Полицијски гласник

БРОЈ 39. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 12. СЕПТЕМБРА 1898. ГОДИНА II. С/7Р СУбО ОУЗ 090 090 ОСО ОУЗ ОбО 090 'УУР оуг 0?0 ОУ5 ОУ5 090 ОУ с<?0 С/УГ- ООО Р<УР 060 СОО СХУ5 (УУГ адо ОС^> ОУЗ ООС оуг ОУГ 090 0<У.: ОС»0 сг?0 ОУЗ О^ОО ОјСК> <^РО ООО ОУО С/?Р 090 с/>о суго ООО СУУ5 ОУ> с<оо сј^ П0Ј1ИЦИЈСКИ ГЛДСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ >50 УУО С/УР ^УР ОУР ОУО СУУР гоо ОУ . - УУР СУУО ОХ У" ОУ ОУ. ОУ рут- (»•• ОУ: СО": ОУ сул У>С ОУР 050 ООО ОУР С//Ј (У/"> ОУ Д ОУ) о&о ру5 с/ур 060 0>0 Р5С ОУ5 ОУ ОбО С/УР ОУР ооо О?ооур оур ОбО одо С/У5 ооо »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК 15 излази једанпут недељио. Ио котреби биће ванредних бројева. Претилата се шаље уредништву у Веограду »КраљМиданова* ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћсних скунљача или на ношти. Не иа је листу: чиновпицима, учитељима, званичницима, овштинским нисарима и осталим званичницима у опште годишњо 12, полугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, полугодишње 4 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих команданата, полицијске односно пограничне жаидармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не цродају се. Писма само плаћена нримају се. Гукописи це враћају се. Огласи по погодби. ^ С/>Р -"УУГ' ОГУГ О^ ОУ (УЛ ОУ: ОУ ОУ- ОУ' О^А ■УУГ' "Х/г Т>-х. У/' ух оу ОСО СУГУР С/У5 ОУ> УУГ УОО 1УУГ> ОУ ОУ' ОУ- ОУ7 С//Г (У>Р ОУ УХ 1 УУГ 1 (УУ СХУП ру: С/УР 090 ОУ

ИЗ ЕОЛНИЦЕ ЗА ДУШЕВНЕ ВОЛЕСТИ У ЕЕОГРАДУ. Прилог за грађу за српоку судску психијатрију. „Луди Гућа" заклао жену. Р Е Ф Е Р А Т Саоаштаван у седницама сра. лекар. друштва, 13. сеат. 1800. и 4. јан. 1807. год. од Д-РА ЈЗОЈ. ЈА. ј ^УБОТИЋА ( м ,ДАЂЕГ а) СЕКУНДАРНОГ ЛЕКАРА У БОЛН0ЦИ ЗА ДУШ. БОЛЕСТИ У » Браничу « од 1898. г. у бројевима 12. и 13., изнео сам под насловом » Луди Риста — Убица"- , како је један иначе миран, а много година душевно болестан старац ужасно измрцварио, у парчета исекао, евоју снају, без икаког узрока и повода. Овога пута хоћу да прикажем г.г. колегама и људима од правничке струке један сличан случај, како је један човек, који је од рођења у селу познат као Ђ луд — шашав," увек миран и бојажљив, и називан » Луди ГуКа ®, извршио убисгво над својом женом: заклао је ножем — перорезом. Тиме бих желео да и овом приликом изнесем на видело, да мирни умно растројени болесници нису без опасности по своју околину. С друге опет стране, овај је случај интересан и с тога, што су поред самога умоболнога злочинца била окривљена још 2 лица као саучееници — по исказу убичином — у овоме убиству: брат и снаја убичина, али су као невини ослобођени. Од не мањег значаја јесте и појава да је овај умоболни злочинац час признавао, час одрицао дело, које је учи-нио, и тиме лаика — посматрача, па врло лако и судије могао да доведе у незгодан положај да мисле да злочинац намерно лаже. Овај случај служи као пример, да један одиста умно растројен човек, хсоји је учинио злочин, може исто чак и да одриче, па чак и на друга лица да га баца, и да може доста вешто и траг да прикрива: може дакле да чини оио исто, што и иаметни често раде у намери да се осуде и заслЈжене казне, ослободе. Сем тога човек, о коме је овде реч, на нестручна лица, и она која га већ не познају, на први поглед не чини утисак лудог човека. Услед тога могао би суд лако пасти у грешку, да га за паметпог сматра, као што га је н. пр. иследник сматрао, и као таког га оптужио суду, коме на част служи, што је ствар расправљао правилним путем, и што пије усвојио иследниково нестручно мњење о кривчевој памети. Оригинално је како иследник у својој тужби суду с љутином говори о суду општине влашанске, што он у уверењу вели, да је злочинац „суманут", и како с патосом изјављује: »да среска власт не усваја разлог и мишљење суда, који није ни надлежан о томе свој суд и оцену изрећи« !.. Међу тим иследник није оназио, да је лично он учинио грешку: да је он свој суд изрицао о ономе што сам није разумевао и за шта није био надлежан! Иа основу чега изводи он да Милоје нпје суманут?! Да другп иследници пе падну у сли.чну грешку, држим да ће им овај случај служити као леп пример, како треба бити обазрив, и тачно и потпуно сваку ситницу ислеђивати, а не судити без суда!.. Да је тако, види се баш из овог случаја, јер то исто општ. уверење, које није „усвојио« иследник, побудило је суд да стручна лица упита за мишљење, да ли је

