Полицијски гласник

ВРОЈ 3. У БЕОГРАДУ СУБОТА 23. ЈАИУАРА 1899. ГОДИНА III. С ОО СОО ОбО Р50 ООО 020 ОУ5 О УО С> СО 0јСГ>~<ХУ5 С<?0 1УУРЦЈО СУУР С ОО ООО С/УР 0С>0 ООО СОО О СО с/уа ООО О СО (УУ) ОУР С/УЗ ОбО ООО ООО О бО С/5Р ОУР (^О^О/У^ОС^050 ООО С/5Р С/>0 ООО 0 С ?0 сг>0 050 050 050 СУ>2' ПОЛИЦИЈСКИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊК 05^05^-050 СУУј (>У) С<УД ООО С>УР ОСЈО О&о ОУ 'е>у. ОСА" е/УГ' 050 С/5^ 050одо одо ОУЗ ооо сло СУ50 050 050 СЛО 050 050 :'>50 (У50 090"с<50 С/50 050 050 С<50"050 ОУ) СОО ООО ООО О ОО 0 50 С.ОО СОО

ИОПИТИБАЊЕ ПОУЗДАНООТИ ОБЕДОКА. (СВРШЕТАК) 111. Прмродно је да се у соби, ио напред казаноме, може учннити само један део оиита, код сведока потребних. Може се нид и слух опробати само за просторе затворене и за кратка одстојања. Ако је пак за тим стало, да се констатује шта је који од сведока у истини видео у шуми, у пољу, с планиие, пе би евентуално ништа друго остало. него уз прииомоћ стручњака, који би знали за чим је стало и који би имали потребне рутгше да учине оиит, учппити опит баш на самом месту о коме се спедочи.. Таки опити били би поучни и по правнике, јер то п јесге зло, што махом правници, који иа судскнм претресима раде као државни тужиоци, чланови суда или као браииоци, 1ш сами нису па чисто с тим шта се може а шта не може видети у извесним ириликама и на местима необичнијим. За то су сви Јправници , који имају учешћа нри претресима судскнм, нринуђени да на веру прпме што им сведок каже, јер су 1 врло ретко кадри да по свом властитом знању и искуству контрблишу исказе. Оиит, који се у соби чини, био би ошптп или пооебии. Општим опитом констатоцали би се појмови сведокови о иростору и времену, иросторна и времепа одстојања и протезања. Оведок би имао да каже дужине, висште, ширине и дубине, имао би да покаже колико мисли да је дугачка извесна мера, на кратко: имао бн да издрзки један испит, који је већ предложеи. Прва пропитивања односила би се на пој^ове његове о трајању врсмена. Мол^емо веома препоручити оно, што у том погледу ПЈтедлаже Д-р Ханс Грос. С малим изузетком, сви људи, с којима се онит чини, казују колико траје једиа минута. Наравно, не треба ири том. дати да сведок у мислима броји. Ако се говором спречи да броји, скоро без изузетка, већ после 30 до 40 секупада, сваки ће казати, да је минута протекла. .Топл је Теже казати колико заисга, трају пет минута. Питани ће, скоро без изузетка, грешити, али према томе за колико умањују или претерују, колико велику чине погрешку, а коју је опет лако контролисати секундним сатом, моћи ће се инак лако констатовати Степен подобности и.ихове да оцене време и вредпост њихових појмова о времену. Важно је да се утврди п какво је сећа^ сведоково о одел>цима времена који су иротекли. Ко је радио у редакцији Каквих великих дневних новина, :ша каквнм је заблудама подложна публика у појмовима о „прош.чости«. У редакцију улази један човек н вели: »Пре неки дан читао сам у ваншм иовинама случајно, јер их не држ.им, један чланак о неком новом проиаласку, који ме иитересује. Рад бих био да купим тај број новина, али ие знам који је. Може ли ми редакција казати, кад је чланак публикован? Свака редакција има једну свеску, у коју се сваки број новина, како који изађе, одмах уноси. Свеска је броншрана, а на крају четврти године веже се и укоричи, те бројеви једне четврти тако чине једну књигу. Редакција обично неАа времеиа да претура брчјеве из оне свеске, тражећи дотичии чланак или белешку, него обично даје молиоцу свеску, покаже му сто и понуди столицу, па га остави, да сам истражује потребан му број. То траје пола сата и дуже, јер од десет случајева у девет је публикација чланка била бар 15 дана пре, кад молилац каже да је чланак изашао »пре неки дан ;< или »пре неколико дана к . Кад каже да га је читао јуче или прекјуче, онда је бар осам дана протекло од како је чланак изашао. У другом случају долази једна жеиа, која је у листу читала белешку о неком наслеђу милиона, па се тек са.д, после иеколико недеља, како она вели,

