Полицијски гласник

424

ПОЈШЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 54

Нађосмо у једној фијоци , коју је сам отворио, читаву збирку пакетића, лепо увијених. Ја их покупих и послах у општинску лабораторију, одатле добих после четврт часа одговор, да је у њима потнуно безопасна сода бикер-бона. У исто време дођоше и агенти, који су ишли у истрагу к мужу госпође X. и који су нашли да се трговац налази у најповољнијем здрављу. Они су доручковали поред љега у оближњем ресторану, где је он свакога јутра свраћао, и констатовалп да отровани има ванредну боју лица и захваљујуКи бикарбоној соди, која му је олакшавала варење, изврстан апетит. Пре но што смо приступили суочењу оптужених, ми смо, ја и истражни судија, добро избрусили лепога Леона ; код њега је било то.лико несхватање правога положаја, да је заслужио оштар прекор. Морам признати да је престао са смејањем, кад смо ми свршили и да се јако побринуо за исход ствари. Најзад, пре но што ће да уђе у собу, у којој му је била љубазница, хтео сам ја, да је известим, о лукавству, где 1 је она на срећу била жртва. Она ме слушаше смешећи се не прозборивши ни речи. У томе сам ирочитао ове мисли : — Боже! Како су ови полицајци наивни и глупи и како је мој љубавник интелигентан човек ! Он је пронашао начин, да се ослободимо. Али врата се у томе отворише, лепи Леон уђе и исповеди се. Шта је даље Леон говорио, г-ђа X. све се више мењала у лицу; уснице дрхтаху пуне презирања, а очи јој севаху као муње. Она му одједном упаде у реч: — Немој, Леоне, лагати; признај све ! Ја више волим робију но срам. — Буди паметна, драга моја, одговори Леон љубазно. Ти можеш мислити, да ради твојих лепих очију ја не бих рескирао да дођем на гилотину. Она се одЈедном исправи: — Бедниче! неваљаче! викала је она, полегевши к њему и претећи му тако, да је он пошао назад до врата. »Хуљо! продужила је она. И ја да поверујем у твоју љубав ! Ах! како си ми се насмејао ! подлаче! подлаче! Али ја се ипак надам, да те робија неће мимоићи. Је л' те господине? рече она окренувши се мени. Ви ћете га задржати. Ах, кад би постојала каква дубока мрачна тамница, из које никад не би изашао ! !С Ми раздвојисмо љубавнике, али не задржасмо ни једнога ни другога, јер тако хоће закон. У кривичним делима, намера је неказиима, кад нема ни покушаја да се она оствари. А чо.век »отровани® пио је само средство, које се даје људма слабога стомака. Није било покушаја и закон их ослобођава. Сећам се, да је једном нека жена хотећи да убије свога л>убавника, купила револвер. Гвожђар, који је посумњао, по њезином изгледу, у чистоту њезиних намера, напуни револвер ћор-Фишецима. Шена је пуцала на свога љубавника, наслонив револвер на његово тело, али га ништа није новредила. Кад се сазнало за ово, жена је била кажњена за вређање јавнога морала. И у овом случају ми смо имали један акуесоран деликат, којп не допушта да тровачица остане некажњеном. Суд је нашао, да оптужене треба пустити, пошто се озбиљно укоре. Лепи Леон остави полицију много мање весео, но што је био, кад је у њу дошао ; а што се тиче госпође X., оно, што је она називала издајом од стране љубавника јој, било је по њу иешто најбоље. Ја је затекох у малом кабинету, где сам је оставио да плаче као Магдалена, умирену. — Госпођо, рекох јој, ви сте желели и спремали један грозан злочин, и није ваша кривица, што се није извршио. Закон нам не допушта да вас казнимо како заслужујете; али причувајте се, јер ми ћемо мотрити на, вас, и ако се ма што деси вашем мужу ви сте пропали. Госпођа X. пође, посрћући као пијана кроз ходник полициске зграде; један од агената одведе је до кола и она је у девет часова у вече била код куће, где је муж већ дуго " г ао на ручан. 7Т а г Ј

Она је на сваки начин у нуту нашла какав леп изговор за задоцњење. Од то доба нема срећнијега брачнога пара. Госпођа X. није никад више видела лепога Леона и агенат, коме сам наредио да мотри с времена на времена овај пар, јави ми: в Брачни пар је срећнији но икад, госпођа X. породиће се кроз неколико недеља." Конац дело краси. Муж није никад ни сањао о опасности, коју му је жена спремила бнла, а госпођа X. поста моделом добре жепе и мајке. И многе би убице постале добрим и поштеним, да у тренутку, кад дижу нож, каква неочекивана сила задржи им руку, и кад би знали да од то доба мотри полиција на њих. Ну, из овога не треба извести закључак, да је неопходно ономе, ко хоће да има добру жену; да је оиа смишљала, да га отрује. с францускогл Вел. Бајкић.

ИЗ ПОЛИЦИЈСКОГ АЛБУМА. Страхиња Ниновић, разбојник, опасан лопов и варалица. Сад је момак у својој 26 години. Родом је из Бачеваца, среза и окр. ва*љевског. Неписмен је, али да је хиљаду књига о упуствима за кра^Јр прочитао, неби боље занат испекао, но што је сам по својој дивљој и дрској природи научио. Недела његова из раније многобројна су, и кад би их ми овде ређали требало би много оваких листова па да исцрпно све опишемо. Зато ми ћемо овде навести само онолико дела за колико га данас оптужују : I. Октобра 24. год. 1896. допутовао је са Владимиром Продановићем из Клииаца, ср. ваљевског у Београд, који је дотерао неке коже да их прода. У Београду Владпмир остави кола и коње код свога момка, а са Страхињом пође да се распита за цену. После неколико минута пошго су зашли у ДРУ Г У У ЛИ ЧУ> Страхиња се под неким изговором одвоји од Владимира, па побочном улицом брзо отрчи код момка који је чувао коже и каже овоме: »Потерај коже за мном, казао је Владимир.« Безазлени момак то поЕерује па пође. Страхиња прода коже, узме новац и нестане га. II. Априла 18. ов. год. отишао је у село Лелиће, па обазриво као мачак увукао се у вајат Антонија Недића, тамош. Ту нађе гуњић Алексе Новаковића, који је тада био послом неким код Антонија, и из истог гуња извуче 77 динара и један сребрн сахат у вредности 35 динара. III. Маја 16. баш у први сумрак дође кући ТриФуна Јанића у^Ваљево, разбије прозор на соби, увуче се и покраде све што је дочепао. Доцније утврђена је вредност покрађе на 88 динара. IV. После ове крађе на месец дана, 19. Јуна, ове год. пресретне и нападне на Ивка Пешића из Лелића и како овај није имао ништа да му узме, он га изудара кундаком и нанесе му повреду тела. V. После овога, допадне у затвор и оков. Али, 3. августа побегне и том ириликом похара ствари Јовану Милановићу, среском пандуру,*) у вредности 43 динара. Поред овога уз пут украде још нечију сикиру, са којом је разбио гвожђе на ногама. VI. У месецу септембру ове год. спремајући се ваљда за хајдука, Страхиња ускочи кроз прозор у кућу Мијаила Јоваиовића из Стрмне Горе и украде му једну пушку острагушу у вредности 72 динара, и побегне.

*) Сигурно зато што га није боље чувао. Слаг.