Полицијски гласник

ВРОЈ 36

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

273

Основ тужбе, повраћај ствари. I Вредност тражбе, 190 дпна^Ја. Докази писмени. Молим, да се Петар осуди да ми накнади плаћену таксу и на име трошка и дангубе 20 динара. 29. марта 1898. год. Милош Јовановић Ваљево терзија. б., исарава. Милош ЈовановиГг, терзија овд., дао ми је једне дијамантске минђуше у залогу, на које сам му дао 60 динара, с тим, да ми ову суму новаца врати у року од три месеца, рачунајући од данас. У случају да ми ову суму о року не врати, онда заложена ствар остаје моја својина и ја сам је влас-тан нродати и из ње се наплатити. 2. јануара 1898. год. Петар РистиК Ваљево трговац. N6. Исправе текст је штампан, само речи које су подвучене, попуњене су рукописом туженога Петра. в., белешка судска. Рађено у суду општине ваљевске 4. априла 1898. год. ■ Белешка по спору Милоша Јовановића, терзије овд. противу Петра Ристића, трговца овд. Због повраћаја ствари у вредСудили судије: ности 190 динара. М. Нешић Ј. Секулић II. Спасић. Бележио деловођа: М. Станић. На рочишту су обе парничне стране. Тужилац овласти, да га до окончења овога спора пуноважно заступа Ј. Арсић, адвокат овд. Такса у 1 динар у таксеним маркама наплаћена, ирилепљена и прописно уништена. Парничари се нису могли поравнати. Заступник тужиоца оста у свему при својој тужби, тражећи да се тужени осуди, да његовом властодавцу заложену ствар врати и депоновани новац прими, а да му накнади на име парничких трошкова 20 динара,. За данашњи предстанак тражи 12 динара. Тужени рече: из саме исправе, коју тужилац подноси за доказ, види се, какви су услови о датом зајму, на заложену ствар. Тужилац о року није испунио своју обавезу и он је ствар после тога уговореног рока, као своју својину продао. Не прпстаје да му ствар врати, или њену вредност накнади. Тражи да се тужилац одбије од тражења као неумесног. На име дангубе тражи 10 динара. Заступник тужиоца рече: тужени и овде пред судом признаје, да је од мога властодавца иримио у залогу дијамантске минђуше, којих вредност означену у тужби не побија. Данас, утврђено је, да овде постоји уговор о залози, а када то стоји, онда се ствар има тако и расправити. Према закону, онај који ствар у залогу узима, не може се из ње самовласно наплаћивати, но може суму дату на заложену ствар после протеклог рока преко суда" тражити, из залоге, иродајом исте. То тужени није чинио, за то је дужан ствар заложену вратити, или накнадити вредност исте. Поднета исправа не веже тужиоца, но само туженог, јер се из исте не види потпис и обавеза његова, да пристаје на услове положене у исправи. Па да се узме да и наспрам тужиоца има ова псправа његове обавезе, опет иста не вреди с тога, што није од стране онога, који се обвезује својеручно написана и потписана, јер то закон изрично наређује. г., судски разлози. Тужена страна није ништа приметила на вреднст ствари означену у тужби. Поднета исправа нема никакве законске вредности, јер не одговара прописима § 189. и 192. грађ. поступка. Према чему, иста се у овом случају не може ни узимати у обзир, као какав доказ за парничне стране. Тужени признаје, да је од тужиоца ствари узео, у реум — залогу. — Тужилац није ништа приметио противу рока о трајању залоге. Дакле, има се узети да је рок за узети

зајам био три месеца. По истеку тога рока, тужени је имао права за Наплату истог зајма из заложене ствари, но не самовласно, но путем надлежне власти — § 843. грађ. закона. Но он то није чинио, но је, како вели, ствар сматрајући као своју својину оту })ИО. Тим својим, противузаконим и недозвољеним поступком, навукао је на себе одговорност, за накнаду вредности заложене ствари, на шта се има и осудити. С тога суд општине ваљевске на основу § 6. и 13. грађ. пост. Пресуђује: Да тужени врати тужиоцу минђуше дијамантске, које је од њега у залогу примио, или, да му накнади вредност њихову у 190 динара, да му накнади плаћену суду таксу у 8 - 40 динара, и на име парничних трошкова 10 динара. Депозит у 60 динара положен од стране тужиоца служиће за извршење пресуде. Пресуда одмах јавно у суду саопштена парничарима. Од суда општине ваљевске, 4., априла 1898 год. № 2754 Ваљево. Судије: Деловођа: М. Нешић М. Станић Ј. Секулић П. Станић N6. Заведи белешку протокол суђења..

ИЗ ЦРНЕ КЊИГЕ ЈЕДНОГ ПОЛИДИСКОГ ЧИНОВНИКА. (у преводу М. П. Јовановића). 13. ОРУЖНИ САХАТ. »Ессо в^поп, на месту смо. Тамо, иза оне борове шумице, сељаково је имање. Само сто корака још, па ћете бити тамо. сс »Онда напред; што си стао, кад смо тако близу ? (< „Не смем, господине ОФициру; корак даље — може ме живота стати." »Па тешто! (( Уз то ОФицир галатно опсова и, претећи, извуче сабљу из корица. У том паде на мишицу му једна умирљива рука. „Момак не каже ништа ружно, госп. поручниче. Он зна да овде има људи, који би услугу што нам је чини сматрали као издају, те се не би устезали ножем је осветити. По наше намере боље је да га отпустимо." Ово говораше неки средовечан човек, у цивилном оделу, само службена капа, коју ношаше, казиваше да је чиновник. . »На вашу одговорност, госп. полициски помоћниче. Кад бих се ја питао, сва би та пашчад морала доћи под нож. (( Чиновник не одговори нншта, него пружи сељачету, које их је довело, мало новца и оно се, заблагодаривши, брзо удаљи. »Новац не презиру, па ма био и аустриски«, мрмљаше поручник. Одаламио бих ја њега неколико пута иљоштимице сабљом, па би му то била најбоља награда за услуге. Ко нам јамчи, да неће отићи тамо и издати нас? (( »То, у колико познајем људе, не могу да верујем. А и коме би нас издао ? Гарибалдовци још нису близу, а у овом сељачком свету и најусијаније главе добро ће се промислити пре него што би покушале подићи руку против наоружаних војника.® »Требало би само да покушају. Сваки би од мојих људи, и ако су заморени данашњим дугим маршем, добио десетак ових патрона. — Ах, најпосле дођосмо до циља; момак као да нас није варао, ако је тамо колеба тога — тога — како се зове та сељачина ? »Бортоло Марони. (( »Марони врло добро знам да ту има нешто с италијанским кестеновима*). Сад ћемо ми њих извадити из ватре, а да прсте не опечемо. (( Поручник се и сам насмеја своме »вицу« п, кад експедиција дође на неколико корака пред колебу, командова : стој! Ноћ се беше спустила. Изнад силних брда беху разастрти тешки црни облаци, из којих с времена на време севаху муње,

*) Хоће да рече, да се не могаде одмах сетихи имена овога човека, а знао је да је слично добрим за јело маронским кестеновима. Пр.