Полицијски гласник

ВРОЈ 42

ПОЛИЦ ИЈСКИ ГЛАСНИК

321

Испуњени су услови § 377. 378. 398. и 399. гра1> поступка, зато суд општине обреновачке као надлежни ио § 6 и 9 грађ. суд. поступка Решава Да се тражена забрана, на именовану покретност дужникову одобри, и одмах удјејствује. Узабрањене ствари предати на чување одређеном стараоцу под законом одговорношћу. Саопштити решење странама. Од суда општ. обреновачке 7. децембра 1898 г. № 7824. у Обреновцу. Председник суда М. ДериК Деловођ Судије М. Иконић М. Тасић П. Илић. N6. Пази на ароаис § 19. грађпнског иостуака, и уарављај се по њему, јер забрану не може оашт. суд одобрити, све дотле, докле дужника не саслуша, иначе Ке иста бити аоништена од стране ирвостеиенога суда, коме жалба иде н® расматрање. ИЗ ЦРНЕ КБИГЕ ЈЕДНОГ ПОЛИДИСКОГ ЧИНОВНИКА. (у лреводу М. П. Јовановића). 19. ЖРТВОВАДА СЕ?! Беше запарно летње вече. Црни облаци непогоде,.навлачили су се с југа и згомилавали као какав огроман зид, од кога се једва још могаше разликовати парожаста слика оног колосалног планинског склопа игго затвараше ову долину. Али и ако је непогода тако претила, решио. сам се да изађем у шетњу, јер ми је омарина у канцеларији била несносна. Лагано сам ишао дуж насипа железничког, који, уздигнут доста високо и ни с које стране незаклањан, а још поред реке, даваше нешто свежине дисању, док остали путови, по италијанском обичају између високих зидова, баш с вечери као да из себе испуштаху сву сунчану јару, коју су преко дан у себе примали. Па ипак данас ме пе могаде окрепити ни шетња железничким насипом, те се већ хтедох окренути да се вратим ста■ ници, да не чух баш у тај мах неку гласну кукњаву, која ми долажаше из стражаре бр. 96. Не премишљајући много, похитам тамо и уђем на врата тек само притворена. Одвратна слика изађе ми нред очи. На поду лежаше млада, лепушкаста девојка, једва да имађаше осамнаест година, а један човек, седе косе и браде, левом руком држаше је за дуге јој косе, десном пак држаше штап, којим је удараше. Шчепах старца за руку, викнувши : »Зар те није стид, крвниче, да своје дете тако злостављаш ? (< Човек се ■— а то беше чувар пруге са те стражаре — усиљено насмеја. „Да се стидим, ја да се стидим, а она ми нанела срамоту под моје седе косе? 1с — муцаше он преко тешка језика. Очевидно беше пијан, образи му се беху зажарили, а из очију му пламтијаше сатански иламен. Девојче се, ме^у тим, истргло из руку очевих и чучаше у једном кутићу собе. Ни речи не говораше у одбрану своју, само тихо плакаше погнуте главе. »Видите, госп. комесару, така је она и према мени«, муцаше старац. »Неће вам та проговорити. Данас у иодне, дошавши кући гладан, затекао сам је пред огњиштем да плаче. Ватра угашена, чорба хладна. На сва питања и прекоревања одговараше ми само сузама. Моја Терезина и сузе! Та она је увек била највеседије створевве на целој прузи железничкој, љубимица свију који је знадоше, једина утеха последњих дана мога живота! Најпосле, ја сам је приморао да говори, али од тога што чух хоће срце да ми препукне. Изгубио сам своје дете. Хтео сам знати име несретњика, који ми је цветак згазио, место где бих га могао наћи, да се с њиме разрачунам. Она ме упути замку, али ми имена не каза. Прибрах се и одох замку, где иађох све узмувано. Беше дан свадбе младога барона с неком гроФицом из П. Велика гозба, гости, момци, све у највећем расположењу. Ја западох ту незгодно. Млади барон, који ме је познавао још кад је био несташан дечко, виде ме и унита шта ми је. »Изгубио сам све, срећу живота свога«, рекох му на то. „А ја сам своју нашао«, приши ми он на то. »Пиј, да растераш бриге, стари ; у вину је утеха; исциј чашу

