Полицијски гласник

388

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ &0

иосле тога, Фиљка ми рече нред људима: „Продај ми своју жену -— напићу те. Код нас је био неки војник Јошка, који се тако оженио : са женом није спавао, већ три године био пијан.® — А ја му одговорим : »Ти си гад !« — »А ти си лудак, вели: Та, тебе нису трезна ии венчали! Шта си могао пијан расудити? 11 Дођем кући и станем викати: »Ви сте ме венчали пијана!" Мати се убезекну, а ја њој: „Тебе је, мајко, злато заслепило ? Дај амо Акуљку ! 1( И стадох тући Акуљку. Тукао сам је, брате, тукао, два сата тукао, док сам се могао држати на ногама. Три недеље није устала из постеље. — Дакако, примети равнодушпо Черевин, — ако их не тучеш, онда оне... а зар си је затекао са љубазником ? — Не, нисам, одговори Шишков, и за час заћути. — Но било ми је већ криво ; људи су ме страшно љутили, а томе свему беше Фиљка коловођа. »Ти имаш жену, рече ми, за узор, да се друге угледају.« Једаред нас позва у госте и рече: ,,Његова је жена добра душа, племенита, учтива, пријатна, са сваким добра. Али је момак заборавио како јој је он сам мааао врата смолом ! (< Седео сам пијан, а он ме тад шчепа за косе, ухвати, обори доле и рекне : »Играј, Акуљкин муже, ја ћу те овако држати за косу, а ти играј и весели ме. а — »Ти, гаде! викнух. — А он мени: Доћи ћу к теби са друштвом, и шибама пред тобом тући твоју жену колико год будем хтео. (( Тада сам се — веровао или неверовао — после тога цео месец бојао сам изаћи из куће, мислио сам: доћи ће, осрамотиће ме. Баш за то сам ја и стао тући... — Зашто тући ? Руке се даду свезати, али језик не. Не ваља ни много тући. Казни, поучи је, помилуј је. Зато је жена. Шишков ћуташе неко време. — Било ми је криво, узе он — опет окренух по старом: неки дан бијем је од јутра до мрака. Ако је не бијем, дуго ми време. Седи, ћути, све гледа на прозор и плаче... Даде ми се на жао, али бијем. Мати ме ради ње псује, псује и вели: „Ти, гаде, кукавицо!« — »Убићу је, вичем, и нека ми се нико не усуди ни реч прословити, јер сте-ме на иревари оженили." Из прва се старац Анкудин и мешао, сам долазио, говорећи мн : »Ниси ти бог зна ко ! Наћи ће се и за те закон.« Но затим се окануо свега. И Марија Стенановна сасвим се смирила. Јеларед дође и нлачући моли: »Ево ме к теби, Иване Семенићу, с великом молбом : умири се, опрости јој! Рђави људи оклеветаше нашу кћер : сам знаш да, си је поштену узео...: (< Клања ми се до ногу, плаче... А ја све вичем: »Нећу сада ни да вас чујем! Што год ми се буде хтело, учинићу са вама. фиљка Морозов пријатељ ми је и први друг...« — Дакле, опет сте заједно почели ? — Ах! не можеш са њим ни речи рећи. Сасвим се иронио. Све своје спискао, и иогодио се код неког грађанина да служи војску место његовог најстаријег сина. А у нашем месту, ако се ко најми у војску, тада је до самога дана када ће га одвести, све у кући морало пред њиме лежати, и он је био свима прави газда. Новаца добија колико хоће, и живи у кући грађаниновој пола године. И шта није радио у кући ?! »Ја идем за твога сина у војску, дакле ја сам твој добротвор, морате ме сви у кући поштовати, јер ћу иначе одрећи.« Тако Фиљки паде код грађанина секира у мед; с ћерком спава, сваки дан после ручка вуче господара за браду — све ради своје забаве. Сваки дан иде у купатило, и само" што му се није давала иара од ракије, и што га нису жене на рукама носиле у купатило. Врати се кући из шетње, стане на улици: »Нећу кроз врата, руши зид!« и мора му на другом месту крај врата направити пролаз. Најзад, и томе би крај: поведоше га у војску ! Читавом улицом гура се народ. ф[1љку Морозова воде у војску! Он се на све стране клања. А Акуљка у тај час силазила је из баште. Чим је Фиљка заиази, баш код наших врата, викну : »Стој ! (( -скочи с кола, па јој се баш до земље поклони и рече: »Душо моја, јагодо, волео сам те две године, а сад ме са свирком воде у војску. Опрости ми, ти си поштена кћи ноштена оца, ја сам, бесрамник, свему крив ! <с И поклони јој се Други иут по земљи. Акуљка стаде, испрва се као заплаши но онда му се поклони дубоко и рече: »Опрости и ти мени, добри младићу, не знам ништа рђаво о теби. <! Ја за њом у кућу: »Шта си му рекла? А она ме — веровао ми или не веровао — погледа и одговори: »Сад га волим више него цео свет ! с< — Гле !

