Полицијски гласник

8

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛА011ИК

БРОЈ 1

И верујемо да ће писање г. Тасино показати насигурно и добре резултате. Ми ћемо бити слободни да изнесемо и неколика мњења, која се чују да постапу предлози: да се жеиска послуга ирегледа; да се строго пази на јав-но женскиње, које се под разним изговорима настањује по свима деловима ирестонице; да се на надзор деце ван куће обрати боља пажња; да се подигне и зимско забавиште; да се за ђаке оснују нарочите читаонице ит.д. Норед осталога, немајући гато озбиљиије да примети, доктор се почиње и да ачи, па замера писцу што „гејачки" наиа.да на Запад. Ту га боли. Али докторе! ми верујемо да нам је од Занада дошло свако зло у погледу морала. ЈеДним погледом гледамо тамо сви ми, и господа и гејаци. Доктор је и сувише мали, па и сувише мало нознат, да то оиште сраско мњење обрне на корист, како он вели, — »Швабама.® Србин и ПГваба не могу никако ићи под руку. И ако се доктор озбиљно реши да ту заједницу у своме листу јавио проповеДа, разбећи 1)6 му се и оно мало уписника игго их има. Даље писање докторово показује још мање — начитаности. Он наводи да је данас педерастија чешћа на Истоку, него на ЗаПаду. Доиста, овако неиовнавање стиари изазива озбиљно чуђење: како је доктор мало читао. У Тасином »Дневнику® и »Иисмима® изнета је ова брука на Заиаду. Казат.о је, а то и сада понављамо, да та појава Данас тамо не само постаје обичиа, него да има и своју литературу, која јавно пише и проиоведа: №е пегће!гНе СевсМес/ихетр[тЛипд ... Унућујемо доктора на она силна издавања Мах 8р0ћг-а у Лајпцигу... У осталом, то знају и они наши г.г. лекари, који су доиста медецинску науку гатудирали у Бечу, Берлину и Па,ризу. Доктор после као и сумња, да ли таквих појава има и у нас. Види се колико као управник једног психијатричног завода нрати овакве нојаве. Ми га упућујемо 4 да упита судије, који с њпме сваки дан у староме здању у додир долазе, па ће му они потврдити: да се баш ових дана расправљају два таква случаја. Један из Београда, други из Чачка. Не зна се који је страшнији. А сад у недељу, близу електричне Фабрике, извршено је у Београду над једним девојчетом од 11 година ужасно зверско срамно насиље, о коме ћемо ми особено говорити. Доктор помиње и — фетишизам. И том приликом постаје ФалсиФикатор. Писац није споменуо Фетишизам као »иолну разврат", .пего као једну оиасну иојаву иокваренога Заиада. Како још тачиије о томе мисли нисац, доктрр ће то видети у књизИ: Јавни морал у ирестонцци... Нека малб причека, имаће шта читати. А доктор и сам не одриче 5 да г. Таса уме лепо да напише. Доктор бајаги пише критику и овако од речи до речи веди : „да је се иисац ио многим сигурним знацима судећи слуЖИО извесним књигама! !.. И то хоће да је савесна критика!! »Извесне крвиг^е", „извесне књиге«... Драги докторе, писци су именовани, све су књиге из твога фаха. Као лекару умоболних, на дужности ти је било, да их све прочиташ, и готово, напамет зпаш. Када је ниоац, као полицајац, могао све да ирочита, у толико си пре ти требао да их зиаш. Доктор, како је, сиромах, наиван, те не уме да крије како је и — завидљџв. Њему је криво, јито је јавно мњење одавно иресудило : да је г. Таса искусан иолицајац, да леио иише, и да су његова »сачињења" веома интересантна за свакога. То је права истина. Народ се граби за Тасиш. књиге, и, тако рећи, гута љегово нисање. Не мислимо да у додтору изазивамо штуцање, али, када је изјавио пакост, опда.да му и поменемо : да је г. Таса до данас паиисао • 16 ориђинала. Шесн ајест књига растурено је у иароду у 35.000 егземплара. Ако доктор томе не верује, нека потражи уверење из рачунских књига : Државие штамнарије, па онда и од г.г. Св. Николића, Д. Димитријевића и II. Танасковића, овд. штамиара... Све ове' књиге дочеиала је књижевна критика, и сриска и страца, особитом симиатијом и најодличнијим оценама. Нека доктор нрочита књижевие листове: Отаџбину, Дело, Зору, Бранково КолО и т. д., па онда Мјевеспјк, ЈаћгБисћ Гиг КесМз-дае■епвсћаИ; и т. д. Критике су писали: један доктор ирава и ирофесор Велике Школе, један доктор ирава и ректор на страном универзитету, један доктор и ирофесор судске медецине, један доктор философије и ирофесор једне београдске гимназије, један иризнати наш ктритичар, један доктор — ирофесор стране велике

