Полицијски гласник

360

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 47

са својих вештих превара... Само ове четири јевропске престонице имају на 250.000 јавних женскиња, махом девојчица, који од блуди живе Ја овде нисам узимао у рачун Пешту, престоницу наших шовинистичких суседа, јер је већ познато, да тај охоли народ својом децом, својим кћерима, ревносно пуни све бордеље, погаав од нашега Београда па до гордога Цариграда...*) 3. Рекох напред — Београд мами странце. И маса јури к нама у престоницу. Све се то настаљује овде с намером, да чини: добро или зло, да живи поштено или непоштено. У којој размери то бива, то се бар даје лако опазити. Криминалитет је веКи, морал је огеао, сиротиња се намножила **) У ранијим белешкама (Дневник IV) открио сам малчице завесу са тмина београдских, и прстом показао пороке, шго се у нас одомаћују... Није ми тада била намера, да читаоцу натерујем црвенило у лице, причајући му оне развратне појаве, којима је легло у блудноме животу на Западу. Онда као и сада једна је жеља: да обратимо пажњу онима, који су надлежни а могу, да зло спрече.... Тада не казасмо све, јер имамо још много што шта да у нашим белешкама изнесемо — али има нешто што не смемо да тајимо. Док се порок шири међу људма, нека закон чини своје. Али, када зло улази и међу децу онда нам је свима дужност, да прегнемо на посао. Редови, који сљедују, има да покажу црне силујете. Слике ће на хартији падати онакве какве су. Ми их нећемо дотеривати. Кацве биле, оне ће имати да покажу двоје: шга се збив а с децом, и шта раде наша деца... Још једна само жеља. Родитељи, који воле своју децу, нека пажљиво прате ове белешке. После њих, оне могу и треба да заиатересују и власти а и сваког појединца.... (НАСТАВИЋЕ СЕ).

*) Биве, мислим, од интереса овде, онако узгред, поменути личну и имовну сигурност у маџарској престоницн. а Пестер Лојл 8 има обичај те чешће пакосно додирује понеке прилике у Србији, и хоНо радо да нам нопује. Да му то вратимо, али са истинским бројевима, помепућу за сада само ово. Ирошле године, у месецу Децембру, извршено је у Пешти на 160 4. разних преступа и злочина. У месецу Јануру полицијским потерама ухваћено је само једнога дапа на 866. скитница, кесароша, и уопште лица без занимаља, склоних на све могуће злочине. Лична и имовна сигурност била је толико угрожена, да јо управник пештанске полиције, Руднај, држао из дана у дан конФеренције са својим члановима. Овако незигурне стање занимало је после бригом н саму владу... У осталом нездраво политичко н морално стаље у мацарској ирестоници избило је на видик и у љиховој интелнгенцији. Да номенемо само ове случајеве. Пештански лекар др. Коротнај, долазећи као домаћи лекар болесницн удови Пачу, покрао ју. је. Са тога је осуђен на три године затвора... Други лекар др. Бела Аенкај, увукао се, као обичан лопов, у галерију слика гроФа Чернин а и украо му две скупе слике. После се исграгом сазнадо, да је он тако крао и по другим галеријама слика... А у Јулу месецу прошле године, ухваћен је на улици, усред Пеште, Карло Козак рачуноиспитач мин. Финансије, баш у часу, када је једиој дами украо из џепа кесу с новцима!!.... **) Зар страначки уплив не опажамо и у другом погледу. Зар не чујете сваки дан, како се и на улици и у кући потискује све више и више лепи српски језик и губе једна по једна од оних днвних особина нашега народа. По, бајаги, господским кућама говори се — немачки. Београдске кћери, будуће мајке, брбљају по нешто фраицуски, уче клавир, а заборавл,ају српске обичаје. Истина теже се удају, али бар умеју да ириме — странца... Како вам је у кући, тако вам је и на улици. На београдским дућанима чигате стране Фирме и немачке патписе. Чак и на берберницама у Палилуди стоји на уласку — Ка81гв1иће!!...