у моје здравље, хоћу данас да гледам само весела лица.« Пио сам чашу за чашом, да бих утолио бол, заборавио поругу. Но то ми ме испаде за руком. као ни да нађем оног несретњика, кога сам тражио. Кад чуше људи шта бих ја хтео, стадоше смејати ми се и саветоваше ми да идем кући, јер сам пијан. Дођох кући, питах поново Терезину за име његово, па, како ми га опет не хтеде казати, разјарих се — тукао сам је, први иут у своме животу! Старац је ово испричао испресецано и дркћући гласом, а за тим, пошто га сиага издаде, паде на једну столицу. »Идите да сиавате, стари«, рекох ја. »Ви данас не владате собом и нисте за службу. Ја ћу замолити шеФа станице да вам пошље заменика." Терезина се на то диже и, пошто је утрла сузе с очију, рече : »Није нужно, госп. комесару. За то сам ја овде? Није ово први пут, да ја вршим службу за свог оца. Ви пак, госп. комесару, учинићете добро ако се кући вратите. Чујете ли грмљавину. Велика олуја, непогода ту је.« Девојка јасио говораше, она одбијаше сваку помоћ с моје стране. »Лаку ноћ, Терезипо, и вама треба мира,« рекох јој, а одговор њен беше: »Ја ћу га и наћи, лаку иоћ. ж * * * У железничкој ресторацији искупило се велико друштво. Сватови младога барона Л. нису хтели да не испрате- младенце ■ на станици. Поплашени непогодом која се спремаше, они се довезоше нешто раније. До поласка воза, који ће младенце однети италијаноким морима, а отуд у Швајцарску, требало је још више од пола сата. Напољу Фијукаше олуја, а крупна киша јако удараше у прозоре. Пламене муње, уз потмулу грмљавину, с времена на време севаху, разгонећи таму. Злослуто време, да се њиме започне свадбено путовање. То беше свима нредмет разговора. И сам сам младоме барону, познавајући га већ доста година, чинио таке иримедбе. Он се смејао томе. »Што да ме онеспокојава непогода? У купеу, који сам узео, за ноћас смо сигурни. а после тим већма ћемо се радовати сутра још лепшем дану. Допустите, госп. комесару, да вас прикажем својој жени. к Барон се прогура са мном кроз госте и доведе ме графици , која, леђима окренута према прозору ресторације и окружена женскињем, сеђаше у елегантној путиој хаљини, држећи прекрасан букет. Млада жена не беше никако лепотица, али њен нежни лик и правилне црте, у којима се видела срећа, даваху јој особиту драж. По свим знацима судећи, барон Л. није ушао у овај брак само пара ради. ГраФица ми љубазно пружи руку, а ја јој исказах своја честитања. На један Дут ме нешто текну. Поглед ми беше пао на једно смушено лице, искрсло иза двојних прозорских окана, пред којима сеђаше граФица. То беше лице Терезине, кишом натопљена, умршена коса висила јој је низ самртнички блецо лице. Погледи јој звераху по сали и за тренут зауставише се, израза неописано крвничкога, на младенцима. Нестаде је у час, као што је и дошла. Ни бароп, ни млада му супруга ништа од тога не приметише, али тим јаче мене дарну ова злокобна појава. Морадох сазнати шта је хтела ту Терезина. И ако оркан беше, и ако је киша сипала, протрчим кроз перон и сву околину станице железничке. Све узалуд, Терезине нигде не беше. Да се нисам преварио, да није, може бити, појава девојке само једна слика Фантазије моје услед овога што сам видео у стражари бр. 96, а што ме је у великој мери потресло ? * * * Брзи воз беше се отиснуо у ову бурну ноћ, сватови беху се разишли са станице. Ја сам се био вратио у своју инспекциону собу железничког здања и разгледах вечерње листове, иоштом дошле. Али не могадох ирикупити мисли, неки немир беше овладао мноме. Наједанпут чух с перона неке узбунљиве гласове, брзим корацима хиташе неко мојој канцеларији. »Госп. комесару, велика несрећа, брзи воз је мало час пред стражаром бр. 96, изашао из шина. Сад баш донесе један кондуктер тај ужасан глас«, јави у највећем узбуђењу полициски агенат, који је на служби. Ова страховита вест не изненади ме, беше ми као да сам је очекивао, као да сам се томе падао. С непојмљивом за овај мах мирноћом, учиних све нотребне наредбе, послах по лекаре,