Полицијски гласник

392

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 51

опклади се с једним својим пријатељем, да ће дати банкет, на који ће иозвати 200 јавних девојака... И доиста, под лажним потписом : Агтапс1 <Је С1угеу разашљу се штампане позивмице на проститујитке. Како је париски Тетрз уверавао, на банкету је било 260 »дама«. Њих су дочекали 40 господе. Банкет је ,био у салону 11 |етагс1е1ау, у Ришељевој улици, Ручак је почео у 8 сахата по скупом мениу а 1а Виђагу... Испрва је ишло ове лепо и мирно, али када се око 10 сати загрејаше, оптерећене вином, главе у девојака, настаде свађа и бој, полупаше све по кавани и отвори се неред који буде прихваћен од радничке руље на улици, да је сва полиција посла имала... Слично томе бесни странци приреде и у Београду. Рекао сам већ •—- све то долази са цивилизацијом... Било је на десет девојака, све испод 20 година... Сваки господин добио је по једну девојку... У том друштву био је и један од наших Паризлија... — Све је било лепо и богато — прича једна од девојака... Ми смо девојке долазиле кришом, и свака за се, да неби свету у очи пало... Господа су нас дочекивала и помагала, да се раскомотимо... Па онда смо сели за вечеру... Вечера је била господска... Шта ти ту није било за јестиво... Ми се, онако гладне, добро наједосмо... Било је неке три сорте вина, па и шампања... Ми се, бога ми, и написмо... А и морали смо се напити, јер чим која чашу испразни, до ње седећи господии каваљер напуни је... И сваки час морали смо се куцати... Када је било око поноћи, ми не знамо шта је даље било... Господа су нас. скидала голе, наге... Шта нису радили с нама... Срамота је и да вам причам... Једва су нас у зору пустили... Све девојке, које су биле на овој »отменој« забави, имале су : која оца, која мајку, а већина и оца и мајку... Једна девојка, из овога друштва, која је једва прешла шеснајесту годину, знала је све неприродне начине обљубе, и, без срама, подавала се свима оним стидним и развратним навикама, које су од ње тражили блазирани странци, а за које су слушали и многи наши ђаци, што су се у Паризу учили... У осталом није ни непозната појава, да у Београду има само 100 уписаних проститујитака, али да има још на 300 приватних девојака, које се нуде за цену од 3 до 30 динара... Неки пут можете, ако хоћете, добити и по десет понуда на дан ; да одете код ове или оне подводачице, где чека лепо, младо, девојче од 15, 16 или 17 година... Рагеп1; је испитивао међу париским гризетама, за узроке, што их је одвело на срамне послове. И на 5183 девојака нашао је овакав резултат: 1425 које су љубавници напустили; 404 које су војници собом у Париз довели; 289 које су .њихове газде, код којих су служиле, обешчастили и оставили; 280 које су љубавници, због трудноће, напустили; 1441 које су се одале на тај посао због сиротиње; 29 које су се одале на блудничење да хране браћу и сестре; 37 опет да издржавају своје старе родитеље ; и 23 да издржавају своју рођену децу... У нас леност одводи младе девојке у блуднице... После тога и она лакомислена пожуда: да се има леп шешир, нова помодна хаљина, нов жакет, златан сахат, минђуше ит.д... И после београдске блуднице које су мало лепше живе много боље од оних на Западу... Зар их не срећете чешће по улицама: охоле, богато одевене, чисто пркосе скромпим и поштеним девојкама... (ИАСТАВИЋЕ СЕЈ.

