Полицијски гласник

БРОЈ 4 1. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 7. НОВЕМБРА 1898. ГОДИНА II. Ч /ј Њ С/У5 <1СП> с/уз с/?р ООО (УУ) СУОО .ОСУа (У>с С/70 (^бго сдо ОуГаОС С<а? 0<у С ^У Д (ј<9р ОУ ООС СОО с/уа С/УР ООО ООО ООУ С/уС СХУО СО? "Б^ гР С<с>0 С.ОО ООО СДО С/уО ОУО .7 ^? '•^ 0 '••^ 0 ^* 00 С/У:! "ОСД 090 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК стручни лист 3 а све: полицијске радње с/ур с/јс сло >ур сор оууг оу: е^с с//. с*оо с/х? оу: оу^ оу^ о&о обо соо с<ур ооо с/ур с^'оу р .'&^_с/ уз с/уз сгуд оу оро сг?о ооо с/?о схго ооо сг?о ооо с/уо оуо с/уз ооо с/ур »ПОЛ.ИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претмата се шаље уредништву у Београду на »Ведиком Тргу" до Унраве града Веограда, а у унутрашаости нод овлашћених скуиљача или на пошти. Цена је листу: чиновницима, учитељима, званичницима, ошптинским писарима и осталим званичницима у опште гоДишње 12, нолугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости г' дишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6 иолугодишње, 4 динара, ну ови се ио овој цени могу претплатити само преко својих команданата, полицијске односно пограничне жандармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Писма само плаћена примају се. Рукописи не враћају се. Огласи по иогодби. ох/Лух УУР 7у>? уур оуу-.- <>у~"с>уг суу: ОУ сууг е// -ЈУ5~ г /7? УУР УУГ> У/ОС/ЛУ/Г >УУ (УЛ~УУ^С^ с/х- ооо С// ПУУ51УТ^ ОЈУ~ГГЖ> с>уо <УУР сууг

КА ПРЕДЛОГУ о организовању друштва за помоћ отпуштеним осуђеницима Предлог нашег уредништва који је изашао у прошлом броју „ Полицијског Глаоника 11 нашао је доста живог одзива. У прилог њему, ми помињемо, да је прву идеју о томе код нас дао уважени наш криминалиста г. Таса Ј. Миленковић, и ту ствар одлично извео и мотивисао у VI. свесци свога Дневмика с< у чланку „Робијаши". Он је о тој ствари после великог низа Факата, а на основу свога искуства, казао одо: Како би бидо, да со и у нас склопи друштво за аомоћ отиуштеМим осуђеницима.. У свима другим државама таква Друштва ностоје. И броје но неколико хиљада чланова. Она, уз помоћ општина, корисно дејсгвују и снасавају несретнике од нових злочина и поврага. Ако је когод и залутао — зар да му не покажомо прави пут, што води добру и поштељу. Ако је наш суграђанин, по својој лакоумности, рђавој навици, Злом срцу или и васпитању, једном и погрешио — зар да му за на век затворимо врата која воде поправци. Ако се од срца каје — зар да га но примимо к нама, те да га унутимо, да од сада чини само добро. Та то је дужиост наша. То је наш — ближљи. Зар оп нема душу, као и ми? Зар он нема веру као и ми? Зар он не говори језиком нашим? Зар он пије Србип, као и ми ? И најзад, зар пије даиас, када се непријатељ са свију страна дигао на иас, Србин Србину потребнији него икада?... Зар није лепше и иопосније Баљичко Брдо — него градски казамат ? Друшгво за помоћ отпуштених осуђеника могло би себи ставиги у задаћу: да номаже бивше осуђенике док посла не добију; да им даје иаставе; да им одмах чим изађу с робије, иалази рада у вароши; да их често обилази, контролише и поучава. — Има занатлиских и трговачких радионица, које увек требају радника ; има.иначе у вароши сваки час по нешго : да се кона, износи, зида, насина ; има пуно носла и у државним, и у општинским и у пр11ватпим грађевинама — где се једва налазе радници за два и више динара наднице... Свуда па те, и томе сличне послове, друнггво би мо.гло уиућиваги оне несрегнике, да их избави нових тмина и апсаиа. Отуда би онда биле три користи : Прво спасди би јаднике, да пе иду попоно у поврат и пропаст ; друго, спасли би нас, нашо суграђане, да их овака лица но краду и тако пе штете ; и греће, уштедели би дрзкави, а то значи опет нама свима, грошкове па храну, одело и чуваље оних силних. апсеника и робијаша, који се из године у годину све више множе.... Износећи меродавно мишљење аукторитета у томе питању, ми опет наглашавамо предњу преку иотребу установљења једЈног овако корисног и хуманог друштва. Све одзиве у штампи ми ћемо износити у листу.