ЦИГАНИ, ЊИХОВ ЖИВОТ И ЊИХОВЕ ОООБИНЕ (СВРШЕТАК). 7. Циганска имена Особите тешкоће задају циганска имена. Узевши ствар у нашем смислу, они до ире сто година нису ни имали имена, док их власти нису нагнале, да сваки од њих има своје име и презиме. Циганину се то не доиада да се зпа његово име, јер му је јасно, да га власти тако лакше хватају. Али они су ирибегли једном другом лукавству. Презимена су ограничили на врло мали број. У томе се нарочитс одликују маџарски и немачки Цигани: У Маџарској се готово сваки Циганин презива Хорват, Фајфер, Барања, Најман, Саркеши или Кокош. Ко да сад буде на чисто које је који Хорват! Врло је комично, кад читате аустријске полицијске листове, па у лоповским потерницама наиђете читав низ циганских презимена Хорват и Саркешп! Исто тако Цигани у Немачкој презпвају се већином Вајс, Крајц, Кек. КиФер, Ханштајн, Мерк, МуФел и т. д. Али то су само презимена за власти, презимена, под којима се Цигани крсте, ступају у војску и иду у затвор. Међу тим сви Цигани знају међусобно ова »презимена за власти" и никад неће ни један погрешити и доћи у противуречност са којим другим кад изиђу пред службене органе. Али међусобно се они називају са свим друкчије и имају имена, каква смо чули од Индијанаца. То су већином придеви, н. ир: састерескеро, гвоздени ; бидангеро, безуби ; биканескеро, ћулави; бинаскеро, онај што нема носа; гарчо. ћелави ; матакердо, пијани; вешаво, сакати, за тим: гали минч, црна девојка; шјури остро, оштри иож; на послегку мури, гуска ; берчеро, пастир; шерикло, бисер; нашадо, испребијани и т. д. Упитате ли Циганина за име његовог другара (с којим се рецимо пре кратког времена први пут састао), он ће вам одмах казати име »за власти; (( упитате ли га за тим, како се то цигански каже (као да хоћете да вам преведе то име), многи ће се покаткад истрчати с правим именом дотичнога. Кад се дозна које тако име, ваља га прибележити, пошто оно више пута може послужити, да лакше успоставимо разлику између два Циганина; једном добивено име Циганин никад не мења, ма да га није наследио. Наслеђе имена било би уопште тешко, пошто »ра1ег зетрег тсегЧиз" није нигде више оправданије но код Цигана. Потпуна су измишљотина она причања о светињи брака код Цигана, за које веле да за браколомство кажњавају браколомкиње тпме, што им размрскају кост у колену. То су анегдоте, које су створили они сами, да би се ноказ&ли бољи но што су. Да Циганин има ма и најмањег појма о девојачгсој части, о светињи брака и т. д. ја то сматрам просто као немогућност. Он се черупа и бије са својим љубавним противником, али то чине и животиње. Часг и стид и смислу културнога човека непознате су ствари за Циганина. 8. 0 неким телесним особинама код Цигана Такође у погледу на телесне особине и способности не може се Циганин оцењивати као други човек. Ово важи на име кад се питамо, да ли је неком човеку нешто »могућно или није (( . Уопште за сваког човека може се прилично иоуздано рећи, да ли он може ово или оно учинити; код Циганина се не може никад с извесношћу казати и према томе је најбоље држати, да Циганин може све. Овај случај важи нарочито онда кад је реч о путовањима у која удаљена места ; кад кажемо : »Тамо се може стићи по добром путу, кад је тај пут човеку познат, кад човек не носи никакав терет, у том и у том времену«, онда то може важити за обичне смртне, али за Циганина не. Био пут добар или не, познавао га нли пе познавао, носио нешто или ништа, то је Циганину баш свеједно. Кад мора бити, он иревали неки пут у времену, које је чисто невероватно, и зна само за једну препреку: ветар. Да Цигаиин пе може подносити ветар нити борити се иротив њега, то је наглашавано у свима делима о Циганима, и то је цела целцата истина. Други лопови краду најрадије у бурним ноћима, напротив Циганин се тада увлачи у мишију рупу, да се скрије од свог наследног непријатеља. Кад мора да по ветру путује, треба му више времена но другим људма. Ако је каква крађа извршена