Полицијски гласник

БРОЈ I НОЛИЦИЈСКИ ГЛ^СВДК 1 7

На ларму јт пуцањ дотрчи и комесар тоичидерске полиције г. Сима Обреновић, са својом жандармеријом. Мудрим распоредом. са 20 жандарма, он учини нотеру која му испаде за руком те зликовца ухвати, као што рекосмо у жарковачкоу мајдану. Г. Сима заслужује сваку похвалу за показапи труд и енергију. Јер, ко зна, каква је несрећа отклоњена, што је зликовац тако брзо пао у клоику. ... —.» ; ? ЛИЧНИ 0ДН0СИ ПОЛИЦ. ЧИНОВНИКА У недељу 10 Јануара 1899 године, венчаће се у еелу Раброву (срез рамски) г. Драгомир О. Михаиловић, писар ереза хомољског, са госпођпцом Љубицом Керком I'. Алексе Павловића трг. из Раброва. Због кратког времена, г. Драгомир није могао послати нарочите позиипице својим многобројним пријатељима н позианицима, с тога их-он овим путем позива да му изволе участвовати у овом његовом весел^у. — ТелеграФске честитке шаљу се: Градиште-Раброво. Ми с наше стране честитамо младенцима.

ИЗЈАВЕ. ПОРУКЕ И 0ДГ0В0РИ УРЕДНИШТВА. Поклон највреднијим повереницима. Уредништво је иовезало три комилета »Нолицијског Гласника" за 1898 годину. Бројеви су ових у своје време штампани иарочЛ4'о на најфинијој хартији. Новез је скуиоцен и са иозлаћеним шарама. У почетку књиге пред садржајем на засебном листу одштампаће се златним словима имена дотичних повереника, којима ове у део припадну. Ове комилете наменило је уредништво троици иовереника, који први у току овога месеца нокупе и иошл>у целокунну претплату. ' Они иак новереници, који су измирили за све своје претнлатнике у прошлој години, имају права на нбвезан комплет. Ношто су многи од њих премештени са службом у друга места, молимо их да нам се јаве, иа ћемо им послати. У писму ваља да назначе где су раније били.

Повезани комплети, за 1898. у фином иовезу, могу се добити у уредништву »Нолицијског Гласника" по цени од 20 дипара. Од 1897. год. имамо још два повезана комплета. Цена је 12 динара. Норуцбине из унутрашњости шаљу се на доплату. II. „Полицајац" са албумом криваца у 79 елика и календаром за 1899. год. иослаће се свима оним повереиицима који су обрачун за нрошлогодипш.и измирилм. Они нак, који још нису нослали иовац нозивају се овим иоследњн иут, да иајдаље за 10 дана пошљу новац или књиге.

Повереницима у унутрашњости, од којих још писмо добили снискове нретнлптнпка за ову годину, шал.емо лист бројио. Молимо их да бројеве брижл.нво чува.ј.у и Да их да.ју само онима, који ће сигурно бити наши претилатници. У исто в]»еме молимо их, да нам што пре иошљу описак иретплатника, какб би и за њих могли да одштамнамо адресе.

У Београду имамо један извесаи број претилатника, који нам нису измирили сиој дуг за нрошлу годину. Њима шиљемо овпх дапа признанице и молимо их да одмах н без икаквог изговарања иовац положе.

Ко болест крије — дека му није... (Уреднику »Народ. Здрпвља"). Новодом белешке „Наша Деца,« која је издазила у нашем листу, уредник в Пар. Здравља« натурио је својим читаоцима један нанис, који не одаје ни иисменост ни наученост. Пре свега, папис је нун правонисних иогрешака. Џо правилу, то никако не сме да буде код човека, који се радо отима да буде — уредник. Зна се, истина, да се уредник »Н. 3.® није много бавио књизкевношћу. Али је било очекивати, да бар у престоиици доктори уредници буду

