Полицијски гласник

20

ИОЛИЦИЈСКИ гллспш;

1П'0.| 3

се ствар њој 1 непрестано врзла по памети, она оде к другоЈ врачари и она јој наопако каза, да јој грози опасност од њеног мужа. Дакле та оба прорицања подударала су се и гласила: њен муж, с којим се потпуно слагала и лепр живела, отроваће је. И кад је та жена после дужег времепа добила Са свим обичну трбобољу, уображеље. узбуђење и страх учинили су своје, и кад је зовнут лекар, изгледало је одиста да постоји вегетабилно тровање. Лекар можда није особито вешто стављао своја питања болесници, ношто је испитивао у правцу тровања, жена је одговарала са »да« на сва његова питања, и резултат свега тога био је тај, да је сиромах муж притворен. Тек после дужег времена, кад је жена пренета на бечку клинику и ту на њој констатована најобичиија трбобоља, имало се великих мука, док је доказано, да је сиромах човек потпуно невин. Значајно је, да се^ болегаљиво стање те жене поправило одмах, чим јој је доказано, да није трована. У случајевима, кад иследник сумња да је у некој ствари врачање имало утицаја, њему ће цела истрага бити играчка, ако зна како је извршено то врачање. Бар ће му пре поћи за руком, да задобије поверење залуђене особе, кад јој покаже да и он нознаје ту вештину. Не сме се заборавити, да личност, која је залуђена врачањем, баш тиме што се дала залудити, показује, да она врачање сматра као нешто правилно и врло значајпо, па кад иследник о тој вештини ништа не зна, он оскудева у једном знању, које није за потцењивање. Тада се деси лако, да личност коју саслушава, са свог гледи шта оцени све знање и умење иследниково и рекне: »Кад он не зна то, не зна ни друго ништа.« Та знања није тешко набавити. Тиче ли се, рецимо, ствар тумачења снова, за неколико пара се купи »Саповник.« Истина тих »Сановника <( има више, али у главном они су сви подједнаки. Гатање, ма да је веома раширено, ииак нема својих књига, из којих би могли о њему црпети поуке. Још понајвише говори се о њему у већ поменутој Влислоцковој књизи о Циганима, које сам се и ја већином овде придржавао. Бора А (види слику) значи будуће богаство и ч-аст; ако линија В улази у ту бору, онда дотични долази до тога женидбом или уопште с помоћу личности другога пола. Је ли бора С изукрштана многим ситним борама,, то значи болест, беду и рану смрт, а и несрећан брак. Срећу значи, кад линија В у А улази. Је ли пак ЈЛ„ са С везано, очекивати је највећу срећу. Иресеца ли линија Е линију I) миогп завиде на срећи. Ако пак линије.Е никако нема, то значи дуг живот, срећу, благостање и срећан брачан живот. Пресеца ли Р линију В. и В, очекивати је невољу и непријатности својом сопственом кривицом, јер дотични питалац је лажан, тврдица и човекомрзац. Не достиже ли Р до В -и није ли везано са Е, дотични питалац ће умрети неприродном смрћу. Ако у простору око Р иема бора, утопиће се. Достиже ли линија Е до В, и имају ли домали и мали на прегибима много бора, дотични ће дочекати у здравл>у дубоку старост. Дугачки, уски прсти значе многе болести, кратки, дебели прсти здравље. Срећан у сваком правцу је онај, коме је линија А везана са В, а ова са I); Е треба Да недостаје сасвим, Р да допире до П а површина С да буде равна и сведена. Различита веровања, која стоје у вези с прстима, њиховом величином и дужином, белим пегама на ноктима и т. д., односе се искључиво на будућу срећу или несрећу и према томе нису за нас од интереса. Карактеристично је оно раширено мишљење, да се из кап.ље крви, која се рашири на нокту, може видети, где се налази неки изгубљени предмет или ко је лопов. Влислоцки прича, да ердељски Цигани на тај циљ нусте три капи крви из једног прста леве руке, па онда их пусте да кану на исти прст на десној руци. Из облика, коју истекла крв узме, мора неко »одрасло дете« казати, гата види, и према томе се даје одговор.

