагајског грба намерава, да двадесет шестог децембра обије једну цркву; он тражи друштво и 25. децембра налазиће се код тог знака, да дочека другове, који би били ради да у тој покрађи уделују ! Жандарми су се разумевали у таквим знацима и донели су их суду, један свештеник помогао је да ствар литургички објасни и на сам Бо-

жић ухваћена су на месту, где је био знак , четири чувена лопова. с< У Немачкој је веома раширено код иросјака давање знака цртањем, по угловима кућа, виолина и Флаута у најпростијем облику. Виолина је добар знак: у кући, на којој је нацртана. можеш добити нешто. Флаута је супротност, управо као да би се њоме хтело рећи : »Дувај ти овде колико хоћеш, не доби ништа. с< Други један знак састоји се у опомени, да је у тој и тој околини строг полицијски падзор. За тај циљ се употребљава представљање у цртежима оружја, какво у тим крајевима носе жандарми и службеници. На пример бајонет представља жапдарма, а кратка крива сабља или нож, општинског пандура. Међу тим поред таквих знакова додају се и други, који садрже неку претњу, а и позив да се у каквом нападу уделује. Пре неколико година нађен је на једном усамљеном друму у шуми у источној ПГгајерској један убијен жандарм; био је сав испробадан ножем. Он је због своје претеране ревносне службе и енергичног држања био јако омрзнут код скитница и Цигана; они су га се бојали и мучки га убили, баш у тренутку, кад је на крај друма сео да лулу напуни. Неколико дана после његове смртн нађен је недалеко од места, где је он убијен на полусрушеном зиду један груб цртеж, који је представљао главу са жандармским шеширом. Над том главом беху врло јасно напртана четири ножа. Да тај знак није нацртан доцније, т.ј. после смрти жандармове, доказала је та околност, што га је кивда веома покварила, а од дана убиства па до часа кад је нађен цртеж није било кише. Тај цртеж је дакле био претња или је њиме тражена помоћ, а можда је неко и хтео да жандарма опомене, да се причува. Да је тај знак благовремено нађен, сиромах жандарм би можда био очувао живот, јер не би ноћу ишао сам тим опасним путем. С тога увек треба обраћати пажњу на места, где би се .какви знаци опазили. (наставиће се)

ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. (наставак) Суду општине ваљевске. Молим суд да ми изда уверење о томе : да сам још у новембру месецу 1897. годпне иступио из радње г. Петра Деспотовћћа, трговца, да сам по изласку из ове радње, био бо<пестан, целе 1897. године, и да услед тога нисам ништа радио, нити данас штогод радим, према чему немам никакове привреде, а оптерећен сам са женом и петоро ситне деце, даље, да ми је кућа, постојећа у овдашњој вароши, услед прошлогодишње поплаве тако оштећена, да је за становање постала неупотребљива. Прописну таксу за ово уверење платићу. 7. јануара 1898. год. Марко Алексић Ваљево. посредник. Увера. Суд општине ваљевске, по своме знању, издаје Марку Алексићу, носреднику, следеће уверење: Да је од г. Петра Десиотовића, трговца, иступио у новембру 1896. године, да од тога дана па до данас није нигде у радњи, и да нема никакве привреде; да је читаве прошле године био непрестано болестан; да је онтерећен са женом и петоро ситне дечице; да је прошле године услед велике поплаве знатно оштећен у томе, што му је кућу вода тако искварила, да је постала неупотребљива за становање. Прописну таксу суд није наплатио знајући молиочево посве бедно стање. Од суда општине ваљевске 8. јануара 1898. годиве № 54 у Ваљеву. Деловођа : (М. П.) Председ. суда : М. Јовић. Д. Поповић. Суду општине смедеревске. На париску изложбу намеран сам изложити моју израду из моје обућарске радње и то : 1 пар чизама од рускога лака, 1 пар финих мушких ципела од гемзледера, 1 пар финих женских