Полицијски гласник

266

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ Зб

свт)је жене. Ако вае интересује, г. комесару, да виднте како Тосолис живи, може вас водити агенат Боци, који му добро познаје стан. Нисам имао разлога да пређем преко ове жеље надзорникове, једног од најваљанијих наших извршних органа полициских, и отпустим га. Пошто сам још госпођу бароницу Б., једну већ остарелу даму, у чијој је вили, близу вароши, крађа учињена, а коју је тај случај наравно узбудио, известио о ресултату нашега увиђаја, у колико сам то сматрао за нужно ради умирења њена. упутим се са агентом Боцијем у варош. Како је крађа, која је још за време прошле ноћи морала бити извршена, нама истом данас по подне пријављеиа, а за отпочињање истраге требало је опет нешто времена, то се веК беше смркло, кад стигосмо у далеки крај вароши, где требаше да станује Тонио Тосолис. Да би се о гаду и јаду, који влада у пролетерском крају велике италијанске вароши, могло имати појма, мора се видети својим рођеним очима. Чатрље, у пола распале се, у којима махом само подрумски простор може заклонити од буре и непогоде, просгори, у којима би само свиње становале, опасне степенице, брегови ђубрета и кужних отпадака, једном речи садржииа нужничка озго по земљи збијена и свуда развучена. Служба ме је више пута доводила у овај крај, па ипак никад ми није испадало за руком да савладам осеКање одвратности и гађења, које ме је спопадало, чим бих ту наишао. Да брже дођемо до циља, позвах агента да ускори своје кораке. Разлог за ово као да беше и тај, шго иојава паша на овоме месту није остала а да не пробуди неко изненађење. Прогурасмо се кроз различне гомиле дроњавих жена и у прљавштини закореле деце и ступисмо на крају улице у једну зграду, која је пре личила на неки напуштени амбар него на стан. Ја хтедох да уђем у мрак, али осетих да ме неко трже за руку, »Чекајте за тренутак, г. комесару, док нрипалим Фењер. Овде смо запали у мишоловку. Само још два корака, и ви бисте се стропоштали у подрум. При овим речма, полиц. агенат Боци кресну жижицу и припали ручни ФењерчиК. Прп светлости његовој, видех да је имао права. Баш испред самих ногу мојих зијала је мрачна јазбина. — Ово је баш опасно по живот, приметих ја. — Без сумње опасно за сваког, који иије са местом добро познат. Али с једне стране општина је одавна увидела немогућност да прибави важности грађевинско-полициским прописима у овом крају, а са друге стране и становници би се енергично одупирали свакој мери, која би их лишавала њихових природних пренрека, да непозвани к њима не долазе. Једна таква препрека као да беху и степенице, које од дворишта стрмо и без икаква наслона са стране водише горе у једини сират. Смотрено се ућпесмо уз њих, прескочисмо ходничиК, чије труле даске у поду прећаху да пропадну, и сад стајасмо пред једним ниским вратима, црним од дима. Баш кад полиц. агенат пружи руку за кваку, чу се изнутра шкрип кључ&нице, брзо метнуте. Чуло се, дакле, да долазимо, па се припремало. Агенат куцаше на вратима. — Хеј, ти унутра, отварај ! Нико не одговара. — Отварај, у име закона ! Све ћути. —• Полиција је ту, отварај или ћемо врата извалити ! Ударивпш ногом у дрво које крцка, Боци даде својим речима потребну силу. Претња као да не оста без дејства. Изнутра се чу неки уздах, пеко јецање, кратко ослушкивање и за тим кораци, који се хитно приближаваху вратима. Кључаница би враћена натраг. Боци отвори врата, Са свим мрачан простор беше пред нама. — Шта. ви сте светлост утулили, још мирише стењак олајне лампе. Не мари, ми смо *понели са собом осветљења. Боци пронесе видело својег ручног Фењера кроза собу. Слика језивога јада, која се откри у свој наготи пред очима нашим, не да се описати. Нека најгоре одевена кукавна женска прилика жваташе на постељи од сламе пола сатрулеле, а око ње три четири изгладнела детета, чије је голо тело покривепо са мало бедних крпа. Жена беше бојажљиво стисла мршавим рукама један хлеб. — Иди одатле, сатано, викну нам она, грозничаво ватрених очију. Хоћете да нам отмете краљевски обед, који нам је