МОЖЕ БИТИ КРАЂЕ ЕЛЕКТРИЦИТЕТА (посвећено општој седници Касационог Суда од 23. септембра 1898. Бр. 7537.) (СВРШЕТАК) 2. Правна одговорност и обавезно јемство набављача електричне струје, — Онај који добија струју обвезан је платити по уговору (цена куповине, аренде); али, докле се простире обвеза јемства набављача струје, особито кад издавање није хомогено, или је врло непотпуно или неправилно ? Идеја куповине кзгледа да је овде најтачнија. Обвезност јемства за нродавца

има својих последица кад продата ствар има недостака, који јој ноништавају или смањују бар у знатној мери вредност и корисност. Уговорна природа издавања електричне струје даје грађу за спорно питање, да ли је тако исто добро у уговорима тачно изрећи правилне последице, које проистичу због прекидања експлоатације као и због неправилног пренашања струје. У случају прекидања усљед неодољиве силе (Гогсе тајеиг), право је. да се ништа не плати за струју за толико за колико је прекид трајао. Ако се тиче електричног трамваја било би добро утврдити суму накваде, која се има гглатити од километра редовног превоза кола и иосебно означити производна снага, која ће имати да допуни електричну струју у случају каквог прекида више од два дана, а, у недостатку ове производне снаге, означити накнаду плаћања, коју имадати набављач. 3. Може ли се с аравом иротивити набављач струје томе, што би се електрична сила уаотребила на негито друго но на оно на шта се ирвобитно мислило, иа баш да тај случај и није аредвиђен у уговору ? — Вг. МеШ се негативно изражава кад уговор изречно не условљава никакву противну одредбу. Ту скоро, био је питан за савет, да се сазна, да ли би неки набављач електричне струје, који је имао дати извесан број коња, био у праву, да се противи томе што електрична сила не би била једино унотребљена за вучење, већ тако исто, пребраћањем у електричну светлост, још и за осветљење депо-а и осталих трамвајских принадлежиости. Практично питање било је ово: у уговору, цена киловат-сата беше уговорена 0-15 динара; набављач тражаше одмах 0-45 динара за киловат-сата употребљеног за осветљење. Вг. МеШ потврди такво тражење, јер у уговору се ничим не означаваше један једини начин употребе електричне струје, пошто у опште сам начин употребе електричне струје није предмет уговора. У осталом трамвајско друштво осветЉавало је и кола помоћу електрицитета. Осветљење депо-а и осталих принадлежности мора, дакле, бити стављено под исте услове под које и осветљење кола: тицало се, дакле, правне принадлежности трамвају. Примена електричне силе везана је за мноштво других проблема; навешћемо неке од њих. Она дозвољава, да се науцџ о службеностима прида нова тековина, јер нам пружа могућност, да се створе односи овакве природе на знатним одстојањима. Може ли се електрична сила присвојити, или још боље, у којој се мери, и на који начин може дати у залогу примарна и централна електрична станица, па ма како да су потпуно удал.ене једна од друге ? Осем тога, има да се реши, да ли су телеграФске и телеФонске службености државне иривилегијом овлашћене на употребу шосе-а, улица и јавних места, и да ли оне имају ирава на заштиту од одвођења струје, која је створена ириватним линијама. Тако исто, једно је питање да се сазна и ово, да ли сопственици кућа имају право на накнаду штете кад трамвајска служба, или служба другог каквог електричног строја производи штетну хуку за употребу ових непокретаости — кућа. Исто тако, ваљало би испитати како би се могло довести у хармонију право експропријације с предузећима, која експлоатишу мреже с врло јаким струјама. И, тако, у скорој будућности створиће се грађа,која ће се у кратко означавати збирним именом соиственост електричног ирава. Интернациовални конгрес електричара, који је био 8. септембра, 1891. године, у Франкфурту наМајни, такође јс с ових разлога решио, да заснује једну секцију за проучавање основнпх иринципа електротехничког законодавства. Студија Дг. МеШ је важан приложак за расветњење питања, која као да чине велике тешкоће правницима. Електричари не би могли били у забуни о овоме предмету. Кад се скупи ток воде и управи на турбине (коло), кад се сагорева камени угаљ и употреби снага, која се створи паром, у циљу да се производе извесна ствар, ова ствар мора имати неку материјалну вредност; противзаконо присвајање те ствари јесте, дакле, тако исто кажњиво као и крађа каквог предмета, или материје, која служи за њено произвођење. Друштво електротехничара из Мајне на Франкфурту и Лајпцига ~~предложило је Друштву уједињених немчаких енже-