Полицијски гласник

272

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 36

Аве Лалман прича за један случај, како је љубазница једпог притвореника, у тренутку кад се с њим пољубила, из својих уста у његова утиснула златник, с којим је притвореник одмах покушао да подмити чувара. Исти писац вели, да су :донешена деца веома опасна, пошто човеку нн на ум не пада, да притвореник, занимај)ћисе с дететом и милујући га, може примити све, што му се преко детета пошаље. Разуме се да је иотребпа извесна вештина, да се на побројане начине, поред пажње, нешто прими или да, али ни један лопов није невешт и сви они имају по извесан степен кесарошке вештине. Поводом тога навешћемо из са свим друге области један доказ, колико су вешти ти људи, и који ваља да нам послужи за иример, шта се све може учинити приликом поменутих састанака. Та^.о чувени немачки криминалиста Грос прича нам овај случај: »Један мој пријатељ, полицијски комесар, поручи ми једном да има нешто »интересантно®. Одем до њега и дознам, да има у притвору једног интернационалног кесароша, који је издржао казну и кога има да преда властима његове државе. Кесарош је био болестан те је полицијски комесар поступао с њим. веома благо и обазриво. На дан ире свог поласка рекао је он комесару, да ће му- „нешто 11 показати. То „нешто" било је сад продуцирано. Тај човек био је специјалиста у »припаљивању цигарета". Он захтеваше од мене, да метнем нешто слично новчанику у унутрашњи џеп од капута, али да капут не закопчавам. За тим ме је замолио, да запалим једну цигарету, а њему да дам једну неприпаљену. За тим узе он свој пресавијени врскапут преко руке, као што се обично носи врскапут, приђе ми, врло се учтиво поклонивши, и замоли ме да припали своју цигарету на мојој. Пружих му цигарету, али, разуме се, пазих на књижицу, коју у место новчаника бејах метнуо у џеп врскапута. Од свега, што сам могао опазити, било је само то, што је тај човек цигарету мало дуже припаљивао и мало се иевешто понашао. На име правио се, као да му се цигарета не ће да упали, тако да сам ја морао да неколико димова јаче повучем, као што то обично чинимо, кад хоћемо да другоме олакшамо припаљивање цигарете. На иослетку сад је и кесарошева цигарета била упаљена. Он се поново учтиво поклони, ступи натраг и ја више нисам имао своје књижице, која је играла улогу новчаника. Он је испод пребаченог капута умео да тако вешто манипулише, да ми је књигу из џепа извукао, а да ја нисам осетио ни најмањег додира. Он је, дакако, умео правом кесарошком вештином обратити моју пажњу на своју невештину у припаљивању, ма да сам ја знао шта ће бити. к Помислите дакле, кад је тај лопов могао да неопажено нешто одузме својој жртви, која се само пасивно држала, колико ли је тек лакши посао одузимања и додавања, кад обе стране активно поступају на су се још претходно једним ногледом, знаком, покретом сноразумели, да нешто треба примити или дати. Али ако би који веома разборит иследник хтео да отклони опаеност тиме, нгго би изрично забранио загрљаје, стискање руку и т. с., ипак не би увек могао спречити, да не буде споразума знацима, погледима, покретима руку и т. д., који знаци, и ако су били кратки и брзо дати, ипак могу садржавати све, око чега се цела истрага окреће; сав труд, све оштроумл^е може бити изгубљено у једном једином тренутку, који се не може никад више повратити. Веома опасна врста споразума могу бити још тајна писма притвореничка. За таква писма употребљавају се разна хе. мијска мастила. Врло су опасна. сва она мастила, која се могу видети кад се угреју или натрљају изгорелом хартијом, пепелом, нрашином и т. д., јер се сва та средства могу набавити у притвору. Ако је. на пример писано раствором клорокобалта, довољно је да се хартија само мало угреје крај пећи или над упаљеном жигицом, па да се писмо прочита. Ако је неко притвореиику писао раствором гума-араоике, довољно је да се у писмо духне, а за тим натрља пепелом, прашином, сагорелом хартијом, па ће се писмена јасно видети. Дувањем гума се услед топле паре раствори и постане лепљива, те тако кад се цела хартија натрља, онда се прашина или пепео прилепи за лепљива писмена, а неисписани део хартије остаје чист.

