Полицијски гласник

274

ДОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

6РОЈ 36

чаробно осветљујуКи ове кршне крајеве. Природа даваше верну слику политичког стања земље. И нада-њ се подизаху с југа црни облаци буре. То беше почетком јула 1866. У пркос сјајној победи аустриског оружја код Кустоце, граница италијанске Тиролске беше у опасности од Италијана, нарочито од чета Гарибалдијевих. И унутра у земљи иредента *) је опет подизала главу. По иеки Тиролац-Италијанац већ је био отишао нод заставу Гарибалдијеву, а већипа смотрено очекиваше развитак догађаја, па да у повољном трентку устане на отворену буну. С обзиром на мало војске у овоме крају, опасност не беше мала. Политичке власти морадоше због тога добро мотрити. И данашња експедиција полициског помоћника с малом групом војника беше једна мера против припремане побуне. Власти је поверљиво јављено да се у имању или крај имања Бортола Маронија, на алииској висоравни Ц. близу границе италијанске, налази велики депо оружја, које је ту сместила иредентска пропаганда, да би се њиме одмах наоружали добровољци италијансне Тнролске, чим би Гарибалди упао у Тиролску. Ово није смело остати неизвиђено, за то полициски помоћник Л. беше уз припомоћ војне патроле, којом је командовао поручник Р., изаслат на означено место, да извиди шта има у ствари и да према томе предузме потребне мере. Полициски чиновник корачаше напред и покуша да отвори врата. Она беху закључана. „Значајно®, рече чиновник, „то иначе иије обичај. У селу Марони зацело не чувају благо«. »Злато и сребро не, али гвожђе чувају 11 , примети поручник. „Зар под својим кровом ? Толико памети још има у њих, да тако не раде. У осталом сад ћемо сазнати што се закључавају." Полициски номоћник куцаше на вратима. Из колебе нико се не јавља. Тек на поновљено куцање показа се једна глава кроз оквир прозорски, али се зоог помрчине ништа више не могаде распознати. »Ко је то? питаше женски глас. „Отварај, млада, хоћемо да уђемо! »Муж ми није код куће." »До врага", загрме поручник, »то нам можете и унутра казати, та већ киша почиње. Отварајте, или ћу с војницима извалити врата ! (( То поможе. 'Главе одмах нестаде с прозора, кључаоница би враћена и на вратима се појави сељаика са свећом у руци. »Ако не мислите на какво зло, улазите с( , рече она, не показујући се ни мало уплашена због ове изненадне посете. Уђосмо у једну доста велику просторију, коју слабо осветљаваше ватра, која је на отвореном огњишту горела. То беше кујна, а по италијанском обичају у исто време и соба за становање у кући. »С овим се морате задовољити", рече жена. У нашем дому има само још две собе, у једној спавам ја с мужем, а у другој напга кћи Пија. При том показа руком на девојче, које неким дрветом мешаше качамак у котлу над ватром. Девојче једва ако је имало петнаест година и беше од оне грубе нланинске деце италијанске Тиролске, али никако не и без дражи. »Сами ћемо се уверити чега има у вашем сељачком дому«, мрмљаше ОФицир и заповеди војницима да оставе пушке. »Пре свега гледајте, да имамо што јести. (( „Качамак или сир, другог ничег нема овде.« »Зар ни млека, ни масла? (( »Не, краве су на Алпима. (( »Дакле, коњушнице и тор празни су? (( »Јест, г. оФициру.« »Лепо, моји ће се људи тамо сместити.® Жена се не успротиви, не питаше ни шта има то да значи. Ратно време као да беше људе припремило на све. Полициски чиновник и оФицир поскидаше своје ствари, па седоше на две дрвене и расклиматане столице близу огњишта, а војници се спустише норед стола. Пија диже котлић

*) Иод тим именом НаНа 1ггес1еп4а, што значи неискупљена, неослобођена Италија, стојаху и још стоје удружени ита.шјански родољуби у циљу сједињеља свих обдасти, које италијански језиком говоре, с краљевином Италијом. Иредента је тиме уирављена против Ауетрије. Нр.

