Полицијски гласник

БРОЈ40

ПОЛИЦЈИСКИ ГЛАСНИК

309

Поново буде примљен у службу државну, као полициски чиновник у Видину. Ту остаде све до пред српско-бугарски рат, а тада је нашао за паметно да побегне из Бугарске, али не у Србију, да се бори против Бугара, но у Русију — подаље и од Србије и од Бугарске. Рат између Србије и Бугарске свршио се, али се »Дука® не хтеде враћати у Бугарску. Докопавши се од некуд потпоре »Слављанскрг Комитета 1( , као емигрант бугарски, ова варалица остаде у Русији све до 1893 год. Свему има краја, па с тога и ова потпора није могла до века трајати. Године 1893 »Дука® изгуби не само потпору, но у мало не изгуби и главу због једне л 3 убавне а®ере са једном госпођом в од већвг аоложаја (( . Лишен и средстава за живот и љубави, „Дука" је мислио да ће најпаметније учинити, ако се врати у Србију, у којој не беше већ толико година, па тако и учини. Почетком октобра месеца 1893 год. »Дука« стиже у Београд а око половине истог м-ца доспе и по треКи пут у »шатронџу«. Издржао је 10 дана затвора и по трећи пут прогнат је био у Турску. Од тог доба о овој варалици ништа се није чуло, све до јуна месеца ове год., када је из Русије прогната у Србију, ' као „бивши српски оФицир«. Из акта, којим је спроведен, не види се узрок прогонства, али по свој прилици биће због иечег замашног, јер је кроз целу Русију стражарно спроведеи. На саслушашу своме код Управе гр. Београда 24. јуна тек. год., „Дука« је, ударајући у старе жице, отпочео аа дугачко и на широко приповедати већ познате измишљотине о његовом пореклу, додавши још и то, да је за време првог српско-турског рата учпнио великих услуга Србима. — Па зар вас ничим нису наградили за то, упита га чиновник, који га саслушаваше? — Нису, јер Није довршио шта је хтео да каже, јер у том тренутку уђе у канцеларију управник г. Бадемлић. Видећи га, „Дука" иресече говор, саже главу и покуша да избегне његов поглед, али баш самим тим изазва г. Бадемлића, да га боље загледа и.... да позна »стару тицу (( , коју је, док је био начелник округа нишког, толико нута затварао и протеривао због разних превара. Увидев, да му лаж више не може помоћи »Дука (( престаде одговарати на питања. — Радите, рече, са мном што хоћете. Ја и иначе нисам мислио да останем у Србији. Приликом претреса, који је над »Дуком (( извршен, поред осталог нађено је код њега преко 30 спискова »приложеника (( , по којима у разним местима Јевропе, а поглавито у Русији, купио добровољне прилоге, као српски, бугарски и црногорски емигрант. Само по једном од тих спискова, скупио је у Мос&ви преко 500 рубаља. Много је интересантнија једна молба, која је нађена код њега, и коју је он хтео, одавде из Београда. послати бугарској влади. Том молбом он, као црногорски оФицир у оставци, бив. управник полиције у Видину и грађанин црногорски рођен у Берану, моли бугарску владу за новчану помоћ а за услуге, које је учинио Бугарима, за време ослобођења Бугарске и њеног сједињења са Источном Румелијом. Иста молба овако ночиње: Долепотписани рођен сам у црпогорском граду Берану. Док бејах мали, отац ме посла у Цариград његовом брату а моме стрицу, који служаше код тадањег руског посланика гроФа Игњатијева. Драгоман Харковски, кнез Дондуков, приликом једног свог доласка код гроФа Игњатијева, изиште ме од гроФа и стрица, и одведе у Петроград, где ме да у школу. У школи сам остао до своје 14 године, а тада ступПм у војску — у артилерију. За време првог српско - турског рата, дошао сам и ја у Србију са осталим добровољцима. Због храбрости, којом сам се одликовао у свима бојевима, произведен сам у чин ппоручника и одликован медаљом за храброст, а главно-командујући, генерал Чернајев, узме ме за свога личног ордонанса. По свршетку рата отишао сам у Бугарску са пуковником Чернајевом и храбро се борио за ослобођење драге ми браће Бугара, а кад је ослобођење извојевано, ностао сам управник полиције у Видину. — — — — — — — — — —

У овом смислу ова варалица продужује и даље своје лагарије, које већ нису тако интересантне. Да завршимо. Самозвани »Спаса Поповић®, од других назван »Дука од Медуна«, долази у ред најпрепреденијих светских варалица. Он не вара само појединце, већ као што на једном месту рекосмо, целе вароши, па и поједине државе. Варалице овакове врсте сто на сто пута опасније су од обичних варалица. Жигошимо их овако јавно и чувајмо их се као живе ватре. Пресудом Управе града, Београда од 28. јуна тек. год. Бр. 44981, »Дука (( је кажњен са пет дана затвора. По издржању истог, он је сам одмах отпутовао у Бугарску, где му је, вели, обећаиа државна служба. Нека му је срећан пут увек, кад иде из Србије. Стојан Стојановић — Фујор. — Београдски казамат примио је ово дана у своје зидине још једног окорелог зликовца, још једног зверског убицу, чије је злогласно име са свога неваљалства чувено, колико украљевини Србији толико исто и у суседним државама: Румунији и Бугарској. Недела овога звера ужасна су, чисто невероватна за људе иоле питомије нарави. Ми ћемо све то описати. Та описивања његових варварских. дела, изаћи ће у два три броја нашега листа са његовим сликама. Но да напоменемо, да смо до сад већ у два маха доносили слику овога зликовца. Први пут у броју 16. од прошле годипе на страни 125, кад је био у притвору код начелника ср. кључког, у кладов. граду, а други пут у бр. 4. од ове го- дине на страни 26., кад је из казамата побегао. Оба пута изношен је у слици са његовим другом зликовцем Миленком Михаиловићем, из Подвршке, ср. кључког, који је с њим заједно хајдуковао и који се и сад налази у бегству. (нАСТАВИЋЕ СЕ). Љубомир Мирковић — Гавриловик. — Родом је из села Живковца, среза качерског окр. рудничког, има 19 год., средњег је раста, црномањаст, у близини десног ока има једну малу белегу. По занимању је келнер, али не, то му је занимање споредно. У келнере он иде само онда кад нрестаје вашарска сезона, кад наступе хладни дани, а његови се џепови испразне. У прошлој години, као што сам прича — наишао је »на трулу даску." Као келнер, покраде свога газду Николу Атанасијевића, механџију из Шапца и због тога децембра месеца буде осуђен од стране шабачког првостепеног суда на две године затвора. Јуна месеца ове год., веК је употребио прилику да умакне из пожаревачког казненог завода и све до ире неки дан био је у бегству. Његову слику нисмо имали да изнесемо приликом бегства, па га свет није ни познавао, зато је комотно обилазио вашаре и »трговао«. Сасвим случајно пао је опет у рукама власти. Један служитељ из пожаревачког