Полицијски гласник

ВРОЈ 5^. У БЕОГРАДУ, СУВОТА 26. ДЕЦЕМБРА 1898. ГОДИНА II. С/УР ОС О ОЈОО С/УЗ ОјОО ООО ОЈОО ОЈОП> ОЈОГ) (^ОО ОЈО 0 ООО &ОР С <ОГ> <$ОУ ОЈСЊ СОО ОЈОУ с/уо ОЈОП\ЈОО С.ОО СОО ООО соо С^УО ооо С.ОО С ЛЊ ОЈОО ОЈОО С,СО ОЈОО (^ОО С<бО ооо С.ОО С/У5 ОУ5 ооо ооо с/?о гхп СЈ&2 ООО С/У уу* ПОЛИЦИЈСКИ ГЛбСНИК СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ ^ ■ УУЈ >УЈ С/5Р О ^УР ->-УР (УУ 'УУР О У Р С/>С С^С< С / УГ " С/50 0С О оос ОјСГ Г^ГЛ Ј 2ХУ С.СГ: С/У. Суу: 0?/0 О^ О ООО ОбО ооо СУУО С лг> ОЈСП ООО С/50 ОЈОГ) ОЈОО <^бО ОУ) ооо С ОС ооо С<5С ОСО сг>0 Оро О бО ОбО С.ОО ооо с^" »ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК« излааи једанпут недељно. По цотреби биће ванредних бројева. Претилата < е шаљг уредннштву у Веограду на »Великом Тргу" до Уираве града Веограда, а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на иошти. Цена је листу: пиновницима, учитељима, званичнидима, општинским иисарима и осталим званичнидима у оиште годишње 12, иолугодишње 6 дин. Гостионичарима и м :ханџијама из унутрашњости I" дишње 12, иолугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6 иолугодишње, 4 динара, ну ови се но овој дени могу нреа платш и само иреко својих команданата цолидијске односно пограиичне жандармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње '24, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Писма само плаћена иримају се. Рукописи не враћају се. Оглаеи ио иогодби. С ЛГ.~Г/у; СОООЈГЈГ УУ^ОЈСГ. :/Ж!^СГ> ОЈСГ. ООГОСГ) ОбО ОЈОО ОЈСГ СУ>С С/уг оуу.) суУО -УУОС/У УХ" УУР ОУ- 060 3/УР ^ ЈГ ) СУУО (V/: ^УР С/УР С/У. (У/. УУР гУ>Р С/У. СДО' УУГ с/УГ> ОУ. ОУР (У/ ОСО (УУО С/

СВОЈИМ ЧИТАОЦИМА »Полицијски Глаоник 0 улази од 1. јануара 1899. год. у трећу. годину свога живота. Када је пре две године овај лист поникао, сва српска штамна поздравила га је са похвалном оценом и означила га као праву потребу у нашем друштвеном животу. Да је ту потребу »Полицијски Гласник« умео и кадар био да задовољи, доказ је најјачи у томе, што је он примљен у публици тако, као ни један до сада лист српски. Он је радо виђен у Највишим као и у другим круговима српскога друштва. Он је добио потврду са Највишег места, да је појава његова корисна и садржина и уређивање његово одлично. в Полицијски Гласник® не чита се радо само у Србији; он је исто тако топло примљен и тражен и у суседним државама. И већ се на два . места у овим државама чине прииреме, да се српски »Полицијски Гласник« потиуно копира, и његов облик и уређење усвоји, ради чега су у самој редакцији лично тражени извесни подаци. У осталом наш се лист и трудио да у пуној мери задовољи читалачку публику и савесно одговори своме задатку. У 54 броја за ову годину, изашло је 50 чланака, 247 слика, 107 бележака, 715 потерница ит.д. У »Полицијском Гласнику« није само једно нитање полицијске или криминалне природе расирављено. По сликама у иотерници »Полицијског Гласника« похватани су са незЕгатним изузетком сви побегли осуђеници и други тражени зликовци. А. неколико тражених опасних лица похватале су суседне стране полиције, такође по изнетим сликама у „П. Гласнику. а „Полицијски Гласник« имајући за циљ, да помаже осигурање личпе и имовне безбедности, доносиће и у идућој години расправе свију питања полицијске и криминално правне природе. Даље, даваће упутства за полицијске чиновнике и иследнике по најновијим при■бављеним искуствима наше и стране праксе; доносиће сва упутства и Формуле за општинске судове и власти; штампаће редовно слике и потернице злочинаца, лопова, варалица ит.д. и најзад, за забаву публици доносиће врло интересне криминалне приче из нашег и страног судства. Познато је, како се радо читају у нас и на страни питања, која г. Таса Ј. Миленковић у својим интересним белешкама расправља. Ми имамо његово обећање, да ће нас и у новој години помоћи запискама из своје драгоцене архиве. —