НАША ДЕЦА (ИЗ ТАСИНИХ БЕ/1ЕЖАКА) V. Београд сваким даном све више губи тип национални, те прима нове навике и облике западнога, живота. На тај начин постаје светека варовд. А ледЈећи на дивном цодожају, на утоку

Саве у Дунаво, он даје најлепшу природну панораму, те некако мађијском силом привлачи странце к себи. Ако узмете у рачун посете странаца према броју становника, онда се после Париза — српсКа престоница највише посећује. На 200.000 путника, то жељезнички то паробродом, прође сваке године кроз Београд. Можда једпа четвртина од тога остаје који час или који дан у њему. Једне године само по хотелима и механама било је на 30.000 путника!.. Званични пописи тврде, да Београд има само 58.396 становника. Тај број биће погрешан. Зна се, како је добивен. Уписивачи су узети на силу, па се и иосао радио без воље. Једна велика маса остала је неуписана. Са тога ја по мојим рачуцима, смем казати: да Београд броји до 65.000 становника. Истина, то још није ни десетина онога, што имају друге обичне вароши на Западу, али и са оволиким бројем, Београд има да покаже и све оно зло, које дави остале велике престонице и многољудне вароши јевропске. 2. Велике вароши гаје и развијају у себи и клице великих зала и порока. Лондон је највећа и најбогатија престоница, али, у тој ризници светској, где се стичу милијуни светскога капитала, умире годишње 54. душа од глади... У Великој Британији — вели писац Џон Ханри Макај — има 4,000.000 људи, који живе само од — милостиње!!... А 80.000 лондонских кћери иде у — проститутке (10°/ о .) У Лондону том просвећеном граду над градовима, има на 20.000 деце, којанезнају: шта је то отац, ни шта је то Бог... Она се рађају у каналима и подрумима, и умиру у бордељима и казаматима. Тамо има редовно на 150.000 скитница, лопова и кесароша. Сваке године хватају у крађи и прошњи на 10.000 деце испод десет година!!... Тамо постоји лоповско друштво — Р1ск роске^з које има своје штатуте и своју управу... Не може се рећи, да је лондонска полиција невешта и неспремна, али се зло множн а порок шири. Мудра енглеска управа сваке пола године хпљаде лопова и скитница товари на лађе, па их разноси по својим колонијама. Али и тамо их је пуно... Силна Русија иде за тим, да у Хини унесе и расади своју културу, али грабљива Енглеска и анархизмом подривена Немачка грозничавом жудњом јуре и тамо и у друге крајеве света, не само да нађу пијаце својој индустрији, него да по оним отетим пределима раселе своју децу, своје робијаше и кесароше Како је пак у другим престоницама казао сам раније (види: Тасина иисма и Дневник)... Париз лиФерује за апсане — 15.000 деце. У Берлину су деца разбојници, који с оружјем у руци људе убијају и пљачкају...*) У Бечу су чувена деца кесароши, познати *ј Случај, шго се прошле године десио у Бердину, узбунио је сво јавно мљеље Једнога јутра освануо је у свом стану убијен адвокат М. Леви, а у исто време и љегова жена тешко раљена. Убијени је био сав избоден ножевима, а љегова жена исечена свуда по горњем телу. Убицо су извршили и крађу. Поеле живе исграге злочинце ухвате. Један се звао Бруно Вернер, а други Вили Грос, обојица дечаци, тек у 15-ој години. Својом охолошћу и поквареношћу ова су деца задивила све присутне на претресу... Друга три разбојништва извршили су дечаци и девојчпце испод 18 година. Шегрт Ото Вигеншиц убио је једпу пошгарку и опљачкао, а било му је тада 16 годпна ! У Иемачкој на стотину осуђеннка за разбојнинггво долазе двадесеторо деце од 12—18 година!!!...