Нарочито су онасна она мастила, која се могу удесити да се час виде, а час да их нестане, јер тако притвореник може, кад му је год воља, да у гтритвор добијено писмо чита и садржину му уништава, а опасна су и с тога, што притвореник таквим мастилом може да води сумњиве прибелешке, којих садржину није рад да заборави. Кад год су му те ствари потребне, може се њима без икакве опасности користити. Таквих мастила има много ; најбоље је и најраспрострањеније тако звано Видеманско мастило: 1 део ланеног уља, 20 делова течног амонијака, 100 делова воде. То мастило мора се сваки пут пре умакања пера добро промућкати, и све, што се њиме напише, може се прочитати кад се овлажи, а чим се осуши, на хартији се не познаје ништа више. Врло је лако направити и ирема томе се много употребљава мастило, које се добија, кад се бакар раствори у сољној киселини, којој се дода мало сумпорне киселине, и тај раствор се дотле водом разређује, докле оно, што се напише, не постане невидшићо. Кад се год тим мастилом написана хартија угреје, ггокажу се писмена у жутој боји, а нестаје их кад се хартија расхлади. Врло велику пажњу ваља обраћати на сваки комадић хартије и не заборављати, да такав начин писања може већином да се удеси између редова каквог безазлеиог написа. Из затвора се мучно могу на други начин и прошверцовати писма, осим таква, која су написана поменутим хемијским мастилима или млеком. Таква коресподенција се већином протура из апсане у апсану, а шаље се и на поље. Па и кад се обрати пажња, да притвореник само под надзором пише писма, ипак се деси, кад надзор није добар, да притвореник то писмо замени с другим, које је раније написао или да за време писања неопажено дода неколико редака урином. Зна се за један случај, да је једна притвореница у канцеларији завода употребила тренутке, кад на њу није пажено, те је једно зашиљено дрвце влажила млеком из својих груди и тако између редова исписаних мастилом написала неколико редова млеком. Против таквог зла имају два средства: да се свако писмо, које иде у затвор или из њега излази, добро угреје (на пећи, или над лампом), или што је још боље: да се ни једно писмо не пушта у затвор, нити да се и једно пушта у спољни свет из затвора. Прво средство може се употребљавати увек, друго само у важним случајевима ислеђеља. Кад дође какво писмо за притвореника, најбоље ће још бити, да га, зовнемо преда се и прочитамо му га један пут, а по његовој жељи и више пута, али да писмо њему не предајемо. Ово је још у толико корисније, што у опште никаква хартија не ће ући у затворе, јер би притвореници иначе могли да полеђине и крајеве писама употребе за своју кореспонденцију. (НАСТАВИЂЕ СЕ)

ПОЛИЦИЈОЕИ РЕЧНИК. Општински послови. Пресуде ^од општиис^их судова (нАСТАВАк) Пресуде код оаштинских судов а за иовраИај ствари. а., тужба. Петру Ристићу, овдашњем грговцу, дао сам у залогу реум — једне дијамантске минђуше, у вредности 190 динара, и он ми је на исте дао 60 динара, с тим,,да му позајмљену суму вратим у року од три мес'еца. По истеку рока, носио сам новац Петру и тражио моју заложену ствар натраг, но он је предају ствари и пријем новца непрестано одуговлачио, док ми најзад није казао, да је заложене минђуше продао, пошто их нисам о условљеном року подигао. Тужим га томе суду и молим, да га суд осуди, да ми моје минђуше, које сам му у залогу дао, врати или да ми накнади за њих вредност у 190 динара. Примљених од њега 60 динара на зајам, предајем суду у депозит до окончања овога спора. За доказ моје тражбе и тужбених навода, подносим реверс Петров, којим се признаје да је од мене минђуше у залогу — у реум — узео.