сетила, да и њу јако интересује ово наслеђе. Ако је уцитате кад је, од прилике, чланак читала, павамкаже: биће већ три до четири недеље, можете одмах наредити редакциском момку, да јој донесе укоричене свеске листа, које садрже бројеве од пола године. Толико је најмање од онда, када је жена читала чланак. Ванредно се људи варају о дужини времена, нротеклога од кад су што интересно видели, чули, читали. Али код сведока^лија се казивања морају тицати прошлости, може бити од превелике важности констатовати, колико су велике погрешке, које они при том чине. Има из прошлости иитересних догађаја, које свако зна, јер је за њих свако чуо. Таки су н. пр. атентати на владаоце или какве врло знатне личидсти, катастроФе у рудницима, на мору, сурвавање кућа, експлозије, страшне непогоде, важна убиства, самоубиства. Може се запитати: Знате ли да је пре неког времена убијен тај и тај знатаи човек или владалац? Колико има од тада? Јесте ли слушали или читали што о велпкој поилави тој и тој ? Када она беше? Колико има од тог доба? После оваких иропитивања да би се дознали појмови сведокови о простору и времену, о подобиости његовој да цени иросторне и времене разлике, долазе опити с видом и слухом, о подобности његовој да'види и чује. Прво се проба снага очњег вида сведока, дајући му да гледа иа разном одстојању и ири р>азној светлости штампане ствари, рукописе и приказе у сликама. За тим се проба с вуненим концима да ли је за коју боју слеп и како разликује ниансе боја, помешане боје, јасне и тавне. По том се проба висина вида сведокова! Свакн човек видп до једне извесие висипе, махом до 75 цм. високо изнад дужине тела његова, а то ће рећи да иије навикнут да гледа и преко извесне висине. На зиаицима п сродницима својим можемо учинити врло поучну пробу с том висином вида. Обесићемо о зид у једној соби свога стана све слике и сатове наопако, тако да иа глави стоје — а то је лако учинити. Пустимо, за тим, људе у собу, нека ту остаиу четврт или пола сата. Ту ћемо се уверити, да ће од десет људи може бити тек један приметити да слике и сатови висе наопако. Наравно, ови посетиоци не треба да су људи, који први пут улазе у ту собу, и у опште да нису овом приликом први пут гости у кући нашој. Иначе, пошто су људи радознали, да би се оријентовали, бациће своје иогледе на слике, јер из слика што у соби висе да се дознати укус, вештина размештаја, гата вигае образованост онога којп у тој соби станује. Али за што ие примећују људи да слике виее наонако? За то што слике висе изнад њихове висине вида. Људи, обичио и ио павици, не гледају тако високо. Ми смо шта вигае некако вегатачки дресирани тако, да нас се пе тиче шта има да се види „горе" или шта се дешава тамо. Детету се једнако и брижљиво пуни глава тиме, да Гледа само у пут којим иде, људски и пристојно да иде и да гледа куд стаје. Дете, које се интересује и за оно што »горе® бива, грдимо што је зинуло, дигло главу као да звезде броји, карамо га, јер, гледајући тако високо, у опасности је да се саплете и падне на нос. Варошашш и сељак никако не гледају подједнако високо. Варошанин скоро никад не гледа у небо ни да се упита какво ће бити време. Ка.д у јутру пође од куће, понесе са собом свој кишобраи и отвара га ако је киша. Сељанин се далеко више интересује за време и за оне знаке из искуства, по којима се о времеиу може што у напред знати. Он гледа показују ли се облаци не само с видика његова, него има ли их и горе, у зениту, и сваког дана небројено нута погледа у небо. Мрнари,