Полицијски гласник

400

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 52

Ади на Западу се и новинари и парламенти дигли у одбрану деце, и отворили читаву борбу противу ових неморалних појава. Др. Шаан , посланик у немачкоме парламенту, рекао је : Господо! ПаЈЈа је реч у овом дому, како здрава и снажна држава почива на добрим Финансијама. Али, господо, важнија од Финансијске снаге државе, јесте у мојим очима морална вредност нашег народа, а пре свега наше омладине.,. Пре четири године сазван је конгрес у Лозани. На њему је било иравника, проФесора, књижевника, свештеника... Конгрес је био у циљу, да се размисли о начинима, које би требало, у интересу омладине, предузети, да се спречи неморална литература, која је, нарочито иоследњих година, узела великога маха... Прво су напали на ФрагнЈуску, да у њој највише иичу срамне књиге... Кривили су школу натуралиста, да је она са својим романима отворила врата неморалу... Пошав, веле, од Золе и Флобера, па до булеварских песника, писци су се отимали који ће више бити природнији, драстичнији итд. То писање прешло је 1 после и у друге народе, у којих су натуралисте за своје романе тражили идеале у јавним женскињама, неморалном животу ит.д.*) Наравно, читајући књиге, у којима се хвали блудни живот, и гледајући на позорници представе, у којима се оиет узносе блуднице, омладина зажели, да и сама пође тим путем, да окуси од тога плода, па се онда и одаје развратноме живљењу... А да и ми, у Србији, нисмо изостали иза овакових појава на Западу, види се из случајева мало час поменутих... Осим тога о томе нам дају јасне потврде и романи, који се сваки дан но улицама за пет пара табак распродају... 28. У прилог ономе, што казасмо, да чујете исповест једног гимназисте. Многе смо редове из писма изоставили. Али и ово, што следује, довољно је, да забрине и родитеље и учитеље омладине, узданице наше... — Још у шестом разреду нас неколицина почели смо, али у седмом наставили смо, да лумпујемо и неморално живимо... Делили смо се на групе и звали сјјо се »епикурејци«... Не само што смо више пута освањивали, 'него смо ишли_и по проституитским заводима. По нижим каФе -шантанима слушали смо певачице, а по свршетку њиховог програма узимали смо их са собом, и колима, у која се често нагурамо нас седмороосморо, правимо излет до Топчидера. Тамо будимо каФеџију, пијемо, деремо се и какве вам лудорије не правимо... Ноћу смо чинили свакојаке ексцесе; скидали смо, враћајући се са тшјанке, ишлтове и Фирме са дућана, нарочито јеврејски^:... Најрадије смо ишли у проституитски завод код... Али неки су наши другови водили љубав и са којекаквим девојчурама, служавкама и пробисветима... Отуда су се многи и заразили... Када су се почели лечити, онда је цела школа смрдила на јодоформ... Тај се смрад после осећао и у Кнез-Михајловој улици, када ђаци увече ради шетње пролазе. То је целој публици у очи пало, али нико није мислио да то од ђака долази. Реченица: јеси ли се украсио? ■— значила је : јесп ли се заразио?... Да не би пали у сумњу, да имају заразну болест, неки су од ђака везшвали руку, или прст. или врат, да изгледа, као да су болесни на томе делу тела... Од сифилиса многи су

*) Срамне књиге, ве.ш проф. Етинген, читају ое најрадије, а фриво.ше нредставе у позоришту посећују ое најчешће. Енглеока књига; Тће е1етеп4 ит.д. која прича неморад, штампана је и раотурена у 120.000 егземплара. Некакав Милер преведе је на немачки, и растури је у 80.000 комада... (( Париски живот" иредстављен је за две године 300 пута у Бер.шну... Други писац X. Штурсберг, у својој књизи о проституцији у Немачкој, наводи : да једна лајпцишка књижара штампа и растура неморалне књиге на хиљаде хиљада... Нарочпто опомиње : „Оаз. пеие Бекатегоп уоп Бг. Казгопу", „Ргаиеп1тШе», «Мбпсћ88сапс1а1е ип<1 Моппепзриск", 0 ТЈћег сПе Ргоћепаоћ4е (Зег (1еи (;8Сћеп ВаиегптаЛсћеп 0 , ({ 2ећп јаћге аиз с1ет Еећеп етез јип§еп Маппе8» ит.д .... Још је страшније, што има књижара, које за децу удешавају нарочито срамну литературу и на корицама књига још и рФележе: „Само за дечаке"... Не мање, веле, упливише рђаво на мо.рал' омладине. и оно посећивање јавних докала, кафешантапа, орФ9ума;-'ГД1е се више пута играчице излажу готово — наге...

