Полицијски гласник

«/

ВРОЈ 3

мајка и сестра миелимо о њему. Само је нас смрт његова потресла. И он је можда издишући мислио само на нас. А сад? ... Сад је мртав, хладан без мисли, без живот.а и ми ћемо иојурити њему, али његова уста неће више проговорити, његов«нас очи неће погледати. Сећао сам се све милоште очеве и разговора баш тога јутра када нође од куће, па ми се чисто учинн неверица, да он више неће с нама пи једне речи проговорити. При тој помисли. погледам у мајку и сестру, које илакаху и јецаху па ме таква туга и жалост притискоше, да ми се учини, е ће ме удавити. Малаксао, клонем уза зид и дуго остадох у том положају. ■— Брзо Ђорђевој кући!... рече ми мати кроз илач и ја осетих иотребу како треба журити, залселех чисто крила да добијем, како би што пре тамо стигли. Пођосмо. Мишљах да трчим, али сам једва корачао. Мајка је илакала, а ја за чудо бејах нем, без суза, хладан као камен. Нисам могао плакати, као да су се сузе следиле. Чињаше ми се да у грудима иемам срца, да у зкилама пемам крви, да сам без живота. Дуго сам кроз хујање ветра и пљусак кише слушао тужну запевку сестрину, која сама. остаде кОд куће. Њена ме кукњава мало по мало доведе у иеко чудно расположење. Сетих се и веренице своје, на ми се учиии, као да сам је пре читавог века познавао. Сетих се и очевих речи, како ме је дирао, шалећи се баш пре два дана са мном... Сећам се како се и сеСтра моја с њом дружила и говорила, како ће се добро слагати, кад дође у нашу кућу. — Ах, сестро мила —■ шапутао сам за се после тОга — отац нам ногибе. Ја и мајка јуримо њему мртвоме, а ти сад сама цвилиш и плачеш. Немамо помоћи. Нико не чује наш јад, а ми смо слаби у овом гадном свету. — При номисли: „слаби наспрам гадних људи, који нам срећу разорише!« осетих како се у мени поврати снага живота, срце ми јако закуца, крв узавре, неснице се етискоше. Зажелех освету страшну и грозну. Осетих у себи толико д'ордоети и снаге, да се могу одупрети целоме свету. Зажелех да рушим, обара.м. да цео свет сурвам. Под таквим мислима престадох ићи лагано и нотрчим иапред, што сам игда могао. Од једанпут Ме трже' мајчин глас : — јаој. до Бога мени! Застаном. Она ме стиже. Погледах њено тулпто унлакатто ли1џ>, иа ми се још оиако искисла учини бедпија и тужнија. Њу сам дубоко жалио, те |е оиет осетих слаб, немоћан. Заклатих се на иогама; опет ми нека, лопта стаде у подгрлац, осетих ону исту празнину у грудима... Ишли смо дал>е. Ветар је иеп^зестаио дувао, ажиша пљуштала. И сам не могу објаснити, как.о ми је све то чудно изгледало. Чињаше ми се као да нисам Жив, као да онај пут, ио • коме хучи вода, није иут, као да шума није шума. Све ми изгледаше другојачије него обичио. Из свега се некако по.маљагпе бледа, тужна слика мога убијенога оца. Дођосмо близу ку.ће тога Ђорђа, где е,у оца склоиили, изађе пред нас мој школски друг из основне школе — неки Милоје. Махну руком, као да нам хтеде рећи:. .»брже ! к На његовом снужденом лицу ја сам много видео. Гледао сам чисто целу моју пусту, тужну будућност,. »Брже" викиу он онет и махну руком као да би пам хтео помоћи да брже пођемо. Монгда сад већ издише, сену ми кроз глару и хтедох у.брзати кораке, али како мене', тако и мајку ми беј.апте издала снага. Место да потрчимо застадосмо на киши, и тако смо ду.го остали. Док не стигосмо ту пред кућу, жељах да. полетим, да само час пре сти.т'нем, а кад дођох нред врата, зажелим да сам да.ље, да се вратим и тек наново пођем. Бејаше ме страх да уђем •{М- унутра... Крај ватре, што гораше на огњишту сред куће, лежао је мој.отац блед са модрим уснама, крваво и тешко дисаше. Около њега стајаше неколико сељака, који су викали и доказивалп један. другом како се десио тај догађај. Мајка закука, сељаци оборише главе, а ја сам стајао уз врата не смејући крочити ближе. Неки приђоше мени и узеше ме тешити причајући како отац иије ништа крив, како га је његов шурак ударио мотком мучки ина леђа. Мени се све то никако није слушалб. Осетих