0ПР0ШТАЈ (иб вохитцних прича) »...Нико није умео тако лепо лричати као мој покојни деда. И данас би га радо слушао ; а већ, док бејах дете, нисам се одвајао од њега. А био је веома строг. Није нам дао никаква нереда. Свакој стварчици знало се своје место, и тешко оном ко је на друго место остави. Није он тукао ; али нам је теже било од оног његовог иогледа него од не знам какве телесне казне. Исто тако није нам дао леновати. Ради макар шта, само да ниси беспослен. Пре него што сам научио читати и иисати научио ме је бројати; па, ако никаква посла немам он ми упрти у руке какву своју књигу те бројим листове. Кад га тако добро слушамо, он нас тада искупи па нам онда прича. А ми се претворимо у уво, па ни једно писнути ни шушнути. А он прича, ирича, па му се тек заблиста око; мени се учини као да то не говори више човек него да оне речи долазе кроз прозоре, а дедин лик до1)е ми аао светитељски... Једном, баш на Бадње вече, седимо још за трпезом. На пољу хучи ветар и сипа снег; у нећи пудкара весела ватрица, а деда поче да прича: — Ма шта радпо у животу, немој никад ништа учинити док се не запиташ: ма да ли ћу ја, после овога посла, моћи мирно да спавам? Јер, човеку нема нити бољег пријатеља, нити горег ненријатеља од његових дела ; а то је зато, што сваки у души својој има и свога судију који му мира не да, а тај судиЈа то је — савест. Сваки човек има савести. Варају се сви који веле да је злочинци немају. Ево само да вам испричам. Ја сам своју младост провео у Француској. Тамо сам радио и зарадио, па сам се онда вратио у своје родно место те купио ову кућицу и настанио се. Елем, познавао сам тамо у једној варошици, где сам служио, једнога просјака по имену Јакова. Као да га сад гледам... Високо чело са проређеном седом косом, којом се ветар играо, бистрим, плавим очима у које ниси смео загледати, јер си у њима видео тугу, страшну тугу. На његовим уснама нико не виде осмејка; а лице озбиљно, прекривено борама као да их је неко длетом урезивао. Он се одликовао од свију просјака тиме, што никад није замолио за'милостињу него је само погледао онога што дели; али је тај поглед говорио више од речи... Због тога имађаше ои као неку превласт над осталим просјацима и све њихне размирице решавао је обично једном речи, јер нико није ни сањао да га не иослуша. Видело се по свему да је тај човек имао и лепших дана, да је некад био и свој господар, па је баш то и изазвало у људи веће сажаљење и ако нико не знађан1е ни ко је ни од куд је. Чак и попа Лазар га је некако више одликовао од других, и ако Јаков никад није црквеног прага прекорачио. Нико није видео Јакова у цркви ни кад су највеће церемоније, а нико, па ни сам попа, не запита га зашто. Има, децо, невоља и несрећа које се огледају на лицу човечјем, па ти је незгодно да их поменеш да не би невољнику горе ране позледио. Двадесет и пет година је како Јаков седи па томе месту. Нико не зна ко је ни од куда је. Дотао је једнога дана, сео ту, и од то доба долазио је сваки дан. Људи се навикоше да. га ту виде; он поста ту као нека потребна ствар, као неки потребан предмет у дворишту црквеном, и свакоме би било некако незгодбо да га ту не види.