Полицијски гласник

332

ПОЛИЦШСКИ ГЛАСНИК

ВГОЈ 43

Пенчо немаде куд но оде код адвоката и предаде му меницу газда Савину ради наплате судским путем. И адрокат затражи код суда К* забрану ц ова би и одобрена и извршена. Кад дође рок ћир Пенчо даде таксу и забрана се и оправда. Али кад власт хтеде да изврши наплату, по осудном решењу судском, газда Саво изјави ово : „Не дугујем Фирми Пенче^Најдановића ни по каквој меници, а најмање по овој, коју нити сам ја попунио, нити потписао. Она је прост ФалсиФикат и противу ФалсиФикатора поднећу кривичну тужбу." Вештачењем је утврђено, да је меница доиста ФалсиФикована, те да је према томе на њој лажан потпис Саве Марковића. Извештен ћир Пенча о томе, саопштава он полицијској власти у Н*, да је ту меницу добио у залогу од тамошњег трговца неког Павла Павловића, кога треба узети на одповор, јер нико дјруги не може бити ФалсиФикатор но он. Е иа дај онда на среду тога газда Павла Павловића! Јес, дај га, ома, одакле?! У Н* нити сад има нити је икада постојао какав Павле Павловић »трговац« и »прика« газда Савин. То је било измишљено име, а онај човек, који се био под тим именом јавио ћир Пенчи и код њега узео на 3000 дин.еспапа, звао се друкче и био је у овој бездушној превари само саучесник и помагач — газда Саве Марковића. Он је сав купљени еспап стоварио у дућан газда Савин и онда га је из Н* нестало, можда за навек, можда за неко време, док ствар не буде потпуно свршена. Са законског гледишта газда Сава се, дакле, не само оправдао и доказао да није дужан оиих 3000 дин. него се сад наједанпут ишчаурио за — тужиоца противу ћир Пенче! Јединствен, ваљда, случај, да се лоаов јавља као тужилац, а оиљачка.ни и иохарани као оитуженик. Али овога пута тако је било. Зна се да се ФалсиФикатор казни робијом и губитком грађанске части. Ћир Пенчо је стојао, дакле, пред опасношћу, да оде на робију за то што је по једној лажној, ФалсиФикованој меници тражио наплату. Али, како је »честити« газда Сава све лепо удесио, то је од њега зависило, хоће ли Ћир Пенчо доћи под кривичну истрагу и у притвор (а већ после, наравно, и на робију) или ће се све то на »леп начин® изравнати. И као „душеван човек с< он је, преко пријатеља понудио ћир Пенчи, да га спасе и курталише несреће. Но, наравно, он, који је услед забране ћир Пеичине, претрпео и грдну срамоту и голему ненакнадиву материјалну штету, не може то учинити друкче, но да му ћир Пенчо, у име оштете да бар »само« 5000 дин. у готрвом новцу и да му ресити овај »рачунић® у 1000 дин. од купљеног еспапа. Као што се види са свим »хришћански® услов. Али ћир Пенчо стојао је пред страшном алтернативом: или да оде на робију и да буде обешчашћен, или да плати 6000 дин. па да се спасе беде! Трећег избора није било и кад није било, ћир Пенчо се одлучпо да плати уцену и исплати је лупежу — Сави Марковићу. Отвори касу, изброја 5000 дин. од свога муком И трудом теченога капитала, и посла их ономе разбојнику у II*. С тим парама посла му и наплаћен рачун од 1000 дин. на онај еспап, који је тај модерни лупеж купио од њега пред Ђурђев дан. И тако је ћир Пенчи пропало и оних 3000 динара, што ' је кредитирао »Павла Павлов^ћа", и оних 1000 дин. што их је поверио газда Сави, а врх свега и 5000 дин. што је морао платити у готову. Ћир Пенча је дакле са 9000 динара платио искуство, да човека треба мало боље познавати пре, но што би му се неограничено поверење поклонило. О човеку, о његовом карактеру у опште не да се судити по томе, што он неко време одговара својим обвезама и тачно плаћа. Та тачност Може бити и намерно удешена, као што то доказује и овај догађај с ћнр Пенчом.

