Полицијски гласник

352

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 46

То би био први корак који (ји се имао учинити, а њему би следовало оснивање самога друштва и вршење његовог великог задатка. ■ Просто, без Фраза, ми износимо овај предлог, који су нам диктовали осећаји човечности и добро схваКени интереси друштвени, и поново апелујемо на просвећену пажњу домаћих јавних гласила и свију озбиљних људи у нашој земљи.

ДИГАНИ, ЊИХОБ ЖИВОТ И ЊИХОВЕ ОСОБИНЕ (иАСТАВАк) 5. Лоповске справе и отров У свима народима дечарци бацају камење, али они теже, да камеп баце што даље. Не чини тако мали Цига; он скупи преда се читаву гомилу камења, у величини ораха, за тим себи постави мету: повећи камен, дашчицу, крпу, у одстојању од десет до двадесет и пет корака, а по том неуморно баца приправљено камење ка тој јединој мети. Тако то траје по неколико сахата — али он у томе уррзо постигне такву вештину, да никад неће мету промашити. Кад се извежбао у томе. онда добије ^дицу и крпу. Крпа се обеси и сада мали Цига баца удицу нз разних положаја на замишљени предмет крађе и привлачи га к себи. Тако што потпуно се слаже с циганском природом, јер то је и лепа забава а и вежбање, којим се отвара изглед да се дође до хлеба без мотике. Цига се у том бацању удице сматра за вештака онда, кад између густог грања, кроз које баци удицу, може да срећно извуче крпу. Практична употреба ове вештине састоји се у томе, што се тако краде рубље, одело и сличне ствари из просторија, које су неприступачне. Тако се н. пр. удицом краде рубље из дворишта кад је тешко или опасно ући у двориште. С ннпојмљивом вештином краду се удицом хаљине из соба, које имају на прозорима решетке, докле сељак мирно у другом делу куће руча. Чак и хаљине, које висе о чивилуцима, закачи Цига удицом, трза у вис док не спадну, а за тим их вуче по земљи, док их не докопа у руке. Доста пута скрије се Циганин иза плота, те пеца ћебад с коња, што чекају свог господара, који је кроз прозор гостионице морао видети »свакога ко је прошао путем". Али Циганина иза плота није видео а тако исто не види никад више ни своје ново коњско ћебе. — На тај се начин може објаснити извесан број »загонетних" крађа, у којима се учинилац није видео, нити се може појмити, како се могла крађа извршити. Зацело на тај начин се краду и посеци. Цигани се још баве врачањем и лекаријама; лекарије су им сасвим или делимице симпатетичне природе. Разне масти и косе, спаљене или у натури, готово су увек у употреби и играју велику улогу у љубавним стварима. Из чега се састоји чувено средство за спречавање оплођавања код женских, није ми познато; интересно би било сазнати, јер је то једино право аборитивно средство. Исто тако код Цигана се увек налази ФОСФора и арсена. То двоје им служи за тровање пацова н мишева. Сваки Циганин се у томе добро разуме и радо се подухваћа лова на мишеве, јер тако добија најбољу згоду, да све у кући тачно види и прегледа. За разбојничке циљеве, или кад хоће да кога отрује, Циганин не употребљава фосфор , арсен или сличан отров. Ако хоће кога да отрује, за то он има свој отров »дру® или »драј с( , који је другима непознат и који је један од најтајанственијих отрова. То је неки фини сињави прашак, који се добија, ио свој прилици од гљива (можда од Азрег §Шиз ш§ег), које клијају из животињског оргаиизма. Тај прашак се даје у каквој млакој течности. Лице отровано тим отровом добије грозницу, кашаљ, а више пута почне пљ.увати и крв и за две до три недеље умре. Ако се организам расхладио, отров се раствори и нестане га, те после кратког времена но смрти не може се више констатовати тровање. 1

1 а ОеисћШсће Сћегше», уоп А1ех. (Лаввеп.