с качамаком, заменивши га неким великим судом, и оде с матером да донесе потребну количину кукурузна брашна. »Држим да смо у залуд ишли, г. полициски помоћниче«, примети поручник потмулим гласом. „Бедна колеба не изгледа да у себи скрива оружни магацин. Па онда, јамачно не би иредентовци оставили само две жене да га чувају. (( »Ваш је суд преухитрен, г. норучниче. Вест, коју имамо, из сигуриа је извора. Она и не каже да се слагалиште оружја има тражити у овој колеби. По свима знацима, имамо посла са људима смотреним и морамо паметно поступати.« »Проклета експедиција, волео бих да бијем бој противу две хиљаде црвених кошуљана*), иего да по овим брдима, Богу за леђима, тумарам и тражим неке крнтије-пушке, којих може бити има само у Фантазији какве сељачине, која је својом вести хтела да заради коју Форинту." »Што се мене тиче, уверен сам да оружја има скривенога«, примети поцициски чиновник хладно. »Онда ћу га ја наћи, г. помоћниче, а мојн људи биће прави керови за триФле, ако га нањуше." Мати и кћи вратише се, и овај се разговор прекиде. Оне стадоше заједно правити качамак, не говорећи при том ии једне речи. Поручник Р. покуша да проговори нешто с Пијом, али се одмах ману тога, видећи како су јој речи скупе, па за то сам припали цигару на ватри и незадовољно је стаде пушити. Било је већ у велико ноћ, док стаса вечера, те се мало ирихватисмо. На пољу је било врло рђаво, ветар је иродирао у колебу кроз саставке њене, а киша је јако ударала о кров. »До ђавола, данас се ништа више не може радити, за то ће бити најбоље да пустим људе да спавају. Сутра ће тим раније бити на ногама. Еј, жено, води нас у коњушницу«, заповеди поручник. »Држим да би људима овде било боље (( , примети жена Маронијева. »Неће да нас води у коњишницу, врло сумњиво«, иришану поручник полициском чиновнику, па за тим грмну најјачим гласом : »Али ја хоћу тамо! Напред, марш! (( Без икаква поговора више. сељанка узе Фењер и одведе војнике у коњушницу, која је била ту одмах уз колебу. Полицијски чиновник оста сам с девојчетом, које је прало котао и стаде њеним нровинциским диалектом, којим он потпуно владаше, запиткивати је тек само ради разговора. Пија га слушаше с изненађењем п, што не испаде за руком ОФициру, то учини полиц. чиновник: приволе девојче да уђе у разговор и тако задоби њено поверење, којим се надао доцније још користдти. Пија беше већ одавно свршила свој посао и полиц. помоћник не знађаше чиме да објасни што се оФицир и жена Маронијева толико задржаше, кад се врата отворише и поРучник јуриу унутра. »Гледајте тамо, г. помоћниче, шта ће оио бити ? (( викну он и показа ми неку око стотину корака далеку ломачу, из које се силан пламен у небо подизао. »Наши лисници, које смо за зиму тамо зденули, у пламену су«, рече сељанка, која сад тако исто журно и сва мокра уђе у кућу. »Ко је то запалио? (( викну поручник. »Ваљада неко од ваших војника, који је ту у близини пушио. (( »Шта трабуњаш? Шта ће моји људи тамо ? (( »Шта знам? Они и но коњушници сад копају, а нису ме за то питали", одговори жена, намрштепо погледајући. Полициски помоћник сад знађаше све. Поручник беше иренаглио, хтео је оружје да проналази на своју руку. Жена је дала иламени знак и сад може бити све изгубљено. »Моји ће људи ватру угасити", рече официр и одмах изађе. »Немојте, то ће и киша учинити«, викну за њим сељапка, па и она изађе. Поручнику, кад се окрете да брзо изађе, испаде нешто и звекну. Пија се саже и иодиже ствар. То беше комиас, велики као какав ж.енски сахат.

*) Иредентовци ношаху блузу од црвена платна. Пр.