Полицијски гласник

ЕРОЈ 51

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

393

њера и електричара, да простудирају питање о заштити електрицитета од крађе. Једној комисији беше стављено у дужност, да приуготови молбеницу за Канцелара Царства и пруског Министра Трговине. Та молбеница, која је предата јануара, 1897. године, садржавала је предлог : Да се дода 1-вој алинеји, члана 24?-ог Кривичног законика Немачког Царства следећи пасаж: „Иста казна биће досуђена ономе, који би одводио рад неке Фабрике, који неко трећи употребљава за произвођење неке снаге, у намери, да ту снагу недозвољеним начином себи присвоји." Не помиње се ни електрицитет, ни струја, већ у опште раД. Влада је одговорила, да је то питање већ у студији. Оно што чини велике услуге правницима, то је аналогија, коју употребљава техничар. По томе, ако се одведе вода каквом воденичару над његовим колом, чини му се штета, која Је кажњива. На против, одведе ли му се вода исиод кола, нема штете. Украђена је вода у оба случаја, али није то противзаконитост одвођења воде као воде, која чини оштету воденичара, већ једино крађа рада, који вода преставља. Може се замислити, да вода није ни украђена, већ одведена пропустним каналом испод кбла. Следећи случај с једном Фабриком и њеним претппатницима такође је јасан : претпоставимо серију хидрауличних Фабрика, које позајмљују воцу из неког резервоара на висини да је спроведу у други, који је ниже постављен. Инсталација парних пумпи пење воду из доњег резервоара у горњи; —• пумпе и резервоар припадају неком предузећу, које је примило од сваке Фабрике сразмерну награду за рад, којим'их снабдева. Ако неко одведе воду из горњег резервоара и спроведе је у доњи, не одводи воду већ рад. Исто тако, не одводк се електрична струја, већ електричан рад , постављајући без знања неке Фабрике спајање са њеном мрежом. Правници би за цело сматрали одвођење рада, који преставља вода, као крађу; ваљало би, дакле, тако исто, да суде и о одвођењу рада електричне струје, * * * Изнели смо како се о овоме питању чине реФлексије међу стручњацима, електротехничарима, коме ирилазе и најбољи правници. Нека овај наш приложак томе питању послужи за његово расветљење. Усвајајући ово мишљење, са своје стране додајемо, да се противно мишљење не може заклонити ни за орште начело Кривичног ирава: пи11ит сг1теп вте 1еде; пи11а роепа згпе 1еде (§ 2. кривич. зак.), кад се суштина електрицитета схвати са овог јединог и могућег гледишта с којег га има правник посматрати према принципима, којм кладају' у науци Грађанског и Кривичног права. Н. .М Трпезић. . &» ПОЛИДИЈОКИ РЕЧНИК. Општински послови. Пресуђења ^од општинсг^их судова Једна одбнјена аабрана Петар Д. Петронијевић, чиновник министарства Финапсија и његова жена Савета, дугују ми по под -|. прпложеном извршном решењу трговачког суда № 10824, 150 динара главног дуга са В°/ 0 год. интересом од 6. јуна 1897. године па до наплате, са 30 динара спорних трошкова. За обезбеду овога дуга са трошковима по осудном решењу, молим суд, да одобри забрану на '/ 4 плате дужникове, коју као чиновник министарства Финансија прима и на њихову покретност коју у својој кући имају, као: столове, столице, ормане, кревете и остало покућанство, колико довољно буде за обезбеду овог дуга. Све што се узабрани нека се преда на чување Сави Костићу, абаџији овд. 20. новембра 1898. год. Београд. Марко Лазић трг. овд.

Прилог За тавне исправе § 454. Решење Суда првостепеног трговачког надлежног. Заседавали судије : Преседавао"Јпредсед. суда : Н. II. Н. Н. Н. Н. Писар: Н. Н. Н. Н. Марко Лазић, трг. овд., правдајући забрану одобрену решењем овог суда од № 9546, молио је суд, да по кратком иоступку осуди његове дужнике Петра Д. Петронијевића, чиновника манистарства Финансија, и жену му Савету, да му илате 150 динара главног дуга са 6°/ 0 год. интересом од 6. јула 1897 год. до наплате, 4'50 динара таксе и 30 динара трошка. За доказ поднео је меиицу. Како је јавном писмеиом исправом, коју је тужитељ у ориђиналу суду поднео, доказано, да је рок изложеној обвези 6. јула 1897 године истекао, и како тужитељ тражи. да се тужени на испуњење поменуте обавезе силом закоиа принуди, то суд београдско-трговачки на основу § 454 закона поступка судског за грађанске парнице Извештава обе парничне стране, да је полициској власти писано, да она горе изложену обавезу ако је тужени за три дана, рачунећи од дана, кад ово решење примили буду не испуне, или се по § 455 поменутог закона поступка судског код суда не одбране изврши и то најдаље за друга три дана. Тужени ће ако се не одбране платити тужитељу 150 динара са б°/ 0 год. интереса од 6. јула 1897. год. до наплате 14 динара таксе и 12 динара трошка. Из седнице београдског првостеиеног трговачког суда 20. августа 1898. год. № 10824. Потпис писара Потпис председ. № 9856. Решење оишт. суда ио тражби за забрану. Судски разлози: За менична потраживања, општински суд надлежаи је, за суђење и обезбеђење по § 6. грађ. поступка, само за суму од 100 динара. Дакле за ово потраживање општ. суд није био надлежан да одобри обезбеђење по меници, јер вредност њена прелази круг надлежности општ. суда, услед чега је и тражена забрана код трговачког суда, која је и одобрена, а затим као такова и оправдана. Дужници су на плаћање дуга осуђени, осудним решењем, које се овде као доказ у прилогу налази и на основу кога се сада тражи понова забрана код овог суда. По овоме решењу писано је према закону полициској власти за извршење. Дакле извршена је забрана и писано за извршење наплате, према чему је ово потраживање обезбеђено. Онај суд који није био надлежан за решење о обезбеђењу не може бити надлежан за одобрење већ једном свршеног обезбеђења по осудном решењу надлежног суда, за извршење кога је надлежна полициска власт. С тога суд општине београдске на основу § 6. и 13. грађ. суд. поступка Решава: Да се молилац од свога тражења као неумесног одбије, о чему га известити уз повраћај прилога. Потгшс деловође Потпис судија. Задатак. , Општинским писарима. Одговорите је ли ово решење правилно и на закону основано. ^ М А 1 А РОКА ИРИПОВЕТКА Гија де Мопасана I. Поштоноша Медерик Ромпел, кога су људи из тога краја звали Медери, пође у обични час из поштанске куће у РоијI ле-Туру. Пошто је прошао кроз варошицу дугачким кораком | старога војника, пређе преко виланских ливада, да би дошао