Полицијски гласник

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 3

ловци који јуре за дивљачи, сви они гледају у висину и, ако се сме тако рећи, имају већу висииу вида од варошанина. У соби опита оценити колико неко високо гледа могуће је тако, ако се у половини висине зида наместе слике, а по том слике и Фигуре одмах испод плафона и на плаФону самом, те да се види, да ли неко лице и до Које висиие гледа и примећује што се ту налази. Важно је још у погледу вида констатовати, како неко лице види, какве појмове има о облицима како површииа тако и тела. Ако имамо прилике да на разним лицима, била она наши први знанци и рођаци или ма која друга лица, констатујемо шта она (нарочито ако су жене) разумеју кад за што год кажу да је »ћошкасто«, »рогљасто«, »округло«, „полуокругло" и »ћошкасто-округло" или у опште угласто, биће нам јасно, да код људи влада велика забуна о облицима (у матабматичком смислу) површина, Фигура и тела. »Угласто« тело може бити коцка, пространа пирамида, тетраедар, па и каква кугла. Неки људи и елипсоид, због затуиљених му крајева, зову »угластим« телом, а скоро увек каже питани то за показано му тело, ако је састављено из линија правих и кривих, из правих и СФеричних равни, односно површина. ' За испитивање подобности слуха сведокова могу се употребити апарати, који, по начину Вагнерова чекић-апарата, ударају и раде електричним окретањем или с ручаљком, производећи гласове удараца, кркљања или звона. Не могу се упуштати у опис апарата, који замишљам, али знам, да се, с помоћу таког апарата, могу изводити слаби и јаки гласови, Таки апарати дају могућности да се опроба неко лице, да ли чује разне звуке који му у ухо долазе, да ли их разликује и да ли је извеџбано да молге рећи откуд дозази известан глас, озго, оздо, с десна или с лева. Исто тако тиме се да дознати, да ли оио на десном или левом уху чује боље или горе. У гдекојим случајима биће од важности у криминалистичком погледу, да ли сведок има развијено чуло мириса. Опити о тој подобности врло су лаки. Треба само неколико малених бочица с течностима врло јака мириса, води јако налик. Што је ређа течност, тим је слабијега мириса, а на тај начин можемо имати потпуну сколу мириса, и, дајући по том дотичноме лицу да примирише у бочице, можемо констатовати докле је он поуздан у тој сколи. Људи махом пмају отупљеио чуло мприса, те само јаке мирисе осете, а то долази отуд, што се чуло мириса, орган мириса врло мало узима у тај посао, због чега нерви мириса отупљују. Дама, која од свог детињства употребљава парФим и која је кроза све мене парфимске моде прошла, природно је да ће им&ти извеџбанији нос од сељаиина, коме но вас дан иде у нос мирис коњушнице и гомиле њенога ђубрета, или од радника, коме је у носу непрекидно радионички мирис од уља, врела гвожђа и ситне прашинице, те баш никад и не веџба свој нос. На том отупљењу чула мириса, Ломброзо оснива своје тврђење, да су у злочинаца чула отупела. Да је пак Ломброзо осем злочинаца испитивао мирис и честитих људи, нашао би, да далеко више људи, да људи у опште, а не само зј Ј очинци , имају мало развијено чуло мириса, а да нарочито сви они социјални слојеви и редови, из којих се рекрутују злочинци, врло мало или баш ни мало немају прилике да нос свој веџбају и да нарочито развијају своју подобност мирисања. После овог општег опита, могао би се, разуме се, учинити и иарочити оиит, који би се односио на сам случај, о коме сведок даје свој исказ. (Упоредите што смо горе казали о познавању људи). Осем познања лица, могло би се још испитивати, колика је подобност сведока да познаје предмете, ствари. Проста проба да се већ онако рпуа1лт учинити. Ваља имати три ковчежића, подједнако велика, једне боје и облика, а само на дрвеном, или од чега другог, капку разних шара и украса. Нека су још сва четири рогља, горе на капку, ових ковчежића лако и мало окована, и то један ковчежић белим, други жутим, трећи црним оковом. Са та три ковчежића може се учинити маса експеримената с људима, чије подобности, да иознаду предмете, треба испитати. Тиме ћемо се уверити, да људи махом врло брзо сагледају, све као у лету виде, а да не пазе никако на карактерне разлике, и да ће од десет пута осам пута погрешно казати при овим опитима, кад се упитају о оном што су видели и запазили. Велике би вредности имали опити са сведоцима, овде у опште тек описани, ако би они обухватили и проширили се

на хиљаде лица.; дали би са свим ново гледиште о томе, шта човек у онште може видети и чути, о томе, шта може казати. Само је врло гешко доћи до довољног броја људи ради тих испитивања. Дало би се почети с опитима, који би се пружали на хиљаде личности, најразличнијих положаја у животу и најразличнијег образовања, а то би било у касарнама. Свакојако, ту је та незгода, што ћемо пред собом имати људе само једне одређене старости и који су релативно здрави. Али бисмо у војницима имали људе из свих редова, свих ступњева образовања, свију занимања и може бити било би баш од вредности зиати како стоје умпе и чулне подобности људи у извесном добу лшвота. Могло би се испитивање проширити за тим на школе, академије, болнице, азиле, кдзнене заводе ит.д., па ни с тим не би било доста, јер би у броју испитиваних мало био заступљен тако звани образован човек. Према покушајима, које сам сам чинио, а ирема посматрањима која су годинама трајала, дрлшм да имам и права, да кажем, да би ресултат трко широког испитивања, ресултат таког исиитивања многих хиљада људи, био баш постидан за све човечанство. Ови опити несумњиво дали би као ресултат, да највећи и прегрдан део људи, рођен иа свет са здравим чулима, за то гато их није веџбао, није кадар коректно ни да види ни да чује и услед тога ни да у себе прими сиољне упечатке. Ресултат овога испитивања вероватио изнео би пред очи и крајњу нужду, да се у школама, које децу васпитавају за живот, заведе нарочита. настава, ради веџбања вида и слуха. Да се види и чује, мора се нарочито учити, а да се коректно види и коректно чује, за то треба још више и дужег »школовања.« 10. јануара 1899. у Београду М. II. Јошшовик.

ШИИЦИЈСКИ РЕЧНИК. Општински послови. I. Су1,ењс ио грађанским сноропима. а., Тужба. Суду општине пожешке Сима Милић, овдашњи абаџија, дугује ми од узетог еспапа из моје трговачке радње, 70-40 динара. Пошто ми исти овај рачун неће на лен начин да плати, то га тужим томе суду и молим да га ооуди да ми илати ову суму у 70-40 динара са 6% год. интересом, од дана тужбе па до наплате, да ми накнади плаћену таксу и на име трошка и дангубе 10 динара. За доказ подносим у овереном препису рачун изведен из моје трговачке књиге »Дневник« и »Партијалник", а поред истога доиуно ћу се заклети. Тужбе основ дуг од еспапа. Вредност трал^бе 70-40 динара. Доказ извод рачуна из т.рговачких књига и донуњујућа заклетва. Датум. Милош Бранковић трг. На нолеђини Бр. 754. Одредити рочиште на које нозвати парничне страие, па коме ће се спор извидити и нресудити. Датум. Председ. суда. б., Белешка. < Рађено у суду ошитине пожешке, 7. августа 1898. гОд. Белешка ио спору Милоша Бранковића, грговца овд. иротиву Симе Милића, абаџије овдашњег. Судили су судије: Због дуга од еспапа. М. Терзић А. Симић II. Стевчић Бележио гшсар А. Савић