Полицијски гласник

ВРОЈ 35

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

265

бронерских ципела, 1 пар женских комотшуха кожних. Нужно ми је уверење о томе. да сам ову обућу израдио у мојој радњи, коју упражњавам у.овдашњој вароши, и томе, од када као самосталан обућарски мајстор у овдашњој вароши радим. 20. августа 1897. год- Петар Васић Смедерево. обућар. Ми потписаии грађани јамчимо и уверавамо општ. суд, да је именовану обућу у овој молби, израдио сам Петар Васић у својој обућарској радњи. 20. августа 1897. год. Смедерево. Оверава : Увера. Суд општине града Смедерева, уверава сваку надлежну власт, да је обућу, и то: 1 пар чизама од руског лака, 1 пар мушких ципела од гемзледера, 1 пар женских бронерских ципела и 1 пар кожних женских плитких ципела — комотшуха — коју жели слати на париску изложбу, израдио сам у својој обућарској радњи Петар Васић, овдашњи обућар. Петар у овоме граду упражњава самостално обућарску радљу непрестано без прекида од 1*872. године. Ову уверу издаје суд Петру иа захтев и унотребу, пошто је прописну таксу у два динара платио. Од суда општине града Смедерева 20. августа 1897. год. № 4201 у Смедереву. Деловођа: Председ-.- суда: Јов. Марић. (М. II.) Л. Алимпић. Суду општине неготинске. Потребно ми је уверење о томе: од када живим у овдашњој вароши, каквог сам за то време владања био и за каквог се у опште у грађанству сматрам, каквог сам имовног стања и могу ли себе и своју породицу нздржавати а да не паднем на терет општини или држави. Прописну таксу платићу. 17. марта 1898. год. Ненад Савић Неготин. кожуар. Увера. Ненад Савић, кожуар овд., живи у овдашњој вароши и упражњава кожуарску радњу од 1880. године. Стања је средњег. По своме имовном стању и по привреди може задовољно издржавати себе и своју породицу, а да не пада на терет држави или општини. Владања и понашања за све време од када у овој општини живи, био је доброг, за каквог се у опште и у грађанству сматра. Ову уверу издаје му суд на захтев и употребу, пошто је нрописну таксу платио. Од суда општине неготинске, 17. марта 1898. год. № 2594 у Неготипу. Деловођа: (М. П.) Председ. суда: Ј. Савић. Н. Маричић. Суду општине крушевачке. Потребно ми је уверење о томе: да сем радње абаџиске коју упражњавам у овд. вароши немам више нигде иикакве радње на своје име. Прописну таксу платићу. ,28. јуна 1898. год. Марко Лекић Крушевац. абаџија. Ми јамчимо и уверавамо суд, да Марко Лекић, абаџија, сем абаџиске радње коју у овдашњој вароши упражњава, нема више нигде и никакове радње на своје име. 28. јуна 1898. год. Јов. Антић трговац. Крушевац М. Андрић абаџија. Оверава: Члан суда: А. Петровић. Увера: Суд општине крушевачке, на основу прибављеног уверења, уверава сваку власт, да Марко Лекић, абаџија овд., нема нигде и никакве радње на своје име, сем радње абаџиске, коју у овдашњој вароши упражњава.

Ову уверу издаје му суд на захтев и употребу пошто је прописну таксу у два динара платио. Од суда општине крушевачке 28. јуна 1898. год. № 5724 у Крушевцу. Деловођа: (М. II.) Председ. суда: Ј. Марић Д. Танасковић. Суду општине зајечарске. Молим суд да ми изда уверење о томе: да сам од 2. марта 1897. године престао упражњавати бакалску радњу у овд. вароши под мојом Фирмом; да су из капитала, који сам у тој радњи имао, измирени моји повериоци и да од тада немам никакве радње на моје име. 24. Фебруара 1898. год. Н. Петровић Зајечар бив. бакалин. Ми јамчимо и уверазамо власт о свима наводима у молби молиочевој. 24. Фебруара 1898. год. П. Поповић, трговац Зајечар А. Савић, кројач. Оверава: Члан суда: М. Тасић. Увера : Суд опшгине зајечарске по прибављеном уверењу, уверава сваку власг, да је Никола Петровић, бивши бакалин, престао радити бакалску' радњу у овдашњој вароши 2. марта 1897. године, да су капиталом из ове радње измирени његови повериоци и да од тада није нигде отпочео да упражњава ма какву радњу, на своје име. Ову уверу издаје му суд на захтев и употребу, пошто је прописну таксу у два динара платио. Од суда општине зајечарске, 24. Фебруара 1898. год. № 734 у Зајечару. Деловођа: (М. П.) Председ. суда: Т. Перић П. Костић.

ИЗ ЦРНЕ КМГЕ ЈЕДНОГ ПОЛИДИСКОГ ЧИНОВНИКА. (у древоду М. П. Јовановића). 12. СЕСТРА МАГДАЛЕНА. — Шта мислите, г. инспекторе? — Тонијо Тосолис нема сумње. Све тачно одговара оној неспретности његовој, како је он навикао да се увлачи. Смолавом хартијом избио прозорско окно, за тим прозор отворио и ускочио, око одмах бацио на »чекмеџе«, разлупао га, зграбио новац и друго што му се чинило да је од вредности, па ухватио маглу, опет кроз прозор. Задатак тако лак, да бих рад био знати како би се овај лупеж извукао, да не дође опет на неколико година с оне стране катанца. — Али зар све то не говори, да је исто тако и неко други могао дело учинити. —- Дабогме, кад не би било нечег нарочитог уз то! Али погледајте добро ковчежић. Чиме мислите, г. комесару, да је он обијен. — Каквим тупим оруђем, рђаво наоштреним ножем. — Наравно, и то ножем којим се лоза реже. Усек лепо казује, да је морао бити такав нож. А обијања помоћу такпх ножева специјалитет су Тосолисов. Тај као да има за њима праву манију, коју ја само тиме могу објаснити, што је нож, којим се лоза реже, у исто време оружје, а према околностима и врло опасно оружје, за које би се, ако би било нужно, могао, при свем рђавом гласу своме, правдати што га при себи има. — Колко се сећам, Тосолис је ту скоро пуштен из казпеног завода. •— Тек пре две недеље, и као да се у занату својему, ма да је тамо две године провео, није усавршио. Сувише је комотан и тром, да би још што научио у школи злочина. — Он је под полициским надзором? — По актима, јест. Али шта с1е Гас1;о значи полициски надзор, сами знате, г. комесару. — Свакојако од њега је та корист, да ћемо тицу наћи у њезину гнезду, да, дакле, тај под надзором мора бити бар у својој кући. — То сумњам, г. комесару, јер из искуства знам, да Тосолис, кад му »посао® испадне за руком, неће пировати код

Марко Лекић Сима Ненадић обућари. Члан суда: М. Остојић.