Полицијски гласник

БРОЈ 50

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

389

су ти трагови остали на њему када је клао једну козу, и доказао је, да је тога дана клао козу. ФотограФски снимак показао је, да ту има моред козје крви и човечје. Када се увеличају 10.000 пута трагови те две врсте крви, онда се могу потпуно тачно разликовати, и то по облику и множини крвних зрнаца, којих има код човечје крви 4/ г до 5 '/ % милиона на једном кубном милиметру, док их код козје крви има знатно мање, а и неправилни су им облици. Човечјој крви слична је само крв — слона и камиле. Врло је интересантно, како се распознају ФалсиФикати разних докумената с помоћу ФотограФије. Разна мастила се врло добро разликују, када се фотограФују њихови хемијски састојци, те се тако врло лако доказују ФалсиФикати те врсте. После смрти једнога сеоскога поседника, поднеше ускоро наследницима његовим једну признаницу покојника на 20200 марака. Пошто су наследници знали. да је покојник био дужан само 1200 марака, онда буде признаница ФотограФована, и тако се показало, да је прва двојка са свим додана, да је јединица преобраћена у нулу, да је друга двојка остала нетакнута, а да су друге нуле поправљане, да би биле сличне првој. Врло је рђаво ирошао један човек, због једног будаластог ФалсиФиката —- одлежао је осам месеца у затвору. Њега су позвали >,21. к дана у једном месецу пред суд, и он је иоаравио термин, те од 21 направио 24, не би ли се извинио због недоласка. Један неваљали трговац са стоком у Ратибору ФалсиФиковао је уверење о карантину, те је хтео тако своју рогату марву да узме за извоз. И ту је ФотограФија показала веома тачно ФалсиФикат. Радирања и брисања се такође обелодањују увећаиим ФотограФСким снимцима. Само Фотофафији има да захвали једаи поштански чиновник у Позепшену, што је осујетио један план, који је скован противу њега. Он је био оптужен, да је проневерио и ФалсиФиковао три поштанске упутнице; ФОтограФија упутница оштећене госпо1)е доказала је заиста радирање и кварење циФара, али је сравнење с поштанским књигама доказало, да је тулситељка уједно и ФалсиФикатор, јер је сама мењала циФре на старим поштанским упутницама. Нрев. Доб.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА. Беше већ скоро поноћ. У граду Нишу завладала је нема тишина. У каФани Николе и Гуше браће Јанковића, све мирно спава, и путници, и газде, и послуга... Сви улази позатварани су брижљиво а капије још с вечера. Пажљиве газде тако су увек и радиле, јер — има света свакојака. Из једне шупе која је у углу дворишта, у неко доба ноћи појавише се кроз мала вратанца два човека; прво један па други... Нечујно као духови упутише се правцу ходника механског. —• Пст... прошапта први и застаде ; упре поглед п учуљи уши кроз мрак... »Овде се нешто чује!«... — То је хркање уморенога слуге... Напред, слободно ! — Одговори други тихим шапатом. У једној отвореној соби спавао је сам газда Гуша. На столу поред кревета беше разбацано одело његово... Спавао је мртвим сном, те није узнемиравао у раду своје незване госте. Можда је то његова срећа... јер није дао повода, да се из каније вади иож... Нешто звекну лаганим звеком и оба човека одмах изађоше из собе... Што тако брзо?... Да се нису чега поплашили ?... Не, они су већ свршили један посао... сад одоше да сврше и други... И њега срећно свршише.

То је било ноћу између-20. и 21. јуна ове године. Сутра дан, 21. јуна, још у освиту дана, од уста до уста брујао је глас о ужасној иохари. Окружни начелник г. Генчић још у кревету доби ту немилу вест. Сва полиција нишка скочи на ноге да тражи... али кога ?... „Ноћас је непознати лопов на чудан начин ушао у снаваћу собу Гуше Јанковића, овд. механџије; из ианталона, које су поред њега биле на столу, извукао му кључеве од касе, затим ушао У кујну па кроз „шубер« ушао у каФану, отворио касу, из ње узео 2000 динара у разној монети и кроз кавански нрозор утекао." Така је претпоставка била у полицијском увиђају. Но, куда је лопов ушао? Да ли је било све позатварано?! Ко је крађу извршио?... „ , . _ , Овака ситуацша најтеСветозар Алекси+1 — ПеЋанац. . Ј Ј жа је за полициЈу. Али, нишка полиција била је присебна... Наре1)ено би одмах да се по целој вароши учини преглед: ко је од скитница и рђавих људи тих дана био у вароши и кога сад нема ?... То беше нравилан почетак истраге, и, начелство у брзо беше на чисто ко су извршиоци похаре. Депешом би на све стране у земљи расписана потера за Светозарем Урошевићем, званим »Сека Перса« и Светозаром Алексићем ГЈећанцом, који су се виђали у Нишу. На њих нагчелство изјави сумњу, и није се иреварило. »Полицијски Гласник« у потерници броја 27. донесе и слику »Сека Персину« и одмах је разасла по целој Србији и претплатницима на страни, међу које броји и преФектуру бугарске престонице. Успех би сјајан. СоФијска палиција одмах похвата оглашене лопове и по учињеној Формалноети међународној, спроведе лупеже нишком начелству. Истрагом би ово утврђено: „Светозар Алексић — Пећанац, из Крушевца, по заиимању келнер, имао је два заграничиа пасоша добивена од начелства крушевачког: један из прошле године који је гласио на име Светозара Алексића, а други од ове године на име Светозара Пећанца. Први једао Свеголику Милојковићу*) »Сека Перси« кога ФалсиФикује (од 97. направио 98. год.) а други је задржао себи. Кад су извршили предњу иохару у Нишу, они су, по сопственом признању, новац поделили у парку жељезничке станице, па одатле кренули путем ка Алексинцу. У Шитковцу најме кочијаша који их одвезе у Ђунис. Одатле опет најме другог кочијаша и колима се врате у Ниш и Белу Паланку; одавде нак, номоћу ових пасоша жељезничким возом оду у СоФију. У Софији трошили су немилице; куповали су одело, кошуље, златне сатове и ланчеве, муштикле и многе друге луксузне ствари. »Остатак смо задржали у намери да отворимо механу«, рекли су на саслушању... Сигурно да створе легло осталим својим друговима —■ лоповима? И код иолицијске власти и на суду, »Сека Перса« је одлучво тврдио, да је крађу он сам извршио. Сву одговорност примио је на себе. Суд је према томе осудио Светолика (?) »Сека Персу« на 3 године робије, а Нећанца оолободио. Пећанац је сад у слободи и не зна се где је. Раније био је осуђиван на 15 година робије за опасне крађе, с тога треба на њ' обратити пажњу.

*) Откуд оад Светолик Мидојковић, кад је раније познат као Светозар — Војиодав — Урошевнћ, н нод тим именом тринут ооуђиван на робију!! Види «Пол. Гл. в бр, 23. т. г. страна 177. Треба извидети које му је ираво име.