Полицијски гласник

ш

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛЛС1НШ

БРОЈ 38

Не, не. У интересу целога Српства, у интересу целог Хришћанства, они то не смеју допустити. Пок. Ивко не би у гробу могао мирно почивати, кад би се његов син потурчио. Сироти Срби Пећанци, мислећи да је ова варалица заиста син пок. капетана Ивка, реше се да га по што по то одврате од намере. По што »Дука® удараше највише на то: како у Србији није за њега било и како иема од чега да живи, они се договоре и скупе између себе око 100 лира, да му их предаду, да помоћу њих предузме какав посао. Шта више, један од њих уступи му привремено једну своју кућу за становање. Све то учинише Срби Пећанци, само да би и даље очували име добрих Срба и патриота. * * * Трећег дана по пријему новца, »Дука« загребе" из Пећи пут Црне Горе. Дошав тамо, одрече се и Српства и капетана Ивка, па се отпоче издавати за Руса и руског артилеријског ОФицира у оставци. Као велики пријатељ балканских Словена а при том богат човек, дао је оставку на државну службу, па сад, вели, путује по Балкану, те да »своју браћу Словене сс што боље упозна. Захваљујући великој наклоности Црногораца према Русима и лирама Срба Пећанаца, »Дука од Медуна (( живљаше на Цетињу као неки руски кнез. Иоједини Црногорци чисто са неким страхоноштовањем поздрављаху овога »брата Москова«, а многи од њих обратише му се за препоруке на виђеније личности у Русији. Разуме се већ, да се он радо одазиваше тим њиховим молбама, услед чега његов углед отпоче нагло расти. Све беше као што треба; све иђаше као подмазано. Још само један корак; још само неколико дана и.... орден је ту. Ако успе у томе, освојио је поље, на коме ће своје операције моћи развијати до миле воље. Човек његових особина, са орденом црногорским, биће у стању да обмане цео свет а не само Русију. Оваквим лепим сновима успављиваше се наш »Дука (( на Цетињу и у глави својој кројаше већ планове за нове преваре. Требало је само још неколико дана, па да његовн снови постану стварност, али пусто али поквари све. Једно вече, од нрилике после десето-дневног »Дукиног® бављења у Црној Гори, стиже на Цетиње један путник у оделу Срба из околине Пећи, који рече: да је у Пећи био трговац и да је отуд побегао због зулума арнаутског, који му беху отели све што је имао, па шта више хтели и њега самог да убију. Оставио је, вели, жену и децу код једног евог доброг пријатеља, а он похитао у слободну Црну Гору, да сачува своја прса од куршума арнаутског. Србин Пећанац причаше тако живо, у једној каФани скупљеним Црногорцима, о невољи која га је задесила, да они већ почеше претити. осветом, а један између њих предложи, да се Србин Пећанац одмах одведе »доброму брату Москову", те да и њему исприча шта га је снашло, е да би то он доставио коме треба. Овај предлог допаде се свима Црногорцима, те ти они онако уморног Пећанца сподбију, па с њим право у стан „Дукин". »Дука (( се тек бешераскомотио, па онако докон прегледаше своју касу, т.ј. бројаше лире, које још не беше утрошио. Кад му је момак пријавио Црногорце, он нареди да се одмах пусте к њему, а оне лире, које бројаше. навлаш растури по столу. Хтео је тиме да покаже Црногорцима, како је богат и како мало води рачуна о новцу. За тили час напуни се соба Црногорцима. Србин Пећанац беше у средини њих. Због свог малог раста не паде одмах у очи в Дуки (( нити овај спази њега. Тек кад један Црногорац исприча. за што су дошли и позва Србина Пећанца да изађе пред в Дуку (( као пред не^ог владаоца и он изиђе преда њ, могаху један другог добро видети и.. познати се

Пошто је неколико пута протрљао очи, Србин Пећанац обрати се »Дуки (( . — Бога ти, господине, беше ли ти у Пећи пре 15 дана? Тврдо решен да се бори до носледњег тренутка »Дука« баци један охоли поглед на Пећанца, па се окрену Црногорцима и упита их: — Шта хоће овај човек?