— иисмени. Поред тога, чланак пије ни објективан. Г. уредник је мушко, а напие му је испао — хистеричан. Мисли су му исиретуране, више пута се понављају, једна другу, побијају, а речи му иснадају неуглађене. Уредник не сме бити што и пиљар. И ако се силом гура да буде свештеник у храму кшизкевностн, уредник мора на једио назити: да бар нзгледа васиитан. Иначе хоће ца осеку прсте. ЈТосле тога, када се реши да изиграва критичара, треба да зна бројити Факта. Није довољно написати: „ништа не ваља, гадно, страшно, треба све спалити." Него оно што нанада, треба доказпма да обори. Иначе, као што је уредник »Н. 3." писао, раДе обични иалаиачки иискарачи. Уредник »II. 3." може и мрзети »Полицијскн Гласнш:," из раздога нама непознатих, али у тој зависти и мржњи пе сме терати толико, да подмеће п пзмишља. Њему ће бити без сумње познато, како се у образованоме друштву гледа на ФалсиФикаторе. Па даље, пре него што нападне на туђи иризннти рад, треба да има за собом своја дела. Уредник, који у своме животу никада ништа оригиналио није написао, и коме је сак рад на једноме лекарскоме листу представљен у рубрици : „ситнице," »различности® и т. д., нема ни као лекар ни као управник душевне болнице, ни после толико година, да нокаже^бар једну озбил.ну студију о душгвним болестима у Србији. Сви: млађи лекари, радили су п урадили много у томе нравцу. Ми имамо таквих радова и у нашем листу. Осем тога, у лекарскоме друштву редовпо се износе поједини случајеви ираксе. Ми до данас још не читасмо и какав год рад нашега доктора уредниНа. Докторов наиис изашао је свега на три странице. Али је пун нелогичности. Белешка »Наша Деца," као што се у њеном уводу наглашава, изрично је намењена •— родитељимл... А до.ктор се прво чини томе невешт, на пита: за кога се иисао опај чланак .„Наша Деца. (< Па оида мало доцније, после неколико редова, сам на то питање одговара овако: НеИемо иорицати, да г. Миленковип шиа ираво што обраћа иажњу родитељима да боље ирииазе на децу како у куКи тако и ван ње... Тако је докторе ! Родитељима је онај чланак упућеп. После њих иолицајцима, а не девојкама и деци. За девојке је намењена »Домаћица, (< »Звезда,« »Искра, <( »Бранково Коло <( ит.д., а. за децу: Чика Јовин »Невен,^ »Зорица," »Српче 11 ит.д. Ц као што је нисац мислио, тако га је поштована публика и разумела. Тако га је разумела сва наша штампа, иа коју сте ви толико љути, тако су га разумелн и наши лекари, правниЦи ит.д. Тако су га разумели "вапга највреднији и најглавнији сарадници, јер г. Др. Л. овако завршује своје писање г. Таси : Ђ Мило ми је, што се твоје оиажање са мојим слаже. ПИСМО јв објективно и веома поучно за сваког писменог... НатераЂеш родитеље, да обрате већу пажњу на децу која иду у школу..." Др. М. проФееор вели: Добро је, што то износите. Не треба крити. Па нама остаје, да тражимо лека... Када је белешка почела излазити, поштована ста.рина, наш први криминалиста, бивши проФесор кривичног права на пашој Великој Школи, у два маха. је лично честитао г. Таси. Још много господе проФесора говорили су о тој теми с пнсцем и одобрилп му онако пнсање. Јер, говораху, болести су друштвене као и телесне. Док се не кажу, не могу се лечити. На ово писање писац је, иајзад, нозван и самом научном и одличном критиком, која је, уаносећн Тасина дела, излазила у књижеиннм листовнма. У »Зори* за 1896. нризнати књижевник и критичар овако се отворено обраћа на господин Тасу: (( Г. Таса на јсдиом месту, у одељку XXV., снушта бојазкл.пко/ завеоу, коју је био намеран задиНи, јер јо иза н.е тма јада и чемера, и нита оне, који буду писади о оиој књизи: да ли му саветујц да задигне ту завесу, те да иокаже шта се крије иза ње. Зода п другп нису питади за савет пубдику кад су хтеди да скидају завесу са иокварености, коју су биди уочиди. II Миленковић треба да зна своју дужност. Нека иемилосрдно здере образину злу, где год га је заиазио. Јаду и чемеру неИе се иодражавати. У осталом он и не иише уџбеник за више женске школе, да би овоје иознаникб из иомрчине занЏањао са њихове недовољне тоалете. Он даје грађу за социологију нашег света, и ту нема места срамежљивости. Пајзад, он је данас и једини, који у томе иравцу може да даје иодатке од вредности. Ојш што су нодазиди његовим трагом, за'оста,ш су још у почетку. Оскудевадо им је двоје : огромиа иолицијска ирактика, у вези са спремом и образовањем, иначе и н&чин одабирања..."