истина што општ _ суд вели, да је кривац »суманут". Суд је тражио истину, он је њу и нашао и тиме је задовољио правду. Не само за суд, него и за лекаре, иследников је рад веома значајан. У овоме случају лекари су морали на себе узети дужносг иследне власти, због површно вођене истраге. Да иследници виде шта све треба лекар и суд о кривцу да знају у случајевима где се сумња у здраву памет кривчеву, може им корисно послужити наша сведоџба. Уверен сам, да је кприсан споразум и узајаман рад лекарев, иследников, и судијин на пољу судско-медицинском. За то и пишем ове редове. Мислио сам како и шта да прикажем из овог случаја, па сам смислио да је најкорисније држати се реда у актима — а све је рађено на основу оригиналних акта — па приказати цео ток радње онако какав је. То је корисно с тога, што се има известан ред у раду, и с тога, што се сваки, који има посла са случајевима ове врсте може многим чиме користити, кад види целокупан рад описан. I. Извешке општинске власти. Суд општине влашке на дан 3. апр. 1896. № 3578., известио је начел. ср. космајског, да је ноћу између 30. и 31. марта 1896. г., нестало Смиљке, жене Милоја Бркића, сељака из Влашке. Да је Смиљке нестало и сам је суд сазнао тек 2. априла. Учињен је претрес куће Милојеве, и нађене су крваве гаће и кошуља Милојева. Упитан Милоје, што му је рубље крваво, одговорио је: „одите да ви кажем где је кукавна Смиљка.« Милоје одведе кметове и сељане у атар дубоњски, и тамо нађу Смиљку заклану и бачену у једну јаругу и претрпану шумом. Код Смиљке је нађен и нож са којим је заклана.*)

*) II ако не спада у обим ове расправе, инак куриозума ради, да саопшгим историју овог ножа. Смиљка је била позната као зкена, кој а је волела да краде. Годипу дана пре њене погибељи, на једпој свадби у њииом селу, неотало је ножа (перореза) куму из сватова. До кума јо седео пон Пера Ноповић, свешгеник у Влашки. Кум му се пожали за извршепу крађу његовог ножа. Попа устане са свога места у врх совре и почне народу говорити: «Грехота је красги, а каква је тек грехота покрасти кума!'... Неко је украо кумов нож. Пека му је просго , ади нека бар враги нож, неће га нико сутра тужити!... 11ико се не јави. Сви викаху : убио га Бог ко је украо. Сваки викаше за себе: ја нисам. Три пут је попа оиомињао лопова да се јави, а три пут им је говорио : «децо , тешка је кумовска клетва, она ћо постићп донова кад тад...» Кад и то не поможе, онда устадо кум и викну : ( ,Да Бог да му моја бритва главу одсекла, ко ми бригву украде!°... И опет се нпко но јави!... Би свадба и прође, па се и на украђену бритву у селу беше заборавило. Кад је код мртве Смиљке па њеним грудима нађен крвав нож, са којим је заклана, власт је трагала чији је то пож , и гле чуда, сазнало се, да је лопов била погинула Смиљка. Народ у селу, кад је за то чуо, говораше : < ( Пспуни се кумовска клетва!"