— Читав тај дан не проговорих с њоме ни речи... Само јој пред вече рекох: »Акуљко! Сада ћу те убити.« Не могах ноћу спавати, изађох у ходник да пијем кваса (неко руско народно пиће); већ стала и зора пуцати. Уђох у собу и казах јој: »Акуљко, спремај се да идеш на њиву. (< Ја сам се већ пре тога био спремио — и мати је знала да ћемо поћи, па рече: »Радно доба, а човек већ трећи дан лежи и ништа не ради. с< Упрегнух кола, ћутим. Чим се изађе из наше вароши, одмах почиње борова шума на петнаест врста, а иза ње је наша земља. Ишли смо шумом неке три врсте, зауставим коња и рекнем: »Устај, Акуљко, сада ти је крај. (( — Гледа ме, уплаши се, устаде преда мном, ћути. — »Додијала си ми, рекох: моли се Богу. (( И ухватих је за косу: имала је врло густе, дугачке власи, омотах их око руке, позади с обе стране, стиснух је коленима, извадих нож, паву јој забацих натраг, и повукох ножем по грлу... Опа врисну, крв шикну, бацих нож, дохватих ■ је спреда рукама, легох на земљу, загрлих је и стадох над њоме викати, дерати се; и она виче и ја вичем ; сва дрхће, отима се из мојих руку, а крв на ме, крв — и на лице и на руке шиба, шиба.... Оставих је, сиопаде ме страх, оставих и коња, узех бежати, бежати, долетех кући, па одмах у купатило. Имали смо врло старо купатило које се више није употребљавало ; ту се сакрих и седох. Ту сам преседео до ноћи. — А Акуљка ? — А оиа после устаде и такође пође кући. Нађогие је на сто корака од оног места. —■ Ваљда је ниси са свим заклао? — Да... Шишков за час умукну. — Има таква жила, примети Черевин: —- ако ту жилу не пресечеш од једаред, то човек не може умрети, па ма колико му крви истекло. — Али она умре. Нађоше је у вече мртву. Пуче глас, стадоше ме тражити, и тек ноћу нађоше ме у купатилу... Ево већ четврта година живим овде, додаде, и заћута за часак. — Хм... Дабогме, ако не тучеш — неће бити добро, примети Черевин хладнокрвно и иоучно, опет узимајући бурмутицу. —- Стаде шмркати, дуго и прекидајући. — Ипак си се, младићу, настави Черевин, показао врло глуп. И ја исто тако затекох једаред своју жену са љубазником. Дозвах је у собу, нревих узде на двоје и упитах: »Коме си се заклела? Коме си се заклела? (( И стадох је тући, тући уздом, тукао је, тукао, по сата тукао, и она тада викну: »Ноге ћу ти прати и ту воду пити.« Звала се Авдотја.

ФОТОГРАФИЈА У СЛУЖБИ КРИМИНАЛНЕ ПОЛИДИЈЕ Свакоме је познато, колика је корист од »Зликовачког албума«; ФотограФОвање зликоваца постаје сваким даном све потребније; ФотограФско сиимање ресултата хемијских и микроскопских испитивања објеката, који стоји у вези са злочинима, уздиже вредност тих објеката, јер их тако могу разумети и нехемичари, те тако могу исти објекат да задрже дуже времена као доказни материјал. У многим је случајевима пошло за руком, те су с помоћу ФотограФије пронађени прави кривци, а невини ослобођени. Тако се скоро сумњало у Пфалцу на једнога човека, да је убио једну младу девојку. На плећима те девојке нађена је једна длака, која је личила на длаку из човечије браде. Али, пошто се слика те длаке 1000 пута увеличала, увидело се, да је та длака некаквог старог, жутог пса, а доцније је заиста и доказано, да је газда једнога такога пса био прави убица те девојке. У једном другом случају борио се убица са својом жртвом, једном женом, и обома су биле почупане косе. Убица је био ћелав човек, а длаке, које су нађене у рукама убијене жене, биле су без икаква или са сасвим малим кореном, те је по томе закључио берлински судски хемичар Д-р Језерих, да је то коса ћелава човека, и ако није знао, да је убица у ствари ћелав. Доцнија истраживања доказала су, да је коса убице потпуно ид<5нтична са косом, која је на^ена код убијене. Осим тога код оптуженога нађене су длаке, а по њиховом облику корена и по шиљатим врховима доказано је, да је то неподсецана женска коса. Сравњење ФотограФија и овде је доказало идентитет. Код једнога другога убице били су доказ ФотограФовани трагови крви. Оптужени је тврдио да