■— Оно знаш, господине, није научио да разговара са великом господом, па се збунио, одговори један Црногорац. За време овог говора Србин Пећанац добро посматрате »Дуку (( , на пошто се уверио, да је он доиста она варалица из Пећи, повика: — Какав велики господин ? Какав руски ОФицир. ? Шта, ви људи булазите. ? Ово је једна препредена варалица, која је нас Пећанце грозно преварила и придигла нам око 100 лира. — Лаже сукин син. —■ Лажеш ти, варалицо. Преварио си нас, па си дошао да вараш и ове људе. Држите га, браћо. — Ево лира на столу, завика један Црногорац.

(свршиће се)

МАЈОТОРИЈЕ ВАРАЛИЦА П. ЛИНДЕНБУРГ Прев. Доб. В. Б. (свршетак). Једнога дана застаде један приватан екшгаж пред једном кућом у улици Св. Хоноре; из њега изађе једна елегаитна дама, која запита чуварку куће, да ли би могла добити стан . под кирију. Разуме се, она се погоди, да плаћа 5000 динара годишње кирије за тај квартир и рече своје име: »Бароница Пуеро (( , и даде своју адресу. Кад је хтела да да бакшиш чуварци куће, не нађе у своме портФељу ни паре. »Боже мој ! (( повика она, »изашла сам без новаца. Молим вас, госпођо, затражите од мога кочијаша 50 динара, а ја ћу вас дотле причекати овде. (( Ова се врати ускоро натраг, и рече, да кочијаш има само шест динара код себе. »О, како је то непријатно, (( рећи ће бароница, »хтела сам нешто нужно да куиим, па сад не могу. (( Тако угледној новој кирајџики стави чуварка куће сву своју уштеду, 300 Франака, на расположење, и бароница то милостиво прими. Пошто новац није донет сутра дан, као што је речено, потражи чуварка госпођу Пуеро у кући, коју је ова назначила као свој стан, али је тамо не нађе, јер су и »бароница« и њен »кочијаш (( били варалице. Као што смо видели, варалице се појављују у најразноврснијем оделу, те морају нарочиту пажњу да обрате својој елегантној гардероби. »Г1рава (( варалица клони се увек издавања новаца, јер он добива и жељено одело својим лукавством. Један човек, коме су хаљине све мокре, дође госпођи Лесклидоввј, за чијег се супруга зна, да је изишао пре једног сата, и да се још није вратио. »За име Божје, госпођо, ваш се муж сурвао у Сену, баш кад је хтео да уђе у скелу. Немојте се без потребе нлашити, није се десила несрећа. Ми смо га извадили и само му је сад потребно топло одело, те ме је с тога овамо и послао«, а госпођа му, разуме се да тражено одело. »Хоћете ли и ви, госпођо, одмах? — »Да, да, сад ћу и ја, само да се обучем.® — »Г1а онда ћу да отрчим напред. (( И он отрча тако напред, да га више никад и не види госпођа Лесклидова! Разуме се по себи, то је била само превара. Варалица се уме добро да постара и за своје благоутробије. Један лепо одевен слуга уђе у један велики локал и оде право газди радње: »Мој господар, гроФ Лури, добио је сад баш неколико гостију. С тога вас молим, да ми одаберете најфинијих јела, а од вина: малаге и шампањера. Ваш момак нека пође са мном — можда ће бити још што год потребно. (( Момак пође за овим с пуном корпом јела и пића; пред кућом, у којој је требало да станује гроФ, застаде његов слуга и удари се по челу: »Ех, баш сам луд где ми је памет, та господин гроФ ми је рекао да не заборавим вишњеву ракију; но, лепа парада, још да сам то заборавио лепо би ми ишло од мог господина. Трчите брзо натраг и донесите Флашу најбоље вишњеве ракије; само се пожурите, да мој господар не буде нестрпељив, а корпу оставите овде. (( Слуга потрчи што је брже могао, да донесе вишњеву ракију, а дотле је »гроФов слуга (( далеко већ измакао с корпом. У комптоар велике винарске радње Морсове уђе један ностарији оФицир и представи се: »Капетан Дијамел. Хоћу да купим за нашу официрску касину вина и коњака, и то скупље и јевтиније врсте, па вас молим, да ми покажете пробе Бор-