Полицијски гласник

БРОЈ 51. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 5. ДЕЦЕМБРА 1898. ГОДИНА II. сууг руз суур ру? соо с/?о 090 суур с<с>о оро с^> с/го оро орс ру? сг?о оос аоо соо оуз сг?о сог- оур сдо с<оо соо ооо оуд оу . ос/ г - с/у> &оо'&оп> с/Уз ооо О ј СЛ > ооо с/?о1 у 5^ о ^~ о 9о с/?о~с/ ? о оуз соо алл;

ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВК ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ 1ЛГ) .-ЈЊ УУР ОУР СУСК> СјОП С/УР ОУР УЈО г/УР ОЈСГ> С/УС СОС ОУ? ОУГрУГ ОУ 000 С^С УЛ оуг С^О 050 С/>Р ОУ? С/УО СОО ОбО С<го ОРО РУ> ОУ> СО Т ОРО ОУГс'с/3 д/у р ОУ5 с<60 сгго С.СО С*УЗ 090 ОУО С/У Р осо »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељно. По иотреби биће ванредних бројева. Претилата <е В1аљг уреднививу у Веограду на »Великом Тргу" до Управе града Београда, а у унутрашњости код овлавгћених скуиљача или на пошти. Дена јелисту: миновнидима, учитељима, званичнидима, општинским писарима и осталим званичнидима у општб годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостионичарима и м жандијама из унутрашњости г'дишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6 нолугодишње, 4 динара, ну ови се по овој цени могу пречнлатич и само преко својих команданата, полицијске односно поградичне жандармерије. Надлештвима у опште 20 дииара на годину. За иностранство годишње '14, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Писма само плаћена примајусе. Гукописи не враћају с<. Оглаои по погодби. -"3 С/УГ С/>Р •г/УГ.' (У/: ОУ ОУ '/>0 ОУ ОУ- ОУ ■■'УУ. оу С^У. "-У' Ох 11^ .У/оЗ-УЛ' 050 ОГ>О' //^УЛ' 0>С- ООС СУУ"уУ^\-?У. <У>? с/у "у/^ с//;' УХ-Г-УЛС//: с/70 СУХ. С ИС

НАША ДЕЦА (ИЗ ТАСИНИХ БЕЛЕЖАКА) (нАСТАВЛк) 20. У ранијим мојим белешкама помињао сам, да је пожуда за децом у јевропским престонидама узела грднога маха. Талбот тврди, да се у Лопдону и Паризу проститујитке лиЈ >ерују из недораслих девојчица. Међу њима има и д.еце чак од ■—■ десет година! Други писац К. X. Кервин (Тће СћпвИап) казује још страш.није сгвари. Он тврди, да се међу Епглезима врши бл}'д над децом од —- седам годин а!... На то му је један од енглеских судија одговорио, да он има такве случајеве и над децом од — две и ио године !! *) У тим великим, »образованим« варошима, где се стиче сва цивилизација, где су расади светске културе, ту је лов на децу сасвим обична појава. Према лепоти и развијености дају се и цене. Плаћа се 5—20 фун. штерлинга, и ради овог гадпог посла имају нарочите агентуре, подводачице. које децу маме, обећавају злато и свилу, те их подводе... Члан лондонске полиције Јпсиф Динлаи у једном свом извештају наводи, да је једне ноћи, када је вршио преглед сумњивих проститујитских места, у једном бурдељу, у неколико соба, нашао у креветима по једног старог господина и уза-њ по двоје деце... И онда је ваљда имао право проФесор Јавелај (Г)е Еауе1еуе), када је, као енглески одасланик, на базелском конгресу узвикнуо : — Господо!... Три су зла, што даиас даве модерно човечанство : ироституција, алнохолизам и стајаћа војск а... 21. Таласи таквога јевропскога разврата нису могли проћи, а да, пошав од Запада, не запљусну и ове наше мирне, источне крајеве, где, истина, цивилизација није још сасвим однела иобеду над јавним моралом, али, где је до скора, до- доласка оних »образованих« странаца, текао миран, чедан, патријархалан, српски живот; где је и на улици и на дому, и на само један мало слободнији поглед румен иодилазио образе Српкиње жене и. девојке... Бонту је дошао у Србију, да нам бајаги гради жељезницу, па нам је опљачкао и однео толике милијоне... Његово име и његови злокобни послови тврдо су везани са несрећом српском... И, истину да кажемо, требаће векови, да их, ако могне, време истисне из помена и сећања овог напаћеног и оглобљеног народа... Али, и та пљачка није све зло од њега Он нам је довео своје чиновпике и раденике, махом шљам друштвени са Запада. И што тамо није могло ни леба добити, овде се распилило и обухватило сав наш домаћи и друштвени живот...

