Полицијски гласник

ВК)Ј 40

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

30?

де Бери, ево вам моје карте и стан с( , и наш суеед извади из свога џепа елегантну кесицу од саФијана, украшену златном грофовском круном и једним монограмом, те из ње извади једну визиткарту, „молим вас за ваше име, да бих могао тражити од вас задовољења ! сс —■ »Само иолако, мој драги Минијеру, немојте да правимо овде скандал, него изволите поћи за мном одговори сада иронично трећи господин, мећући лако руку на раме маркизу, „ви знате, ко сам ја, и у вашем је интересу, да се ово сврши на миру. Дакле, ако смем молити® •—- — и показа руком на улицу. Маркиз промрмља неколико речи, баци нешто новаца на сто, диже се полако и заврши речима: »Последице ћете имати да сносите ви, господине ! <с За тим изађоше сва тројица, седоше у једна кола, којих брзо нестаде у множини улица. Мој пријатељ, један познати млади Француски журналиста, смејаше се од срца: »Изврсан је човек тај маркиз де Бери, односно Виконт Каман, односно Барон де Теријер, односно пуковник Рожер де Клермои, стари Минијер, а на немачком Милер ! сс »Зар га ви познајете?« „Наравно; ја сам долазио с њим и у лични додир. Ја сам говорио о њему у нашем листу, и то ие баш тако похвално, и он ми посла своје сведоке, два са свим угледна господина; којима смо морали да објаснимо, како су осрамоћени; и њих је љуто обмануо! (с >.3ар тај маркиз де Бери? „Да, да, кад ви тако називате — најгорег и највећег варалицу и швиндлера, што се само замислити може ! (с • »Шта, зар тај џентлмен скроз и скроз — зар он варалица, швиндлер ? сс „Један од највећих што их има у Паризу! Ја нис.ам ни знао, да је он опет у слободи; баш је скоро имао да издрж.п некакав затвор. Бог зна шта је опет учинио; онај други господип изгледа да је његова иајновија жртва, јер га је тражио у друштву са полицијским комесаром, те га је овде нашао. Можда ће га сада мало дуже задрж'ати у затвору, јер он чим остави апсанске зидове, одмах вара изнова. Колике је он људе до сада унесрећио на свагда и довео до просјачког штапа! Ту скоро довео је до просјачког штапа једног благајника и пе само да му је придигао сву његову, крвавим знојем зарађену имаовину, већ га је увалио и у нревару и грех — пре тога је основао своје акцнонарско друштво, наравно лажно, и тим начином преварио је повелик број богатих банкара, те их добро очерупао ! (с »Молим вас, причајте ми опширније о томе! сс »Тај тако звани маркиз де Бери, који се, као што иоменух, правим именом зове Минијер, био је пре, ако се на варам, келнер. Он говори више језика а има веома Фине манире, те је прави доказ за то, да у једној милионарској вароши, која има тако иптернационалан карактер, као Париз, може све да буде могућно, те да и најлуђе будалаштине не бивају одбијене, већ се радо примају. Тај је »маркиз сс основао то акционарско друштво иа основу те измишљене приче, како је он од турске владе куппо острво Родос за 300 милиона Франака, и да га сад хоће да прода, наравно с проФитом, Француској, Енглеској, Немачкој или Сједињеним Државама; показивао је свакојаке лажне депеше и писмена, нашао је многе, који су му поверовали, а међу овима је било људи, који су припадали разним друштвима, те су давали маркизу знатне суме новаца за к'о божем потребне »политичке" преговоре. Тиме је он постигао свој циљ и — њега нестаде из Париза, те је живео и швиндловао тамо негце по Италији или Швајцарској, па се после, кад се та ствар мало заборавила, опет мирпо вратио на Сенину обалу. Кад му је тако добро испао гтлан са Турском једанпут, он хтеде да проба опет сличним начином своју срећу; он је био унознао једног благајника једне велике банкарске куће, те исприча овоме, да је он узео од Султана под аренду све порезе, трошарине и монополе итд., и да он сада тражи само добре евроиске силе за владавину те земље и за уређење издатака, те му обећава, као своме пријатељу, једно врло добро место, на коме ће имати годишњег прихода 50.000 Франака! Свакојако требало му је новаца, јер је његова каса исцрпена, а високи турски чиновници треба да добију свој »бакшиш«; цела ствар изгледала је сјајна и доносила би чисте годишње добити 20—30 милиона Франака. Овај добри благајник подлегну

