Полицијски гласник

386

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ПРОЈ 50

Ако је то нека нуаовина (ип асћа.1;), који је, у истини, објект или ствар којом се ставља у државину и власт купчеву? Такво је питање, које се намеће, ако се посматра, као што то чппи немачки Грађански Законик, обвеза продавда, да прода неку ствар и да је стави у државину купца;. и по самом овом Грађанском Закопику, по његовом смислу, ствари су само материјални иредмети. Швајцарски Федерални законик изражава се са више опрезности : према уговору продаје, продавац се обвезује предати купцу потпуну сопственост и уживање продане ствари. Али, остао бијошједан приговор : електрична сила није некаква ствар већ је средство, да се произведе еФект. У Инглеској, закон се задовољава деФиницијом, по којој под електрицитетом ваља разумети електрицитет сам по себи, неку електричну струју, или неке друге сличне причине. Писци веле, да се више не може говорнти о издавању електрицптета, већ о издавању тежне силе или нретања. И пак, може се усвојити да је то баш продаја, сматрајући нри томе елекричну силу као неки објект у суштини модерног карактера. 1м<1е\к>гд расматраше питање с друге тачке гледигпта. По њему, уговори, који се односе на електрицитет, јесу уговори о давању рада (соп^гав с!е рге&кШоп с!е ^гауаИ) а поименце неки уговор о служби (1оиа§-е с1е вег\'1се). Није реч о уговору закупа рада Иоиа^е сГ оиуга^е), пошто уговор има за објект тек произвођење неке производне силе, но не оне економског дохотка, т. ј. иеког рада, који има унутарњу економску вредност и значај. Може се тако исто усвојити, да је то неки закуп ствари (ип Јоиа^е с1е сћозе). Набављач ставља своју Фабрику иа расположење неком кирајџији, да би од ње чинио употребу у том циљу, да производи струју за своју личну потребу, или да је држи на своје располагање у опште. Истина, да је закуп везан са опслуживањем Фабрике л.удима, пошто машинама ваља дати кретање, ваља њима руковати и о њима се сгарати. Ова тачка гледишта је другог реда, а механичко произвођење снаге јесге оно што~долази на прво место. Чини се утрошак електричне силе, али се давање под закуп односи само иа употребу машина, које остају сопственсст набављачева. И да се не узме у обзир ова напомена као од решавајућег значаја, професор МеШ примећава, да у свима случајевима кад ,]е био позван да да своје мишљење, обрасци трговачких и индустријских уговора свођаху се редовно на гледиште да давање електричне струје сачињава у опште неки закуп (ип Јоиа^е); само је једаппут нашао израз ушвор силе. Ово примећавање је потврђено и од других правника. Правни израз о аренди (ћаИ а Гегте) не налази се никако у овим уговорима, ма да би се хидраулична сила имала сматрати као предмет, који се може дати под аренду. Вг. МеШ се устеже, да сматра издавање струје као куповину или давање под закуп ствари, али и пак он би дао првенство куповини кад се електрична сила иосматра као објект модерног права нарочите врсте. (свршиће се)

полицијоки речник. Општински послови. Суђења ^од општинсг^их судова На задатак у 47. броју »Полицијског Гласника", где је донета нресуда због дуга од зараде и повраћај ствари, са одвојеним мишљењем једног судије, правилно су одговорили ови општински писари: Божа А. Голубовић, писар општине београдске. Миливоје П. Николић, писар општине пиносавачке. Војислав М. Ћурчић, писар општине братљевске ; који су се изјаснили да је одвојено мишљење судијино правилно и на закону основано. Остали су одговорили иеправилно и требало би, да више обрате пажње, на наше законите обрасце и Формуларе које износимо у листу, те да би могли корисно послужити служби којој су се посветили. Свака поднета тужба, има се, предходно оценити и донети'одлука о њепој уредностп, па тек опда, се упупггати у

