Полицијски гласник

308

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 40

практика, која налази, да тајног средства има у сваком оном случају, у коме нису при огласу истакнути да се знају »довољно«, »за публику јасно", »за свакога несумњиво®, саставни делови и њихова размера у справљању. Не треба пак тражити, да се из објављивања види и начин како се справља само средство, јер се оном забраном хтело, да се публици даде могућности да може и сама судити о лековитости и новчаној вредности појединога средства, које јој се као лековито разним огласима јавно препоручује и протура., а не да јој се даде могућности, да по објављеном рецепту и сама справља така средства. У том смислу ова је ствар уређена расписом министарским ове године. Да ли ће ово и нама моћи послужити као пример ?! 9. септ. 1898. год. М. П. Јов. У Београду

НА ГРЕХ НАВЕДЕНА (НАСТАВАК) Вратио се, чујем, с пута. Ништа. Срете ме једпом иа улици, видим га, сја се од радости. — Где си ти, човече? пита ме он. — Ето ме. — Па што те, болан, нема код мене ? — Та дођи да ми се зарадујеш ! Честитај ми! Кажи : драгичка! Море, кажем ја: аемља је то, земља ! Видим: просто други човек, ни онај,- ни дај Боже — преобразио се. Отворено му кажем да ми је криво и жао на њ, што је онако преда мном грдио жену. —- Ко грдио ? Ја!? Море батали, било па нрошло... Та то је злато; то је благо од жене... Кажем ти — родна њива. Разумео сам у чему је ствар. Тог смо вечера ишли на ппво, заједно ; частио ме је — маните се ! П'осле сам му ишао и на вечеру и до неко доба ноћи седели, веселили се и певали. Он је био најсрећнији. Чак је декламовао неку песму, где каже да ће му жена родити сина, а он ће му дати име Марко или Милош. Елем, није дуго трајало. па ти у његовој кући настаде весеље н пијанка, как^ се давно не памти. Можете и сами знати, шта је све било. Чак је тога дана и радњу своју затворио. — Хеј, човече, та ово је елава... више него и слава! Слава је сваке године, а ово у дванаест година једва један пут ! Где стигне части, ког сретне поздравља. Веруј, господине, не памтим да сам икада видео тако човека који је гинуо за децом и да је био више срећан и задовољан. Оно, радост и јесте ; али и њој има границе. Е, требали сте тада. да слушате суседе његове само шта све раз^оварају. — Јеси ли чуо? Замисли: П... добио сина! — Та није могућно ! ? — Он сина добио ? — И то после толико година! — А колико има како се оженио? — Дванаеет или тринаест година. — Е, људи, кажем вам, тај ће човек полудети од радости. — Боже мој, чудна ли је то игра природе! Нико. није ни помишљао ,на то, а судба, гле како га усрећи! Он се купао у срећи и задовољству. И сам, веруј ми, као до})в човек некако млађи, свежији, живахнији, па и сама радња као да доби нова полета, окрену на боље и поче нанредовати. С ким се сретне тапше га по рамену ; са послугом је као и са рођеннма; у кратко цела кућа пропевала и процветала. Није ни шала, господине, толико благо и богатство, а кућа пуста као пећина, као гробница. Али знаш шта каже песма: певај данас, ама ћегп сутра и да плачеш. И срећа лаже, као и људи. Нека те грех окади само — иа си изгубљен. Кад иевоља или Бог на кога навале на га ошину — оде све у неман. Није много требало, па да се његово ведро небо наоблачи, да му се сви планови сруше... Хе! Ко ће као Бог ! Знаш: заклела се земља рају, да се сваке тајне знају. А, веруј, тако и јесте. Мора ти изићи дело па видело, па макар га сакривао у утробу земљину. И тако се и

овај мој рођак преобрази, нестаде га, изгуби се као увенула травка. Само слушајте, како је то било. — Верујте, ко га је познавао — није га више могао познати. Изгуби се за три дана и три ноћи. Али је и удар био страшан! (СВРШИЋЕ СЕ) ИЗ П0ЛИЦИЈ0К0Г АЛБУМА, »Дука од Медуна« (СВРШЕТАК) Србин Пећанац, који је био један од главнијих нриложеника за »Дуку с( , док овај беше у Пећи, шчепа га за гушу. Наста један лом у соби и усред оног гушања и ломњаве, »Дука (( би грдно страдао да се некако неисчупа из руку овога. Пошто се срећно спасао од јатагана црногорскнх, и умакао са Цетиња, »Дука« дође у Котор. Ту се укрца у лађу и оде у Метковић, а одатле сувим, преко Босне, до »Босанског Брода к , где се ионово докопао лађе, и истом дође право у Београд. Новац, који је »Дука® расипао по Београду године 1874, беше му створило неколико доста мизерних познаника и познаница. Међу њима се нарочито одликовала једна удовица — каФеџика из Палилуле, чије владање у моралном погледу, беше доста сумњиво. КаФеџика — удовица била је ванредно лепа, и »Дука 1С беше успео да задобије њену наклоност. До душе не зна се, да ли је то постигао својом лепотом или парама, али је главно то, да лепа каФеџика лудоваше за »Дуком с( . Кад га је нолиција, онако изненада, протерала из Београда, лепа каФеџика хтела је свиснути од туге. У мало није напустила радњу и отишла за њим. Доцније већ, време је, разуме се, учинило своје и излечило је од љубави. Беху остале само још понеке успомене. * ' * * Дошав у Београд без пара и икаквих средстава за живот, „Дука сс се упути право лепој каФеџики. Заљубљени људи, само, могли би да опишу састанак њих двоје. Напомињемо само то, да се целе једне ноћи у каФани точило пиће бесплатно. • Пр° ђе неколико дана у весељу. КаФеџика, сва срећпа, поче салетати »Дуку сс да се венчају. Он јој даде реч. За неколико дана беше и прстен. »Дука с( већ поче бринути о радњи. Драгана га само посматраше и уживаше у њему. За свадбу беше већ све спремљено. Требало је да прођу само још три дана, па да »Дука сс и лепа кафеџика формално постану муж и жена, али један изненадан догађај уништи све идеале каФеџикине. Полиција београдска беше од некуд начула за »Дукину сс операцију у Пећи и његово »кораблокрушеније с( у Црној Горп, иа ти једно вече изненада рупи у каФану удовичину. Вереници тек беху вечерали, па уз чашу вина разговараху о свом будућем животу. Таман »Дука (с поче доказивати, кано би, после свадбе требало напустити досадању каФану и узети под закуп какву велику гостионицу, а дежурни писар уђе у каФану и упути се столу за коме беху вереници.. »Дуки с , кад га смотри поче срце живље куцати, али ипак устаде да га дочека. Дошав до њега писар га упита : — Јесте ли ви Спасоје Ноповић? — Јесам. госиодине? — Ви сте син пок. Ивка Поповића, бив. жандармериског капетана. — Да. — Варалицо једна, зар и мене хоћеш да обманеш?рече нисар и нареди жандармима, да га воде у кварт, што ови одмах и учинише. Сирота каФеџика, кац је ово видела, пала је унесвест. Један од присутних гостију, који је из раније мпого облетао око ње, са задовољством је узвикнуо: — Тако јој и треба кад хоће да се удаје за којекакве пробисвете. Пошто је у „ шатронџи сс одувао пуних 15 дана, »Дука сс буде понова протеран у Турску, одакле после кратког времепа оде у земл^у, у којој је најбоље могао пролазити, и у којој је долазио и до новца и до положаја — у Бугарску.