гимназије и т. д. Осим ових књижевних листова још и на тридесет нагаих и страних иолитичких новина изнели су и оценили рад г. Тасин, признавгаи му, да је одличан књижевник и одличан криминалиста. Па тако је о г. Таси лшслило и само уредништво »Нар. Здравља", када га је, као полицајца, иозвало, да буде сарадник тога лекарскога листа; када му је штампало његову белешку: »Целату или Лекару«; када му јетај рад, као награду, одштампало у 200 комада и т. д. Почињући тај чланак, уреднигатво ,,Архива" и „Нар. Здравља« вели о г. Таси овако од речи до речи: Ђ Веома радо устуиамо места белешкама једног од најбољих наших криминалиста. Као што ће се видети, материјал је разрађен с осо&итим обзиром на принципе и методе модерне судске медецине, иа с тога је за нас од двострука интереса.« Пре гоДипу дана г. Таса је уредништву »Нар. Здравља 11 не само најбољи криминалиста, него чак и врло добар познавалац модерие судске медецине, а само иосле годину дана тај г. Таса је истоме уредништву и незналица, и не познаје судскомедецинске ствари. Боже мој . како се по неки човек у нашем друштву може толико да заборави, па да своју мржњу и пакост тако јавно обелодани. Доктор иомиње пакосно и »искусан полицајац®. Јест, и то стоји. Г. Таса би се радовао, да и за доктора изнесу да је „искусан Доктор". Али тај назив треба делима заслужити. Г. Тасу је оценило јавно мнење по његовим успешним радовима; тако су га рачунали сва г.г. министри, који су у свима тешким- елучајег.има на-њ апеловали. У осталом, да му то искуство и не признаје, ништа му неће његовој неписменој критици помоћи. У »Тасинимј Дневницима«, који излазе већ иеколико година, износи се нгга је г. Таса радио. И имаће још миого што-шта да се изнесе. Баш ових дана, нретурајући своју архиву, г. Таса је наишао и на једно писмо брата докторовог, у коме га, после једне тешке катастроФе, позива ноћу, да час пре дође у министарство пок. Гарашанину на саветовање. Има званичпих аката, на којима -је Гарашанин својеручно стављао наредбу, да г. Таса истрагу и рад нредузме. Први закои о општииама писао је пок. Гарашанин са г. Тасом као секретаром министарства. Ако су хартије Гарашаиинове сачуване, наћи ће се у њима г. Тасин рукопис. Ми овде наводимо само Гарашанина, јер је он био и рођак и једномишљеник докторов. Али има јога пуно писама и хартија, које ће у евоје време показати: у каквим је тегаким прилирама г. Таса иозиван био да ради. Мн смо изазвани, са, тога нека нам се не замери, што све Ово помињемо, као гато пећемо да пронустимо нагласити, да је спрема Тасина позната и на страни. Петроградске »Новости® називљу га »испитаним полицијским чиновником". ,, А11 §-ете1пе КеНпп^" веле : ,,е!п ћелуаћНег РоИгеЉеаћИе". Тако исто веле и „Раћча", „Јаћгћисћ" и т. д. Зар смо ми криви доктору што се за-њ не зна ни у Земуну, а о г. Таси се пииге чак и у Петрограду, Бечу, Мипхену и Риму. За~ доктора се прича да верује у опиритизам. То је довољна оцена за опога, ко у њему хоће да види озбиљна лекара. Али, норед тОга, он хоће и да је моралиста. Ну, то је престао бити онога часа, када је се решио да разбира и мисли погађа: шта г. Тасу »дражи« и »гата онволи 1 '. То је тугаљиво иитање. Са њим ми нећемо да »скандализујемо« иаше читаоце, као .гато је то учинио доктор са својима. Него доктор је, као гато се зна, доста комотаи. Њега не мори та напаст, да му болесницп чешће досађују. Са тога се може у овој сгрого поверљивој ствари непосредно обратити на г. Тасу. И он ће му одговорити. Доктор треба да зна, да такве ствари не спадају у књижевност, нити се за љих иптересује гаира публика. На завршетку молимр чИтаоце, који доктора познају, да нам не замере, што смо оволико о њему говорили. Ми смо изазвани. И када је доктор у своме листу онако смешним тоном јавно нредлагао да се »Полиц. Гласник® спади, ми уверавамо нашим рачуиским књигама, да је.се, после таквог његовог апела на народ, број наших иоштованих читалаца умиожио. Поред осталога, и овај нага одговор увериће погатоване читаоце, да ми разумемо шта је иисменост и књижевност, и да смо се, ма да смо недостојно нападнути, знали и умели одбранити само онако, како раде васпитани и учени људи.

ШТАМПА КРАЛз. СРП. ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА.

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК Н. ДИМИТРИЈЕВИТ1.