5. Нразноверство нри заклињању И при полагању заклетве влада велика празновера. Има људи, који држе, да се слободно мог.у криво заклети, кад носе уза се неку ствар, која их тобож гатити. Човек се може, по том веровању, криво заклети, а да се не боји последица: Кад има уза се какву кост свог умрлог детета, кад се иалац пресавије, кад се лева рука искриви, кад се пре и после заклетве пљуне, кад се у уста метне седам каменчића или-под језиком држи златник. кад се за време заклетве окреће дугме на панталонама, кад се навора уза се носи и т. д. Најбоље је да се иследиик распита, каква иразновера влада нри заклињању у његовој околини; онда ако сумња, да ће се ко криво клети, мбже се уверити да ли се-за то сиремио. Уопште иследник не треба да тако олако узима празноверство, јер оно је данас распрострањеније, но што се мисли. Многа ће се несрећа отклонити, ако с.е обрати већа пажша на, ову човечју слабост.. X. Гр»

РАЗОРЕНА СРЕЂА ПРИЧА Радоја Домановића (свршетак) Чим ветар поче слабије дувати, удари киша. Извадим кутију, те запалим цигару, па пуштајући млазеве дима кроз тенсак и узбуркани ваздух, осетих се иријатно у тој непогоди. Ветар започе нагоиити кишне капље у собу, те затворих прозор и легох на диван. Пушим и гледам нлавичасте долуте дима, слушам како гора јечм од ветра и киша заиљускује у окна од нрозора, а мислим на своју драгану. Таман бејах утонуо у слатке љубавне снове, док уједаред кроз хујање ветра, зачујем неке јаке исирекидане гласове: •— Потрчи брзоо, јаој мениии, брзооо !,.. Глас бејаше моје мајке. Мени се срце. следи, мис.ли се моје пресекогае и нека ми чудна слутња обави душу. Скочим с кревета и истрчим на лоље. Одмах пред кухињским вратима сусретнем се с мајком и сестром. Кигаа иљугати као из кабла, а оне кад ме угледагае застадоше као два кина. Погледам мајку, којој лице бејаше некако модро-бледо, с:а кога киша спираш.е сузе. Усне јој искривљене од плача, уздрхтале и модрб, :а цело лице остало укочено; руке јој се тресле као у грозници. Сест.ра стајагае мало иодаље: лице покрила рукама и г.орко јецала. Ја сам иред њима стојао блед и укочен, гледајући као: у сиу и не верујући да сам то ја и да су то моја мати и сестра. ОјјЈтим у грудима грдну нразнину, а под г.рлом лопту, која ме дављагае. Нисам о.сећао крви у својим жил.ама. Сав сам био клонуо и изнурен тако да сам се почео чисто иоводити као пијан. Ноге су ми клецале, а усне ми се засушише, а у упшма осетих иеко злослуто, чудно и непојмљиво зујање, као гласове који са другог света долазе. Пред очима ми се у тренутку изређаше хиљадама страганих, тулснијих иза тужнијих слика, у којима су час мој отац, час мдађи брат, јер и он не бегае код куће. — Шта је? — упитах једва, тупим уздрхталим гласом, од кога се чисто уплагаих, а јога мп вигае после тога зазуја у угаима, и још ми се вигае срце стеже а много више страшнијих слика ми се изређа иред очима. Учини ми се, да сам тим питањем убрзао само све зло и несрећу која нас чека, Мајка закука на то питање и ја чух речи: — Отац ти погинуо!,.. За неколико тренутака ирестаде у мојој души свака мисао. За тим ме обузе неко тупо, неразговетно осећање. Не осећах ни жалости, ни страха, ни бола. Изгледаше ми као да сам се пробудио из неког сна, па не знам ни сам где сам и бејах некако глуно и чудно равнодушан према свему гато се око мене догађа. З.а тим ми место свију слика изби пред очи само једна једина, али јасна и страшна: гледао сам свога оца бледа^ мртва, како ленси у својој крви негде на киши. Све то, све, помисао ми сеиу кроз главу, и тај ветар и то дрвеће и ови облаци, гле како с.е ваљају и склањају, све се клони од његова зла, од њега мртва. А само ми : ја.и моја