Полицијски гласник

БРОЈ 48

ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК

369

важности. Ако суд еађе да има места испиту сведока онда се позивам и ја на ове сведоке: Радоја Стојановића, обућара, и Живка Перишика. столара, овд., који ће ми потврдити то, да. је тужилац иред њима, одмах по усељењу у моју кафану признао да билијар није ушао у механски једек и да на њега није имао ни права. Противу вредности штете немам шта да приметим, јер нисам зи исту ни одговоран. Решено : Има места испиту »сведока обеју парничних страиа. Потписи судија. Када је суд пристуиио испиту дошавших сведока пред суд, онда је тужеии казао: Испиту сведока нити има, нити може бити места, но. када суд долази до таквог уверења да има томе места, онда ја нудим тужиоцу главну заклетву на ту околност, да је он при закугГу моје каФане, условио уз остали једек и билијар, па ћу му онда тражену вредност штете за коју он вели да је имао платити. Повраћену заклетву примам. Тужилац прима понуђену заклетву. Сведоцн питани само за трошак и дангубу и тражили су по два динара. Судски разлози : Противу вредности тражбине о накнади штете тужени није ништа приметио, према чему се има узети да је она онолика, 11оли'ка је тужбом означена. Дакле 180 динара. Тужени је тужиоцу понудио главну заклетву, на ту околност, да је при закуну механе, било условљено, да уз остали једек иде и били^ар, и тужилац је на ту околност исту- и примио, зато му се иста има и досудити. С тога суд општпне пожаревачке, на основу § 6., 13. и 290. грађ. поступка Пресуђује : Да се тужилац Сима- закуне на то: да је при уговору о закупу механе туженог условио, да поред осталог једека, у овај улази и билијар, па онда, да му тужени Богдан накнади 180 динара штете, за неуживање истог, да му плати на име трошка и дангубе 10 динара и да му накнади плаћену таксу у 8'40 динара, и сведфцима Сими Нешићу и Јовану Станковићу по два динара дангубе. Не закуне ли се, да се одбије од тражења, и да . плати туженом Богдану 10, а сведоцима Сими и Јанку по 2 динара дангубе. Пресуда саопштена парничарима одма јавно у суду, и тужилац је одмах заклетву положио, према чему је пресуда извршна, у смислу положене заклетве. Од суда општине пожаревачке, 10. новембра 1898. год. С№ 7854 у Пожаревцу. Потпис деловође. Потписи судија. N8. Заведи иресуду и белешку у аротокол суДења. ПРАЗНИК У ТАМНИЦИ*) (с француског) У почетку марта 1884., једна затворена кола преносила су неколико осуђеника из Консиержерије (париска апсана) у Велику Рокету (такође париску апсану). Један Од тих осуђеника звао се Шадена, а надимак му је био »Адвокат«. Због опасне крађе био је осуђен на осам година робије. Био је још млад; није изгледало да има више од деветнаест година, а толико му је доиста и било. Сушту слику његову налазим у портреу Монпарнаса који је нацртао Виктор Иго (»Јадници«, 3 део, књига II, глава III. Види српски иревод Мите Ракића). Ма да је био у тако озбиљном положају, Шадена је био добро расположен, његов разговор весео. Он је већ био упознат са »Великом«; пре ове осуде био је три пута осуђиван: то је био момак. Изгледао је врло расположен што се враћа у Велику Рокету. Долазио је код пријатеља, старих знанаца. Ступао је у жалосг!у категорију »ве-

*) Ова олика извађена'је из деда: Зоиоепггз Ае 1а РеШе е1 Ле 1а ОгапАе Ко^иеИе гевиеППа <1е <ЗШегеп4з со(;е8 е1 гшзеп огс!ге раг 1' Аћће Сгозез Т. II. — То оу занимљиве уопомене тамничког свештеника париоке Велике и Мале Рокете Кроза.

ликих осуђеника«, на које је некада са толико зависти погледао. Сада је учииио први корак ка робији. Робија! Робија ! Адвокат је тако срећан! Јадни младић!!...

Дошавши у Рокету „Адвокат" је нашао пријатеље. Познали су га. Честитају му. Храбре га. — Колико ти је година? — Деветиаест? — Ти ћеш ставити венац на Цвети. — Сумњам. По свој прилици ће „Мува" из Ла Вилете, који га је и лане ставио. И сви се погледи обраћају на сплет зимзелена. који је ветар лелујао на врху високог дрвета, који је био повијен у виду вешала и носио Фењер. Сплет зимзелена био је некада венац. Сваке године на Цвети,. у Рокети мењају венац. Најмлађи осуђеник има за дужност да се успужа уз високи дирек и да закачи венац на гвозденом врху. Тај дан био је празник за осуђенике. Тога даиа купила се милостиња за њих. Сви су давали : управник, недесетар, чувари, цео персонал тамнице. Иошто су скупљени прилози, онда закуска, а после закуске ручак. Као на свадби ! Несрећници су били луди од задовољства. Једите, пијте, смејте се! Приближује се час када ће нестати осмејка на уснама вашим. И то ће бити за навек. Једите, пијте, смејте се ! То је весеље на даћи.

Робија ! !! ^азсгаЈе одт зрегапга, иог сћ' еп1га1е.*)

Одакле је дошла традиција тога венца од зимзелена? Зашто осуђеници стављају тај венац ? Зашто то скупљање милостиње? Ево шта каже легенда :**) То је било 18.. Великом Рокетом владала је гвоздена рука педесетара Л.... За најмању грешку била је казна, строга казна. Казне као што је остављање на сув леб, затварање у засебну ћелију, биле су непознате. »Кошуља« је била средство тортуре. Руке су се повраћале на леђа, до самих рамена. Кости су се ломиле, и крв је аастајала у жилама. После »кошуље« долазиле су батине и псовке. Заточеници су били раздражени. Потмуо гнев кипео је код свију. Чуле су се претње. Мукло хујање које се чује пред буру. Казни све више, неправде све веће. Гнев се удваја. Дан у коме прсне биће ужасан, крвав... Њих двадесет осуђених на робију стоје $ дворишту. Они су се ставили на чело покрета. Осећајући да су изгубљени, они немају ничега да се плаше. На Фењеру, заиста чека своју жртву. Час освете, дивље освете куцнуо је: — Милост !.. Милост!.. — Јеси ли ти имао милости према несрећницима којима си кости ломио ? — Помоли се Богу, — Смилујте се на моју жену! — Смилујте се на моју децу ! — Зар твоје жртве нису имале матера ?■ — Моли се Богу. Час ти је куцнуо. Нема милости за тебе.

Уже се затеже тежином тела педесетарова.

*) аОставите сваку наду, ви који удазите". Стих који по Дангеовој Божанственој Комедији, стоји на вратима Пакла. **) У ствари је било ово: Пре петнаест иди двадесет година. ]едан бригадир по имецу Л... у мал' што није постао жртва једне буне заточеника. Већ је био обешен о Фењер којп је био у сред дворишта, када једна млада девојка, која се налазила код управника, отвори изненадо ирозор и викну «Милост». Заточеницн, запрепашћеии, скидоше несрећнога Л...