даљи судски рад, тога овде није било, а то гшје смело бити, ако се хоће законска тачност и правилно захтевана једнообразност у постунању код општинских судова. —I . . «а*акуљкин муж ПРИПОВЕТКА Федора Доетојевског*) Било је већ доцкан у ноћ, дванаест часова. Био сам већ заспао, но одједном се пробудих. Мутна, слаба светлост далеке ноћне лампе једва је осветљавала собу... Готово сви су спавали. Спавао је у Устанујев и у тишини се чуло како тешко дише и како му слуз у грлу са сваким дахом кркља. Далеко у ходнику наједаред одјекнуше кораци страже која се примицала. Пушка лупи кундаком о под. Врата се отворише; каплар, онрезно ступајући, иреброји осуђенике. За часак затворшпе собу, метнуше нову стражу, а стара се удали и опет окрену тишина. Сада тек опазих да недалеко од мене, с леве стране, двојица нису спавала и као шаптала ме1)у собом. То се догађало по собама : каткад по неколико дана и месеца леже један иоред другог, не нроговоре ни речи, па одједном ноћу окрену разговор и један пред другим стану одавати сву своју прошлост. По свој прилици, одавно су се разговарали. Из почетка не чух, но и сад не могах све разабрати, али мало по мало привикнем се и почех све схватати. Није ми се спавало: шта да радим но да прислушкујем... Једав приповедаше врло живо, у пола лежећи на постељи, придигиув главу и испружив врат према другоме. По свој прилици био је занесен, узбуђен: хтело му се приповедати. Његов слушалац, намргођено и сасвим равнодушно, седео је на својој постељи, испружив по њој ноге, овда-онда по што год промрмљао као одговор приповедачу, но некако више из учтивости но од збиље, и сваког часа пунио је нос бурмутом из кутије. То је био војник Черевин, човек од педесет година, џангризало, цепидлака, хладна мудрица и сујетна луда. Приповедач Шишков био је још млад човек, тако од тридесет година, наш варошки робијаш који је радио у кројачници. До сада сам мало пажње обраћао на њ, па и доцније, за све време мога робијашког живота, ништа ме није вукло да са њиме ступим у дсдир. То је био будаласт човек. Каткад ћути, живи намргођен, понаша се опоро, по недељу дана не говори. А каткада се уилете, почне брбљати, жести се без узрока, лута из једног здања у друго, разноси вести, лупа. Истуку - га, па опет ћути. Био је илашљив и подао човек. Сви су га презирали. Био је омален, мршав, очију некако немирних, а каткад тупо замишљених. Када хоће нгго да приповеда, почне ватрено, шго јаче, млатара рукама,'— и наједаред прекине или пређе на другу ствар, занесе се новим ситницама и заборави о чему је почео говорити. На балалајци је свирао лепо и волео је свирати, о празницима је играо, и играо добро када би га иаговорили... Врло се брзо дао наговорити да штогод учини... Не, да је био послушан, но је волео пријатељства и свима пријатељима угодити Дуго нисам могао разабрати о чему приповеда. С почетка ми се чинило да се непрестано удаљује од предмета и прелази на споредне ситнице. Можда је и запазио да Черевину готово ништа није стало до његове приповетке, но, како је изгледало, хтео је нарочито уверити се, да ли је његов слушалац задубљено-пажљив, и можда би га јако болело да се уверио о противном. — ...Деси се те пође иа иијацу, настави он, — сви се клањају, указују му част, једном речју .— богат човек. — Велиш, трговац је? — Та да, трговац. У грађанству је код нас тужно и невољно. Голотиња. Жене са реке носе воду да поливају баште; муче се, муче, а у јесен не наберу ни за шчи (руска чорба). Но он је имао велико имање, земљу су му радили радници,

*) Једна, засебна гдава из «3аписника из мртвога. дома", где је велики руски писац унео своје успомене са робије, на којој је био неколико година због подитичких кривица. к 3аиисници из мртвога дома" иреведени су на све модерне језике.