Полицијски гласник

ВРОЈ 46. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 31. ОКТОБРА 1898. ГОДИНА II. чл/. ооо со^ ооо ооу ооу ојоо соо оуа - рдуа (>у5 (ууз с>уд соо ооо ојсп-ојоњ 090 (у50 ооо о0п-о0о ојоо ооо сууј (усо сг?р ооо сууо оро р<у5 осо руз соо . с^оо с^>р ооо ооо ооо сор ооо с/уд оро оос ооо (уур (у?0 ооо оо? ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ с/ур с/ур оур о^л) сууо оуо с>оо ооо ооо ссур с /уо оро с<>о осо с/уо с«оо (>оо ооо сг>о сг >о с.</о о?о ооо с/?о сдо оуд оур с<?о об?о ооо обо ^бо О ј О^ О ј Оо оур оу? с/у? оуз ооо сгго оро О ј Оо О ј Сг> р ?о с « оо озо ( ууЕГ суур < уу з »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаље уредништву у Веограду на »Великом Тргу" до Управе града Веограда, а у унутрашњости код овлашћених скуиљача или на пошти. Цена јелисту: чиновнидима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичницима у опште годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6 полугодишње, 4 динара, ну ови се по овој цени могу претплатити само преко својих команданата, полицијске односно пограничне жапдармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијскот Гласника не продају се. Писма само плаћена нримају се. Рукописи не враћају се. Огласи по погодби. -■/-.' .у/. чУ/Ј ■>УО ОбР VУР 050 '-УУР СЛО С/5Р С/5Р С/УР ООО ООО О ј ОО 090 050 С/50 ОУР С/УР 050 С/УО СУУ УУР СУ>Р С/70 ОУР ООО СОО С/-УР СХУР ОСО С/уО <УУ5 (у?о оумз^ ОУР (100 С-СО СЛУР С.ОО С/УО С^У? С/УР <^СГ) СУ^

ПРЕДЛОГ УРЕДНИШТВА Мисаоном човеку који је озбиљпо проматрао систем кажњавања у нас, морала су пасти у очи извесна Факта. Један од тих Факата јесте: што највећа већнна отпуштених робијаша баца се опет у зло, и после већих злочина и са већом казном вра!>а се поново на робију. А наш закон не зна за шалу: две опасне крађе — смрт! — Из ових основних опсервација излази: да казна, у таквим приликама, не постизава жељени резултат, него чак и на против. И човек се тада мора запитати ? Зашто ? X Да. Зашто? Казна је издржана ; задовољени су споредни њени разлози : задовољена је она апстрактна „друштвена правда« заплашени (?) су они који би хтели да се одаду на вршење сличних дела, али најглавнији и најлогичнији разлог казне није задовољен: преступник сб не враћа друштву поправљен, оспособљен за поштен и користан рад. У таквим случајевима, строгост казне постаје суровост, чак и неправда : када преступник изађе са робије или затвора њему су сва врата затворена, на његово чело ударен је сраман жиг, и њему је, бар у већини случајева, онемогућен други живот но преступнички. Ми немамо потребу да наводимо Игова Жана Валжана, ми се позивамо на свачије свакодневно искуство, на Факат који смо поменули: да се са робије опет иде на робију. Шта бива са несрећником када изађе са робије. За време док је издржавао казну изгубио је пријатељске и сродничке везе; изашао је без новаца, без средстава, без могућности да пађе хлеба на тврдој калдрми. Шта да чини? Да ради ? Где да нађе посла? Не могу да га нађу ни они који годинама беспрекидно и бесггрекорно раде. који знају где, како и код кога да нађу посао. И ако га нађе, прво питање које му се ставља јесте: »где си до сада радио? (( И после одговора, строго поштени послодавац окреће му леђа и тера га с прага: ко би смео још и робијаша примити? Да проси? Он је још здрав, млад; ко ће да му удели ? Међутим, треба јести, црева крче, а трбух не зна за моралне догмате. Власт га без престанка гони што нема посла. ГЈоложај очајан и такав да када би се у њему нашли сви и најчеститији људи, 99°/ 0 учинило би исто што и он: склизнули би и пали у злочин. — У тим тренуцима налази се старо друштво, и са удвојеном енергијом и вештином одаје се на стари посао. Ћелијска врата за њ су увек отворена, и љега ето опет на робији! Једна грешка, и више но грешка: једна опасност јесте што је у тако критичним тренуцима несрећник, који већ има предиспозиција за злочпн, остављен самоме себи, дато му је да слабим рукама крчп себи пут кроз ладни и неповерљиви свет. Дат му је посао који премаша његову снагу, дат му је терет који не може издржати, и, остављен без икакве помоћи, навикнут да га друштво само казни и гони а никако помаже, он постаје звер. Али друштво — ако не цело, а оно бар свеснији чланови његови — када није биио у стању да спречи његов пад, треба, у сопственом интересу, ^да му помогне да се дигне. А искуство показује да лаже сваки онај који каже да се преступник не може поправити. Неоспорно је, до душе, и Ломброзо и Фери и цела модерна криминално-антрополошка школа имају право, да има преступника по рођењу, морално болесних створова, анатомским диФормитетима предисионираних за злочин, али, поред таквих, има и бедника који су из сла-