ГЛАСНИК 31

само жудњу за осветом и једва изговорим: »Нађите једна кола, (< јер ми се грло бејаше ја.ко засушило. Два-три сељака изађоше на поље да дотерају кола. Иошљем једног по лекара. Дођоше кола, те оца лагано натоваримо и кренемо кући по рђавом, каљавом путу. Мрак пао па земљу. Уз крцкање кола и меденица на воловима чујаше се брујање поточића, тешко хркање мога оца и јецање мајчино, која сеђаше чело његове главе у колима. Ја сам ишао пешке за колима. Један од сељака је ишао поред кола, а један је водио волове. Сада тек поче просијавати по која искрица наде у мојим мислима, да ће отац остати жив, и што је чудновато, тек се тада жалост и туга јавише у мојој души јасно и одређено. Осетих тоиле сузе како ми се ночеше млазевима сливати низ образе. Када дођосмо близу наше куће, чуо сам оиет тужно јаука.ње сестрино. Мајка на то јаче зајеца, а мени кроз тело прођ.е нека језа и учини ми се као дами њено кукање тек неку нову и ПЈзаву несЈзећу наговештава,... ■— Место да сада весело и безгранично разговарамо при вечери као и обично, а оно ето шта се учини — мислио сам. Онет се сотих и своје злосрећне веренице на помислим даље — место да кроз месец дана мој отац буде весео о свадби, да игра, као што је говорио, а он ће бити у гробу. Место да мати и сестра певају и веселе се, да будемо сви срећни, а нарочито ја крај невесте, а оно ето шта се учини. Место тога мати ће и сестра у црним марамама кукати на гробу, а отац ће мртав лежати под земљом. Ко то све учини? ... Пера. "Никада освета није, нити ће икада јаче букнути у дупга мојој, него тада... Био бих најсрећнији да се он од небуха створи преда мном, па да га на парчиће искидам. Не, и то ми не би било доста. Ја у мислима својим нисам могао наћи довољно мука,. на које бих га желеб ставити. Скииусмо оца лагано с кола и положисмо га на постељу. Свећа на столу горатне. а ми смо стојали око његове постеље: ја, мајка, сестра и брат ми, који већ бејаше стигао кући, Кроз плач смо гледали његово бледо, модро, крваво лице. Како смо бојажљиво ослушкивали сваки ропац његовог тешког дисања, а очима као да га хтедосмо отимати од грозне смрти. Дођоше и суседи и предузеше га лечити хладним облозима. Седели су неко време тешећи иас, да ће остати жив, ма да је ударац по глави био врло тежак. Одоше сви да вечерају, а ми остадосмо за неко време сами. Мајка, је седела крај постеље чело главе очеве и плакала; брат и сестра наСлоњени главама на зид у два угла собе такође плакаху јецајући, а ја сам стајао крај стола иа среди собе. Бесни пламен освете због уништене среће моје, која ме ј.е чекала кроз кратко време, биваше све силнији и силнији. Мисли су ми биле испрекидане и летеле муњевитом брзином... Поглед ми одједном иаде на велику урамљену слику, која иредстављаше моје родитеље на дан венчања. Видео сам лепо из сликеј како им са лица бије нека особита срећа и сјај. Знао сам шта су они у томе часу помишљали држећи једно друго за руку, исто то, што и ја кад би се тако на дан веттчања ухватио за руке са мојом драганом. Мислили су, да ће их целога века цратити само срећа и радост,. И да ће вечито газити чистом стазом, посутом мирисним цвећем. 0 шта је будућност крила у себи? Ето одмах испод те слике истих тих младенаца. Каква грдна разлика! А ја ? Мени су с.е такође радовали на дан рођења, као сестри и брату. Како су се радовали моме венчању, а како сам ја само замишљао тај срећан дан!... И, одједиом све разорено, све уништено, све нам однесе тај гадни зликовац, то грозно створење, тај Пера. Мржња и освета још јаче букнуше у мени и крв ми узавре у жилама. Глава ми је бучала, и цело се тело грчевито стегло, мишићи набрекли; на очи готово обневидех. Дође ми воља да убијам, да нипттим све што постоји, да убијем и себе и све у кући и тога грозиог Перу и вереницу: све, али све и да се тако опростим грозе и жалости и неке страхоте и угасим Жудњу за осветом. У таквим Мислима ме прекиде први очев слаб и туп,загушљив јаук и сви нриђосмо . ближе постељи. Мати му промени хладну облогу. Опет иочеше долазити суседи. Неки уђоше у собу, а неки су седели у кујни и разговарали. Изађем и ја у кујну.