милостиво донео божји анђео. После ових речи, наста урлик од кукњаве заплашене деце. — Она пати од пелагре, говори у лудилу, дошану ми полиц. агенат. Није ми требало ово објашњење, јер сам знао за страховите појаве ове ужасне болести, која је најжалоснији специјалитет југа. — Где је Тонијо Тосолис, ваш муж? упита агенат. — Зар ја знам ? Сигурно код вас у паклу, јер од јуче није дошао да ме туче. 0, те батине! Имајте сажаљења, задржите га, ја вам га поклањам. Ми не оскудевамо ни у чему за срећу своју, јер имамо да једемо. За тим ватрено притиште своје усахнуле усне на хлеб. Деца, мислећи да ће га она иојести, јурнуше к њој и падоше јој у наручје. — Хле^а, мајко, хлеба, наш је, ми смо гладни! До срца потресен, ја се окренух да не гледам ту гадну сцену. Поглед ми паде на неку мушку прилику, огртачем умотану, у најтавнијем углу. Да није то Тонијо Тосолис? Брзо приђем човеку и метнух своју руку на њ. — Ко сте ви ? Човек окрете лице. У том тренутку паде на лице његово један зрак Фењера агентова. Изненађен, ја се тргох. — Маркиза !... — Сестра Магдалена... за Бога, не издајите ме ! — Је ли могуће, на овом ужасном месту, тако и сувише доцкан, у мушком оделу, ви... једна од најславнијих... — Раскошница наше вароши. Довршите само своје мисли, г. комесару, може бити баш у томе наћи ћете разрешење оног што је непојмљиво. Ко у свету живи као ја, има много да испашта. — Али тако опасан корак у овај пакао јада и порока?... — Ви се не бисте чудили, кад бисте иознавали правила нашег друштва светоких милосрдних сестара. Али она су тајна, тако тајнена као и наша обавеза, о којој ваша »свезнајућа" полиција и не слути. Један прост случај учинио је да сад и ви знате за једну тајну, коју, да ћете чувати, морате ми обећати. Само под погодбом, да ћете ми допустити, да вас из овог понора јада човекова вратим у сФеру вашу. Маркиза ми, смешећи се, пружи руку. — Са захвалношћу примам вашу понуду. Са своје стране ви ћете ме исгина држати за каква аспиранта у служби Св. Хермандада,*) али ме то не може дирати, од кад имам искуства, да ни строга полиција према нама дамама није без галантерије ■—- — — —• — — — — — — — — — — — —

* * * Сутра дан читао сам у локалним вестима нашнх новина, да је прошле ноћи био сјајан бал код кнеза С. и да је између свију сјајних звезда на том балском небу нарочито сијала у лепоти и елеганцији прослављена Маркиза Р. А тек два сата пре тога бала био сам затекао ову звезду као Сестру Магдалену за ужасним одром од пелагре оболеле жене опаснога лопова, који је још исте ноћи у једној озлоглашеној кући ухваћен и ухапшен. Највећа психолошка загонетка на земљи још увек је жена!

*) Хермандад значи браство, а име је друштва, образованога у варопшма неких области Шпаније Још ранијих векова ради одржаља реда у земљи на супрот притиску и гдобљењу народа од стране племства, да казни овако тако безакоње. Оно је у томе номагано од краљева, који у љему палажаху срество, да сдоме моћ племства, које и њих стешњаваше. У XVI. столећу, добивши и законску уредбу, обрну се у иросту уличну жандармерију за уличну сигурност, улазећи у посао кад се догоди какво кажњиво дело, и тада му се придену оно «свети», да би му се одржао угдод из оне борбе противу племства. Но тим је свршепо са свим са сдободама народним, у колико их је још било. Горњом алузијом својом, дакле, маркиза хоће да каже, да се она није нашла ту, да, ма и на скривеп начип, сдужи таквом задатку полиције, него да, као Сестра Магдалена, чини добра папаћенима, невољнима, беднима, без милосрђа осталима — а последњима 8 на овоме свету. Преводилац.