бости, случајем, са незнања, из беде пали у зло. Велики песник Француски пева: Шта смо учинили за њих пре тога мрачнога часа? Јесмо ли штитили слабе? јесмо ли Држали ту дрхтаву и голу децу на коленима својим? Да ли једно зна радити,"да ли друго зпа читати? Из незнања се злочип'рађа. Јесмо ли их поучавали, волели, и водили? Зар није било њима хладно? Зар нису била гладна? И сваки зна колико има људи које је у зло навукло не рђаво срце и иокварена природа него жалосне прилике у којим^, су се нашли. И такви створови могу се и требају поправити. Треба им помоћи, и то ма са ког гледишта хоћете. Свако зло може се поправити; ако се човек не може ноправити, нашта нам оида цивилизација, наука, нашта све велике тековине културе! Зар због једне грешке казнити човека извесан број година, и ту казну продужити целога века, затворити му сва врата поштена живота, и до гроба га оставити обешчашћена? Зар није човечније пробудити у њему и развити заспали осећај људског достојанства и свете љубави према раду? Зар није и правично и хришћански пружити руку грешнику и помоћи му да се дигне ? Што је најглавније, није ли кориеније по цело друштво да се од одметника, лопова, убица, скитница, који шире зло и тако огромно шкоде и коштају. створе мирни, поштени, корисни радници? Ми смо уверени да су великом броју разумних људи често оваке мисли долазиле на памет, и да и они деле наше уверење: да је друштвена аотреб а да се отауштеним робијашима омогући улазак у иоштен и радан живот. Друго је питање ако се ствар у принципу призна за потребну и корисну: како да се изведе та мисао, ноказати практичан пут, те да од речи постане дело. Ми смо уверења да један тако велики и значајан посао не може бити дело појединца него свију људи који верују у његову корисност. Ми мислимо да сви интелигентни људи који су за ову ствар треба да оснују друштво коме би био циљ: да арестуанике, ари враИању са робије, уводи у иоштен живот, да их материјално аомаже док не нађу аосла, да им налази иосла и места, да води надзор над њима, докле год ие аостану мирни и корисни чланови друштва. Таква друштва (у Француској под именом ^ез ЗосШбз Ле ра1гопаде еп [а^еиг Леа 1Њег6зЈ постоје већ у великом броју у целом образованом свету. Има их и за људе, и за жене, и за децу. Најозбиљнији и најодличнији људи покретачи су и чланови таквих друштава; готово свуда оваква друштва имају државну помоћ, њихов делокруг се раширио, постигнути резултати врло су повољни, и она делају иа част човечности нашега доба и на корист заједнице људске. * * * Износећи овај предлог, ми молимо: 1. Да наша штамиа, било у изводу било у целини, изнесе га иред ширу аублику и уаозна је са овим мислима, и 2. Да сва госиода која би делила наше уверење иисмено нас известе о своме иристајању за оснивање једног таквог друштва.