6. Понашање код суда Имамо још да кажемо, какО се Циганин пред судом понаша. Пре свега морам и опет да напоменем, да Циганина ваља познавати, пначе никад пе можемо доћи до истине и увек можемо лако погрешити. Разлика између Циганина и сваког другог човека велика је, и што год више упознајете ово чудновато племе, све се више дивите, како се то у нашим културним земљама, у нашем добу, које све нивелише, може одржати једно племе, које другим народима ни у чему не личи. Кад Циганин изиђе пред суд, понаша се бојажљиво, опрезно. На сва питања врло радо одговара као и Чивути опет каквим питањем, пошто тако добија времена да се промисли. То му је тако прешло у крв, да на питање како се зове обичпо одговара: »Како да се зове један сиромах Циганин?« Ако га упитате за године, чућете: »Колико ми је година? (< Зар ја знам кад сам се родио?« Ко да ми каже, колико ми је година?« Питамо ли га, да ли је раније кажњаван, одмах стане надовезивати: »За што да будем кажњаван?" Ко вели да сам ја кажњаваи?« Јесте ли ме виђали у ланцима?® »Зар ја изгледам тако, као да сам већ кажњаван ?" И сад стане уверавати како је био нев.ин и како је и сада невин. На послетку он се одважи, забуне пестаје, а наступа дрскост и самопоуздање. Из његових уста оспе се читава бујица речи, које треба пустити да мирно теку. Ја сам за то заједно са криминалистом Либихом, који саветује да брбљиве особе треба пустити да се испричају, а не као што Јагеман предлаже, да им треба реч прекинути. Не помаже то ништа тражити од Циганина, да се краће изражава ; кад га прекинете у говору, он опет ночиње изнова да прича оно што је већ казао, те тако не само да се није ништа добило, већ се и употребљено време изгубило. Није с горега прибележити све оно што Циганин прича. То је добро с једне стране за то што га тако лакше хватамо у противуречностима, а с друге за то што је њему то прибележавање непријатно те тежи да буде краћи. Али у току сваког саслушања очигледно све више расте Циганинова дрскост, а нарочито ако је иследник миран и ћутљив. То Циганин сматра за глупосг те је све дрскији. Ако се заинтересујете за његове ндеје, он лаже још више, ако посумњате у какво његово дело, у какву племениту црту, које он тврди да има код себе, тада он надовезује још више. Кад сте га пустили да неко време тако прича (ваља рачунати на добру порцију наивности и код иајдрскијег, најмудријег Циганина), у згодном тренутку треба му кратко и енергично изнети противуречности и доказе, који против њега говоре. Ретко кад можете довести Циганина до признања, али да је он осетио да је његова кривица доказана, опазићете по томе, ако попусти у пређашњој дрскости и одједаред почне увијатн се и молити. Не треба изгубити из вида његову наивност: она га гони, да још већма нориче Ђвоју кривицу, а овамо у држању је износи на видело. Оно начело : »Пријатељу, ти признајеш своју кривицу, јер си суров«, неиознато је Циганину, и што више опажа, да се за његову кривицу зна и да је већ доказана, све је учтивији, све га већма оставља поуздање и дрскост. Чак кад Циганин приступа признању, он то чини оклевајући, двоумећи и ако је могућно с лажима. Ја се сећам на један једини случај, кад сам од једног Циганина добио потпуно, опширно признање и у исто време важне податке против других окривљених. Неки брачни пар беше осумњичен, да је пре више година извршио неко убиство, у коме је издаље суделовао један Циганин; тај Циганин био је због неког другог мучког убиства у скоро по напред поменутом убиству осуђен на вечиту робију, и дакле већ од толико година у затвору. На свом саслушању порицао је (као и брачни пар) врло упорно: да он није нознавао убијеног, да не познаје осумњичене супружнике, да о свему томе не зна ништа. Он се ослањао на ту околност, што је од тог доба прошло много времена, а није знао, да је одмах по извршеном делу учињена тачна истрага и да је ствар била јаСна до најмањих ситница. Кад је Цига, стари' и препредени лопов, видео да суд зна, све боље и тачније него и он, ћутао је неко време, а за тим поче: »Господине, ја сам сиромах осуђен на вечну робију; због те нове ствари не можете ме обесити, а више од вечне робије не могу добити; ја ћу све казати«. За тим је целу ствар ис-