Полицијски гласник

ВРОЈ 44.

У БЕОГРАДУ, СУВОТА 17. ОКТОБРА 1898.

ГОДИНА II.

ООО С0О С^О С/?Р ООО ООО (ЈјОО ООО С /ОО ООО 050 ООО ООО С<бО ООО ООО ОбО ОРО С/У5 осо ООО ОбО ООО С/>0 ОУ5 060 090 0/јГ > 090 ОбО ОУР С/УР ООО ООО ООО ООО сгар ООО ООО ООО С/РО' ООО С/?Р ООО ОбО с<00 С/У5 с /3<> Об>? ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ ЗА СВЕ ПОЛИДИЈСКЕ РАДЊЕ .с/уз-обо.с/ур а<?о с<5^> ооо оор оо*а сг?о -"а<уд ооо с«бо осо аоо с «бо осо соо су :' ог>о оос ооо ос / о оур ое>о сг >о ооо ое-о су > о ооо ооо ооо ооо ооо ооо осјо ооо сг?о оро ооо сгго ооо сг >о сг ?о оур сг?о оро оуо ооо.ооо »ПОЛИДИЈСКИ ГЛАСНИК« издааи једаниут нодељно. Но иотреби биће ванредних бројева. Претмата се шаље уредништву у Веограду »КраљМиланова« ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скунљача илн на ношти. Ценајелисту: чиновницима, учитељима, званичницима, овштинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашљости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, долугодишње 4 динара, ну ови се ио овој цени могу нротплатити само нреко својих командапата, полицијске односно нограничне жандармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Писма само нлаћена примају се. Рукописи не враћају се. Огласи по ногодби.

..- .УУО с/х -У>Р СУУ^. УУО ОУ -уур ог-о ОЈУ. 050 УУ) (УУ? о с/>р О-уО СУХГ' ОУР 'У/Г ОГ/О <УУО о-у: уУО 090 090 ООО оао ооо Р-У5 <УУ0 (УУ5 оу: 0>0 С/ЗО 0?0 .ОбО ООО С/УГ) РуО СУУР. СУУГ1.000 ООР ОУ' ОУО (УУО 090

ДИГАНИ, ЊИХОВ ЖИВОТ И ЊИХОВЕ ОООБИНЕ (иАСТАВАк) 1. У опште. Цигане ваља сматрати као производ њихног природног живота, којим они од толико столећа живе : храна, стан. борба с елементима и гањање, какво се употребљава према зверовима, за тим телесни састав и бистрина духа, све то уједно ствара биће, које у извесном правцу не може учинити ниглта, а у извесном све. За тим ваља узети у обзир и то, да су се све мисли и тежње Цигана, од-како су се појавили у Европи, кретале увек у једном и истом узаном кругу мцсли : они хоће да се удобно и слободно селе, куд им је воља, не желе да над киме господаре, али неће ни да чине оно што им други заповеда; они сматрају за највећу срећу, кад могу да се одаду неограниченој лености и према томе хоће да ономе, који је радио, одузму толико да задовоље своје најмање потребе. Част, отаџбина, породида и држава, прошлост и будућност свог народа, све је то Циганину потпуно непознато; код њега се све то замењује нечовечјом леношћу, лшвотињском гла^у, материјалном љубави с малчицу таштине. Према томе све његове тежње су управљене на то, да на незаконит начин присваја туђе добро. Кад се сада промислимо, да су Цигани исто тако даровити као и сви културни људи , да су ови од толико столећа сву своју с.нагу уиотребљавали на најразличитије , најузвишеније циљеве, од којих свак жње користи, док су међу тим Цигани од вајкада све своје знање и умење посвећивали једино циљу, да на рачун других живе, онда ћемо врло лако појмити, да они у томе могу показати таквих дела, која би другим смртнима била чисто пемогућна. 2. Како Цигани краду. Оно што је за нас најважније знати у Циганским крађама, то је она велика вештина, с којом се Циганин креће на посао. За нас је то с тога од велике важности, што се увев, кад се изврши каква покрађа, означују за учиниоце укућани, на име слуге, а то с тога, што се сматра као немогућно, да је какво страно лице могло знати, како шта стоји у кући, без чега се покра1)а није могла извршити, и што је за извршење те покрађе требало велике вештине и дрскости. Већину таквих крађа, за које се мисли да су учиниоци могли бити само лица, који познају ред и распоред у кући, извршују Цигани. Оно што слуге и суседи за толико година нису у кући опазили, стара Циганчура је просећи, врачајући и бацајући карте, за десет минута толико тачцо видела и искомбиновала, да се на основу њених опажања могла извршити најдрскија

Начелство окр. подринског у Шапцу (види 0пис на стр . 3 42.)

покрађа. Куда једва мачка може главу да иротури, туда се увлачи и извлачи мали Цига, као да су му широм врата отворена, а где се ни један акробат с највећом вештином не може да попне, Цигашш се успужа као каква мачка. Ни један бравар не може брзо ни поуздано наћи, где је капија најслабија, каква је брава, како се могу врата иставити, док не би добио приступа да ствар осмотри са свију страна; Циганину је довољно да баци један поглед, да само руком додирне, па.да зна шта му ваља радити. Обратите једаред пажњу, колико и како брижљиво зидар или грађевинар испитује и премерава, док донесе суд о чврстини, јачини, свези и конструкцији неког зида и т. д.. а за тим погледајте на рупу, коју је Циганин у зиду ископао. Он је зацело изабрао најтање, највлажније и најкртије место, на ком с унутрашње стране нема никаква памештаја, који би сметао. Зацело он на изабраном месту није наишао на повећи, замашнији камен, који би му осујетио проваљивање. Како је он могао да се већ с поља у кући оријентира. да уђе баш у ону собу, укоју је хтео, како је могао да прође поред укућана који ту спавају? Нико не уме прошуњати се кроз кућу тако нечујно као Циганин, проћи поред спавача а да не запне о какав предмет или произведе какав шум. »То је морао бити какав дух® , вели обично покрадена личност, „иначе ја чујем све у сну; како би то могло бити, да је жив створ прошао поред моје иостеље ? (< Јест, Циганин се прошуња као каква авет, нечујно, као да нема тела. Једино остаје његов задах, његов чудновати, трајни задах, који не заборавља нико, ко га је ма и један нут осетио. Он је, као тто говоре, у неколико сличан оном веома карактеристичном црначком задаху. Судски чиновници, који познају тај задах и у којих чула мириса нису сувише тупа, чим уђу у судску зграду одмах га осете, ако је Циганин притворен, као да је тај задах остао на зидовима. Том околношћу можемо се у више прилика послужити, кад смо ради да дознамо, да ли су извесну покрађу извршили Цигани. Ако су Цигани крађу извршили, морали су неко време задржавати се и понеке предмете додиривати; у већини таквих случајева отварају они ормане, сандуке и т. д., и тада хаљине и рубље прими тај задах и за дуго га задржава. Ако тада уђе у тај простор лице, које познаје цигански задах, и ако није протекло много времена откако су лопови отишли, с највећом поузданошћу може се рећи , да су ту били Цигани. Ако би хтели да цигански задах с нечим познатим упоредимо, најбоље би се можда рекло : мирис масти са мишјим задахом. У колико је значајна вештина, с којом се Циганин увлачи у кућу, још је значајније то, како он мудро спреми повратак и осигура се против сваког напада. Он помишља на бегство као и сваки други препредени лопов, само што њему поред