Полицијски гласник

БРОЈ 52.

У БЕОГРАДУ, СУБОТА 12. ДЕЦЕМБРА 1898.

ГОДИНА II.

СДО СОО с/?р СОО С.ОО 0?0 С^О ООО ОјСГ > ООО ОјОГ ) ОјОГ : 090 ОУО (УУ5 СОО Р9С- ОбО с<00 С<У5 ООО ООО С/?Р СОО 0?0 ООО ООО С«бО С*0*Р а<У5 ОјОГ ) ооо С/>3 С.ОО С/УР ОјОО ЧјО ^ ооо ооо С/уо ОУР С«б?р 090 ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ

•уут) &у7) ооо с/ур с/уо оу5 сгуо < уск > о^о с/ур с/>о (»о оу г с/у: ооо с .<>о осо сг ?о оуо с/ур соо ое ?о с/ур о?о рур осо соо сг ?о соо соо с /?о ссо о ?о оуо о е о соо с со ојог> ој С њ ојсп> с/?о о?о оуд с»ор ооо оао с/ ?о »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излази једанпут недељно. По потреби биће ванредних бројева. Претплата се шаљс уредништву у Београду на »Великом Тргу" до Уираве града Београда, а у унутрап1њости код овлашћених скупљача или на пошти. Цена јелисту: чиновнидима, учитељима, званичницима, општинским писарима и осталим званичнидима у онште годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостионичарина и м ;ханџијама из унутрашњости 1" дишње 12, иолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6 полугодишње, 4 динара, ну ови се ио овој дени могу преч платш и само иреко својих команданата, нолидијске односно пограничне жандармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње ">Л, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полидијског Гласника не продају се. Писма само плаћена нримају се. Рукописи не враћају сс. Оглаеи по погодби. уОГ) >У ОХ. УЈГ 0// УУР С/У- У/С С/У <>■>•. ,ууг -/УЗ ру ру? С/У- С/Х С/->С •/%? СУ/.. С/>-: УУР ОУ (УА С/?0. ОУР СуУР ОУ; С<У УУО Г/УУ ОУГ' С-бО С/9О.|&0О ; С<<УО С/ЗО СДО С/УР ОУ> РУР ОУ>

НАША ДЕЦА (ИЗ ТАСИНИХ БЕЛЕЖАКА) (ИАСТАВАК) 24. Деца !... Али пема вигле деце... Што данас раде деца, то некада нису радили ни — људи... Срамота !... Стид !... Нема ни тога више... Јер она ноквареност деце са улице нрешла је на децу у —■ школи... Нема више ни безазлених ђака... Примери: РудолФ Н.... дете у 11. години, ђак II. разреда основне школе, родом из Аустро-Угарске, обљубио је Илку Н... такође родом из Аустро-Угарске, стару 13 год. И заразио се... Једнога дана лежао је у београдској болници тај ђачић

болестан од

венериЈе

I 1

Ј ученица... учи школу и проводи љубав... Са књигама школским под мишком свраћа код жентурине Н.... и продаје се за паре... Слушали сте тај глас... Госпођица Н... ученица затруднила... А околина, место да закука — она се смеје томе гласу и тој несрећи... 25. — Дошао сам, ево, теби господине и пријатељу — јави ми се једнога дана угледан београдски трговац К.... — Која невоља? ■— Ама, не знам, да ли познајеш мога најстаријег сина... — Не познајем... — Мали је још... учи школу... сад му је тек 14 година... — Па... —• Јуче сам му дао у дућану 10 лозова од ио 100 динара, да оде до Булија да му их даде по ранијем нашем уговору. А мој несретњи синчић, место тамо, оде те све прода како чујем за 300 динара... Ја мислим, да је он мој налог извршио, а он лозове уситнио, па га нестало... Тек је јутрос дошао кући... Тукао сам га и пребио, а он неће ништа да говори... Молим те, дошао сам сада теби... Зови га, те га заплаши, да каже: коме је лозове продао, и шта ]е с парама чипио... Да учиним нашем признатом трговцу по жељи. Пошљем вештога жандарма с упуством : да доведе-малога грешника, али да му путем предочи све страхоте, које га очекују, ако саму истину не каже... И синчић дође. Ја иочех испит, и он ми одмах призиаде све. То је све било иред самим оцем. Када чу исповест, отац хтеде удавити дете преда мном. Једва га отех гњеву његову... Из детиње исповести да изнесем само ово... Дете је добило лозове... И одмах*продало једноме Јеврејину сараФу за 250 динара... Са тим новцем грешник је отишао код златара Н.... и купио један дијамантски прстен за 180 динара... Када је било у вече, упутио се је са друштвом у каФану Н... где је тада свирала — даменкапела... Тамо је и пре тога чешће

ишао, и лудо се заљубио у добошарку, познату лепотицу... Када је после свирања добошарка зашла са тањиром да купи бакшише, наш мали љубавник, дохвати је за руку, и натакне јој на прст купљени прстен... И онда, сав блажен, наставио пити... И опио се... Добавих добошарку. И она, сва у страху, нонови исту исповест, правдајући се: да она са тим, вели, дететом нема никаква ближа познанства; него да јој је тај дечко, прошлога вечера, када је кунила бакшиш по публици, силом натакао прстен на прст, али да она сада тај поклон враћа полицији... После овога истрага је настављена. Златар је добио свој прстен, а вратио цену. СараФ је добио своје паре, оштећени трговац лозове... Отац је добио, без штете, натраг свога сина... Али младост, свучена једном у порок, није престајала да и даље чешће навлачи суморне боре на чело очево... Ово дете, постав мало старије, примило је насле^е очево и за годину дана упропастило је -- 50.000 динара!!... 26. Неколико година бивао сам у комисији за отварање оних писама, којима се не може да нађе атресанат... И у оној маси послатих писама налазили смо и велики број дечије коресподенције... Да се човек камени од чуда!! Ученици нижих разреда гимназије пишу један другом, па и ученицама, такве ствари, да би био то срам и за одрасле људе. У једним писмима износили су се појави обљубе ; у другима срамне слике, а уз то пропраћене речима, таквим, да се ни у самим апсанама, ме!)у поквареним и окорелим злочинцима, не могу слушати... После, зар нисте читали оне срамне записе и слике, које ђаци дрљају ио зидовима кућа и школских зграда и нужника... Како је на тим местима обилато истављена срамна реч дечија, која тим самим показује и осуство мо^зала и домаћега васпитања. Иа онда сте сигурно који пут, идући улицом, слушали и оно псовање у наше деце, оно јасно говорење срамних речи — чак и у присуству старих људи, жена и девојака... 27. Па да видите дечију литературу и уметност. Ретко који старији гимназиста, да није имао у рукама ФотограФије : »Венерз на спавању", »Дијана у купатилу", »Принцеса Шимајева", па онда слике голих девојака, у којима ое износе све срамоте... Срамне књиге, у којима се описују љубавне аФере и полне појаве, растурају се страховито међу децом... Многи и многи ђак није још прочитао народних песама и Ненадовићевих дела, али сам уверен, да се је забављао са књигом: о »старцу Едиму", »Венери 11 , »Уста госпође X." и другом сличном писменом накарадом, које распаљује Фантазију у деце, на их тако иагони, да се иолно драже, и ту драж на све могуће начине задовољавају... Оваке су књиге отров за — децу. У нас од надлежних и позваних нико и не покушава, да што ради у спречавању дечијега неморала.