*) На други дан Божића 1 885 г. силовано је у Београду, на Енглезовцу мушко дете од годинудана! Здочинац, Никола Павловић. Цпганин, осуђен је за то на десет година робије...

Покварени и блазирани странци, донев собом развратне ирохтеве,' пренели су их и на нагп миран, моралан, свет...*) 22. Странци су на једнсм крају Дор^ола основали за се нодводнички дом. Ту су богато награђивали подводнице, које су им намамљивале децу -од 10, 12 до И година... Када се је томе ушло у траг, ухваћено је на томе месту, у тај мах, четворо деце. Најстарије је било од 14 а најмлађе од 10 година... Сва-су, прегледана, нађена —• заражена... Да испричамо само што је једна од њих, најмлађа, на испиту казивала : — Ја сам. ћерка Н. . .. Учила сам пет разреда. Не могући даље да ме издржава, мати ме је дала да изучим шнајдерај... Два месеца сам ишла код Бетике, шнајдерке, у Скопљанској улици. Али ме једнога дана нађе ова моја другарица, Лепосава, иа ми стане говорити : како идем поцепана, прљава, небчешљана, јадна и жалосна; како би могла, само ако хоћу, лено живети, нове и свилене хаљине носити, као и она што се лепо носи ит.д... Другога дана опет ми је тако казивала... Једне недеље, баш на подне, када сам ишла кући, казала ми је, да ме њена госпоја зове. . Хтела сам да чујем, била сам радозиала, иа и одем тамо... Госпоја ме лепо прими. Неколико ме је пута пољубила. Па ми је изнела пун тањир колача и бонбони да једем. Ја сам се устручавала, али ме је она једнако нудила. Завила ми је бонбоне и у хартију, па ми је дала да понесем. Још ме непрестано миловала по глави и све говорила да њој дођем, да њој долазе и многа друга деца, па још и како господска... Када сам од ње отишла, мени се допало како она лепо са мном поступа, па сутра дан напустим оиу шнајдерку, те дођем код госпође Феме... Ту сам већ недељу дана... Долазила су нека господа, лепо обучена, нису знали српски, него неки други језик... Па су ме миловали, на крилу држали, љубили... Скидали ме голу... радили са'мном срамотно... Ја сам морала плакати, јер ми је било тешко... Али ми је госпоја Фема говорила, да се. не плашим... да то није ништа... да су то добри људи... да су тако радили и са другим девојкама, па шта им, вели, Фали... Госнодин ми је дао — наполеондор, који ми је госпоја узела да ми купи нов шешир, а за-њ ми је дала — петодинарац... Па ова страна господа нису радила само тако са мном... Ту је долазила и Анка Г... ћерка II. . . И она, када изађе после подне из школе, свраћала је код госпође Феме... Тако исто долазила је и Александра, ћерка Н . . . Њен отац има ону велику радњу на ћошку.... и ћерка господина II... . и она је свраћала код наше госпоје... Мајка мисли, да она иде у школу, у инштитут, а она се тако заједно с нама код госпође*" Феме проводила. — — , — —

23. Пре три године десио се у Паризу овакав случај. Један бесан Паризлија, богат пустолов, седећи у веселом друштву, *) Један од таквих странаца и данас је, на жадост, чиновник српски. На да вам кажем, како се одужује за гостопримство и ону лепу нлату, коју свакога месепа прима на сриској државној каси. Али, што да ја то причам када то сама књига казује. Надлежноме министру скрећемо пажњу на кхвигу : Сез ВаИдпоИез аи Воврћоге од 'ГћеоАоге Саћп (Париз 1 890).