Полицијски гласник

ВРОЈ 3

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

19

На рочишту су обе парничне стране. На ионуду суда нису се могли поравнати. Тужилац ос?а при тужби, и моли да суд осуди дужника на плаћање дуга са таксом и трошковима. За данашњи предетанак тражи 10 динара. Тужени рече: Из поднетог овереног рачуна види се да је последње задужење било 1. марта 1897. године, а тужилац је дигао тужбу код овога суда 6. августа ове године, дакле по истеку године дана, није у законом року поднео рачун као нетрговцу на признање. Овим је изгубио право да се својом трговачком књигом послужи као полудоказом, и према томе тужба му је остала без доказа. Тражи да се тужилац одбије од тражења и да му плати на име дангубе 6 динара. Судски разлози: Тужилац за доказ своје тражбцне поднео је оверен извод рачуна из својих трговачких књига. Ко хоће да се овим доказима послужи, мора тачно водити рачуна о прописима законским, који захтевају извесне обав.езе. У овом случају тужилац је дужан био у року од годину дана туженом подиети на' призиање рачун — § 15. трг. закона. Он то није учинио, с тога је изгубио право на то, да му књите према туженом као нетрговцу могу служити као полудоказ. те да би му суд могао досудити допуњујућу заклетву, како му је тужба остала без доказа, то суд општине пожешке, на основу § 6. и 13. грађ. судског поступка Пресуђује: Да се тужилац од свог тражења као недоказаног одбије, и да плати тужеиом на име дангубе три динара. Пресуда саопштена парничарима јавно у суду одмах. Од суда општине пожешке, 7. августа 1898. год. Бр. 756 у Пожези. Потпис писара. Потписи судија. N13. Заведи белешну и иресуђење у иротокол суђења. II. Истуии. 0 истуиима због неиослушности ирема иолициским наредбама § 327. кр. закона. Рађено у суду општине пожешке, 17. децембра 1898. год. Начелник среза пожешког, наредбом својом од 12. децембра 1898. године Бр. 5634, наредио је овом суду, да позове грађане у ајку на курјаке, . који су се појавили у овоме срезу и чине штету среским становницима. Приликом наређења на ову ајку, позвано је извесно грађанство ове варотпи по списку, који је извео председник општ. суда. Марко Лазић, абаџија, није се хтео моме позиву одазвати, нити је на одређено место за нолазак дошао. Достављам ово суду и тражим да се Марко казни за ову непослушност. Стеван Марковић, кмет. На полеђини Бр. 2928. Позвати одмах оптуженог Марка и од њега узети реч. Датум. Председ. суда. Рађено у суду општине пожешке, 17. декембра 1898. год. Саслушање по кривици Марка Лазића, абаџије овдашњег .Због непослупшости према наредбама власти. Марко Лазић, абаџија овд., има 42 године, дозван и упитан, зашто није следовао позиву кмета за одлазак у ајку на курјаке, коју је наредила среска полициска власт, он изјави: Мени та наредба није позната, нити ми је исту ко саопштио, нити ме је ко од власти било среске било општинске позвао. Да сам зват, ја бих дошао. Марко Лазић. Оверава: Писар. Кмет. Разлози: Достави свога кмета суд општински поклања своју потпуну веру, као лицу заклетом на правилно и правично вршење споје поверене му дужности — § 35. полициске уредбе. Према

томе голом одрицању оптуженог Марка, нема никакве вредности, нити му може за одбрану служити. Својим недоласком на позив кмета, Марко је учинио кривицу, која се казни на основу § 327. тач. 2. кривич. закона. С тога суд, а са обзиром на § 87. а, закона о таксама као надлежан —■ § 4. полиц. уредбе Пресуђује: Да се оптужетти Марко за ово дело казни са три дана затвора о свом трошку и да плати два динара у таксеним маркама таксе за ово дело иступне природе. Пресуду извршити одмах § 15. и 16. иолиц. уредбе. Саопштити. Датум. Писар. Потписи судија. ПРАЗНОВЕРОТВО (СВРШВТАК) 4. Копање блага, тумачеп.е снова и гатање. Још ћемо у кратко донети неколико других празноверица, које тек у другој линији имају значаја, ношто већином служе за одузимање новца лаковерном свету. Разноликост у употреби тих празноверица врло је велика, те је иследнику веома тешко да то све савлада. На пример варкама о копању блага, преобраћању ствари без вредности (већином угљевља и крпа) иде се на то, да жртва положи какву вредност, која се за тим придигне. Варалица тражи, рецимо, да се сав новац, који је у кући, донесе и метне у сандук покривен угљевљем од дрвета. Наравно да тада угљевља нема довољно, па док се угал^ довлачи, новца несгане. На послетку сандук се затвори с разним бајањима и врачањима и превареном се строго наложи, да га дуго не сме дирати (седам недеља, двадесет и девет дана, до првог пуног месеца и т. д.); за тим се све угљевље претвори у злато. То је отприлике основни тип за све сличне празноверице, а тако је и са копањем блага. Обично дође у сеоску крчму неки непознат човек, који тобож са свим случајно почне разговор о копању блага и том приликом се изрази, да то баш није иикаква измишљотина. Он о томе говори дотле, док који од слушалаца не почне причати, како у селу има такође неки човек, који воли спорт копања блага. Непознати хвали то мишљење све дотле, док не сазна име и, ако је могућно, многе личне односе тога присталице копања блага. Сад се остави да прође неко вЈземе, а> за тим долази друг непознатог ка оном привржеиику копања блага, и одмах створи код њега огроман углед, пошто он, ма да га нико жив није никада видео у селу, зна множину личних прилика своје жртве испричати на врло тајанствен начин. Постепено пређе се у разговору само по себи на копање блага. За тим се почне посао: тајанствени мађионичар са стотинама неких враџбина одреди место, Х'де треба копати. Наравно да је то место он сам изабрао, и сад настане велико чуђење, кад он у кући исприча, да четврт сахата одатле, сто корака од раскршћа поред самог потока имају две тополе и између њих једна мала буква. Ту треба копати. Све се тачно слаже с оним, што је он казао; оду да копају и одиста нађу један стари, затворени и врло тежак лонац, који је варалица раније ту законао. Тај лонац не сме се никако отварати, то се сме учинити тек носле извесног времена, Али сад треба набављати велике суме разноврсног новца, који се меће на лонац и с њим заједио закопава. Сељак прода жито и стоку, да набави новац, који се, како ваља, закопава а који варалица наравно још прве ноћи смота. Кад се сазна за такав случај, властима је прва дужност, 'да га по народу објаве, да би се отклониле даље преваре, а да у исти мах настану и да варалицу ухвате. За криминалисту су исто тако од велике важности тумачење снова и гатање, јер то двоје може код извесних људи створити тако утврђено мишљење, да они иепоколебиво у то верују, па кад им се ма какав случајан догађај подудари с њиховим веровањем, они онда то доводе у везу и напослетку стварају основе за сумњу, који су кадри да залуде и најискуснијег криминалисту. Мени је познат један случај, у ком је некој имућној сељанци гатано у руку и пророковано, да ће бити отрована. Та