тако лепим изгледмма на добру зараду, те с драге воље даде овоме еве своје имање и дохвати се чак и касе своје банке. За кратко време придигао је »маркиз с( овоме благајнику неких 300.000 Франака. За то време живео је »маркиз® царски — држао је свој екипаж и послугу, у предграђу Париза беше најмио једну вилу, сваки доручак стао га је по 30, а ручак по 60 динара, држао је сјајне гозбе итд. и то је трајало све дотле, докле се та ствар није обелоданила, те обојица одоше у затвор. Животна срећа тога лаковернога благајника уништена је за свагда, а наш „маркиз", као што видосте, плива опет у раскоштву, а ко зна, под каквим ћемо га именом и у каквом оделу опет кад год срести." (нАСТАВИЋЕ СЕЈ.

ИЗ Ш100ТРАН0ТВА Визмарк и чиновништво. Берлински »2еИ ;8сћп ('1; Гиг РоПт ипс1 УегдааИип^зћеат^е«, у свесци својој од 16. августа ове године, поводом смрти Бизмаркове, бележи ово: »Пруски уиравни чиновници не смеју заборавити, да њему — кнезу Бизмарку •—• имају да благодаре за давно трал^ену и уређсњем округа од 13. декембра 1872 год. изведену реформу унутрагпње управе у Пруској. Развитак јавнога живота у многим правцима захтевао је децентрализацију управе, у колико се само не би реметила државна целина. Ослобођење министра од детаља управе скраћивањем иистанција, олакшање терета државној управи преношењем појединих управиих грана на самоуправне корпорације, умал^ење чиновничког кадра узимањем грађана на почасна звања у управи државним пословима, заштита на јавном праву основаних индивидуалних права управним судовима — то све беху обележја оног великог законодавства. Административни судови представљају веће јемство и бољу израду правне државе, верно старој хоенцолернској изреци : »виит сшдие«, а самоуправа, примивиш извеспе области пословања владинога, или посебице полицискога, отргла их је и ослободила оних колебања политичких,- којима је обично изложен уставан режим. Она осигурава непартаичност у управи, корисно уноси у управу искуство из практичког живота и чува је од бирократске једностраности. На тај начин и управиним чиновницима је овај велики човек оставио једно свето наслеђе, које они имају да очувају и још развију и умноже на срећу отаџбине. Не мање је важан јто државну управу онај његов рад на великој соцпјалној реФорми, која обухвата свуколику Немачку и која, заснована на посланици царевој од 17. новембра 1881., прокрчи пут за нову еру у културном животу Европе. Већи спомеп вечите славе не могадоше себи подићи ни цар ни канцелар ничим другим иего тим доброчииствима, којима се користе милијуни радника средством законодавства за заштиту радиика... (( 9. Септембра 1898. М. П. Јојв. У Београду.

Лечење тајним средствима. У Пруској се нашло за потребно, да се забране онн јавни огласи, којима се препоручују лечења каквим тајним средствима, али та забрана није нашла свуда подједнаке примене. Има лекова, који се у једној провинцији узимају за тајна средства, а у другим провинцијама не сматрају се као таква, и за то им се ту не смета да се јавно препоручују и хвале. Настало се, да се та неједнакост, на коју се с правом жале дотични кругови индустрије и трговине, уклони. Но мучно је наћи излаза како да се аутентично утврди појам »тајних средстава«, који би обухватио све случајеве и био лако разумљив. Пошто се у опште мисли, да лек није тајно средство, чим се зна из чега је састављен, препоручује се, да се у тој незгоди може доћи до сагласности и помоћи се на тај начин, што ће се прописати: да такво тајно средство престаје бити тајним, чим се у јавном огласу ошнну његове особине. Треба, вели се, поставити, као начело, да је један лек престао бити тајно средство у лечењу, чим су одмах у самом огласу казани његови саставни делови и њихове помешане количине, и то казано онако како у истини и јесте и начином за свакога разумљивим. Никако није довољно, ако је то казано тако, да о средству може само стручњак судити, нарочито не, ако су саставии делови тога средства забележени латинским језиком. С тим се у главноме саглашава и правна