наши другови страдали. Неки су се лечили у самој Школи. За тај посао употребљавали су чак и бокале, из којих ђаци пију воду... Неки су, не могући се лечити, или кријући болест, добијали јектику и умирали... Отуда је и смрт покојноме Н. Н. Н. Н... Када су у друштву, ови ђаци говорили су свакојаке речи, али цео говор сводио се на неморалне радње... Такав један разговор чуо је и проФесор г. Ш... и јавио је директору, али је ствар после утишана... Улицом не могу проћи поред женскиња, а да им не добаце какву неморалну реч... Да би се дошло до пара, довијало се на сто начина. Неки су варали, под разним изговорима, своје родитеље. Најобичније са књигама. Од родитеља узму новаца по неколико пута вигџе, него што вреде књиге, које они узимају у пола цене по антикварницама и од старијих другова, или их никако и не купују, већ својим »строгим« родитељима покажу од другова за ту сврху позајмљене књиге, па још са скупљих књига исеку цену са корица и прилепе је на ове књиге тако, да покрију* њоме много мању цену... Многи су цродавали ствари из кућа... Старији ђаци терали су после млађе ђаке, да и они са њима лумпују и са женскињама иду... Тако је се квареж међу нама ширила све вигие и више... Нећу да вам кажем све, али да вам нричам, шта су по неки од наших другова радили на самом школском часу... Нарочито за време предавања проФесора г. М... Он је, сиромах, кратковид, па не види шта се у скамијама ради. Док он најодушевљеније нрича о нечем, што је на реду из његовога предмета, дотле они овамо доручкују прасећу главу, ијЛг се играју »шаха«, „санса", »кеца (( ит.д... Неку су од ђака водили љубав и са штумадлама у хотелу, докле нису били и одатле отерани... Неки су водили на оваква места и своје другове из нижих разреда, и плаћали за њих трошак, само да праве комендију... Неки су то чинили у кућама родитељским са служавкама... Нарочито је на то навраћао своје друштво Н. Н... У нашем разреду растурале су се разне безобразне слике, у којима је ФотограФисаЈЈћ обљуба ит.д. Тако исто растуране су и многе срамне књиге... Ђаци су један од другог преписивали ону песму... коју је спевао песник г. Н... После су неки наши другови пресретали ученице из инштитута и из радничке школе, те им љубав изјављивали и срамне слике и књиге показивали... Једна је од ових девојака водила љубав са Н. Н... па је лане и истерана из школе... Има наших другова, који не верују ни у шта... Говоре срамне речи... Псују Бога, свеца... Махом пуше, јер ко не пуши, тај се не сматра као — мушко... Проводе време по оним нижим каванама... Играју билијара... карата... Коцкају се на новац... Пију што дохвате: и вино и пиво и ракију... Јвдан се једне ноћи напио, да су га једва однели до врата кућних, а једног су изнели на Калеиегдан. да се расхлади и отрезни... Многи од другова онанишу... Али сви нису такви... Има међу њима и велики број добрих ^ака, који немају никаквих порока, ни рђавих поступака... Ја сам овде изложио само случајеве, који су се дешавали, али и то што се десило, то је све могуће због тога. што над нама ђацима нема никаквог надзора. — —- —- — —

(НАСТАВИЋЕ СЕј.

ПОЛИЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. Пресуђења општинсг^их еудова а., Тужба. ^ Суду онштине ваљевске Мијаило Илић, трговац овдашњи, остао ми је дужан од узетог еспапа из моје бакалске радње, као што овај оверен рачун из мојих трговачких уредно вођених књига тврди 50.80 динара. Како дужник дуг неће да плати, то сам прину^ен тужити га томе суду, са молбом, да га на плаћање овога дуга, сЗ, 6°/ 0 годишњим интересом од дана тужбе до наплате осудити изволи, да ми накнапи плаћену таксу и на име трошкова нариичних 10 динара.