* Ово, што смо овде испричали у основи својој истинито је и верно је испричано. Само су права имена замењена измишљенима, а место, одакле је варалица и његов саучесник, прећутано је. Испричали смо га за то, да се наши престонички трговци поуче њиме, те да буду смотренији у поклањању свога поверења. Зло би било, кад би још некоме од њих могли подвалити овако неки нови »Павле Павловић®, који, као и овај, нигде не постоји.

0 ВЕЛ.ИКИМ ВАРАЛИЦАМА П. ЛИНДЕНБЕРГ (СВРШЕТАК) Ево још једне истините причице, која се тицала - опет »оснивања рудника« , која је коштала једнога лаковернога 800.000 Фраиака. Билиону, пређашњем'директору једног позоришта (АтМ^и), дође један господин, и изнесе му, како може да склопи друштво за вађење каменог угља баш уз сами Париз на једном добру, и да му само недостаје потребан капитал — горе поменута сума — те да створи акционарско друштво. „Шта (( , запита Билион, »код Париза угљени мајдан, па непознат?« —- »Наравно, та откривен је са свим случајно на имању једног мог пријатеља — али можете се сами уверити!" И Билиои се извезе с тим човеком, тамо, где је овај казао и виде, да су радови већ почели, како двадесет до тридесет рудара већ буше горњи слој земље, и како се свуда налазе најлепше руде угља; неколико инжењера узеше планове и израчунаше, колика је потребна сума и рекоше, да је то један од највећих проиалазака овога века и да скрива у себи велико богатство — те господин Билион даде радо 800.000 Франака. Сутра дан нестаде двојице пријатеља, све је била проста лаж, рударски раденици су били париски амали, инжењери варалице, а угаљ су преко иоћ донели из Париза и на назначеним местима затрпали. Ако се хоће лепо да живи, мора се узети на се сјајан облик, јер Француз гледа много на спољашност. Најми се цела кућа или, још боље, сагради се палата, узму се безбројне слуге у сјајним ливрејама, о, тако се лакше ухват« муве на лепак и свега неповерења нестаје. Па баш кад се изрази неповерење опет има средстава да се оно потисне. Неки извесни оснивач Ни—т имао је у своме приватноме комптоару испод покривача на столу скривено електрично звонце, чије се звонење, разуме се по ..реби, овде није могло чути. Дођу ли само неповерљиви према г. Н. и хоће да узму своју оставу или хоће да продаду своје уделе, онда II. одмах иритисне у звонце, и одмах доле у публици чује се гласан жагор. Н. отвори завесу и запита: »Шта је то тамо ?« Благајник му одмах дође: »Опет је велика навала за акције тако јака — не знамо... с( — »Ни једна се не сме више продати, (( прекиде га. Н., »морамо за данашњу берзу да резервујемо, јер ће курс још данас попети се за пет процената.® — Онај, што је био неповерљив за своје паре сада се умирује, сав срећан, јер му је новац на тако добром месту. Кад је II. — ова »Мала Берза (( банкротовала, пасива је износила десет милиона Франака; ти важни кључеви од »подземпих« каса, који су висили у његовој приватној канцеларији, били су вештачки израђени од дрвета, а бљескаво злато, које се могло видети у његовнм касама, били су тантузи! Нреваре овакве врсте не би биле могућне, кад не би налазиле потпоре од стране париске штампе. Миоге париске новине имају удела при таквим оснивањима, и ако понекад индиректног, те добивају под ма каквим именом велике суме. При предузећу од 10 милиона Франака, рачуна се да бар 2'/ г милиона оде на париску и велику провинцијалну штампу, и кад се после банкротовања чуде о тим великим сумама, ирича један, да су га берлински листови стали 400.000 Франака, само да ћуте о његовим преварама. Један »часни" предузимач износи овакав рачун за 25 милиона Франака, које је уплатило једно акционарско друштво: Приходи: Уплате акционара 25,000.000 Фр.