Полицијски гласник

22

БРОЈ 3

— Ето га Пера код механе, срам да га буде !.. Имао је образа и да дође. Сва ми се крв узбуни у жилама и јурну у главу. Вилице ми се стегоше грчевито, а песнице стискоше. Пред очима сам осетио неко треперање, неке чудне нејасне слике, у ушима ми поче неко страшно зујање. Јурнем у другу собу, дохватим очев револвер и не говорећи ником ни речи изађох у двориште. Разведрило се, звезде трепере и месец сјаји на небу. Свеж ваздух ме оџрепи. — Шта ли сад она ради помислим и мисли се моје стишаше. Да ли и она сада зна за нашу несрећу? Да ли би и она плакала?... Па можда ће Бог дати да отац оздрави... Из тих ме мисли трже кукњава и запевка, чух како се устумараше по кући, а за тим гласове: — Брзо свећу... Јаој до Бога... Свећу... Ах, туго моја... Зовите Стеву... Нестаде наде. Опет ми крв појури у главу, жудња за страшњом осветом букну више него дотле. Појурим као бесомучаи механи. Нисам видео ништа пред собом — —- — —■ Ушао сам у механу и убио — Перу. Не знам, нити намтим шта је даље било. Знам само да сам пуцао и да сам га убио....

Тек кад сам био затворен, почех се прибирати. Тешко ми је да ти кажем како је све то. Ето као кад се човек пробуди из страшнога сна, али кад не зна, да ли је сањао то све, што је у ствари било, или. да ли га јава вара да је то све било. Не може да разликује да ли је јава сан, или сан можда не беше сан већ јава и збиља. Нашто би вам даље причао. Ја сам осуђен па петнаест година робије, а мој отац оздравио. Он се сиромах, док ја бејах на робији пропи од туте и јада. Вереница ми се удала за другога. Имање наше због очеве рђаве управе поче пропадати. Он је продавао један по један комад, пио и давао свима редом, који му год рекоше да ме могу спасти. Упропастио је све, али ја га не кривим, и ако је све то само за четири године док ја тамновах. Затим од туге за мном, а и за пропалим имањем умре, а ја одмах некако те годиие добијем помиловање. То вам је доста, па можете све знати, — заврши Стева своје причање. Ућутасмо. — Е, тако је то било ! •— опет ће он и дубоко уздахну, а сузе му засветлише у очима. Нисам могао ни речи проговорити.

ЛОПОВИ СИРОТИЊЕ, Паул Линденберг То је била уска и забачена улица, близу велике пијаце, Кие МопСогдчдеП, у коју ме је једног вечера одвео један нариски тајни полицајац. Десег сахати је било већ прошло, тама се са свим спустила на околне трошне куће, дућани су већ били затворени, и само је из неколико локала провиривала слаба светлост кроз црвене завесе на стакленим вратима. Већ више пута занитах свога нратиоца, какво ми је изненађење спремио за вечерас, а он ми је увек, смешећи се, одговорио: »Видећете негпто са свим особито, драги господине, а то сам и ја са свим случајно сазнао, па се надам, да ће и вас иитересовати. С( Задржасмо се пред једном петокатном кућом, која је од зуба времена сва испуцала, а у првом кату био је дућан, у коме се точило вино. Кроз једну дрвену капију уђосмо у један ходник, на онда на стаклена врата уђосмо у ресторацију. Самб неколико раденика и малих занатлија седело је за прљавим столовима при чаши или Флаши вина ; неки су живо разговарали међу се, други су читали новине, трећи играху карата. Сто, на коме се точи вино, био је празан, и тек после неколико минута дође гостионичар, те нас запита, шта желимо. Мој прдтилац наручи вина. Кад га гостионичар донесе, запита гаполицајац: „Па, господине Бенгеране, има ли доста друштва данас?« Упитани се веома зачуди, па, као не знајући, З .апита: »А које то друшгво?" — Та шта се пратите, драги

господине Бенгеране, одговори му полицајац, »као да ме не познајете више, истина, нисам већ дуго био код вас! 1< — Гостионичар се загледа боље у иолицајца: »Не, заиста, нисам вас познао; та ви сте — — —- чекајте, одмах ћу се сетити — ви сте —■ ви сте — господип — господин Моријер, та да, знам већ, к и показа руком у правцу стана главне полиције. »Заиста, драги господине Бенгеране <( , рече му мој пратилац, »а сада седите један тренутак овде и попите једиу чашу вина с нама. с< — »Па и сами знате, господине Моријеру, ако сте добро извештени, да се данас има доста посла, да морам много да трчкарам..." — »Та да, заиста, дакле чујте ме: ваљда још нико није дошао? Добро, тако сам мислио и сам. Ја сам данас дошао овамо као са свим приватно лице, као пратилац овога господина", и показа на мене; »господин се интересује за ту светковину, што ће се данас прославити код вас, па с тога хоће да је види.« — »Ви знате, господине Моријеру", прекиде га гостионичар, »да господа и даме не воле да их ко узнемирује. <с — »Не, пе, нећемо их ми узнемиравати; само нам покажите један пут салу, иа онда спустите завесу иа стакленим вратима®, — он иоказа на врата, која воде из локала у ходник — »али је мало само загрните, да бисмо видели оне који долазе.® Гостионичар направи прво озбиљио лице: »Само нгго сте то ви, господине Моријеру, учинићу вам ту л>убав ! Али само брзо ; ја идем напред, а ви дођите на коју секуиду за мном, да неби приметили то други." Изнђосмо кроз стаклепа врата, која воде ка улицн, па уђосмо у један узан ходник, који је био осветљен једном ламном. Кад смо прошли кроз тај ходник, дођосмо у неку готово подземну салу, у којој је био цостављен сто за две стотине персона; та је сала сигурно служила и за скупове. Сала је била осветљена светлећим гасом, а столови су били намештени у облику иотковице. За сваку особу била је спремљена Флаша белог вина и тањир с белим хлебом, а норед нећи у великој корпи било је још пуно Флаша, сигурно бољег вина. „Колико кошта вечера за особу ? с< — »Три динара без вина <( , одговори гостионичар, »они су поручили данас. нарочито доброг бургуднског вина и три разна слатка јела; сигурно су им приходи били врло добри", заврши гостионичар и сјајним очима погледа значајно мога иратиоца. »0 да«, додаде мој иратилац смешећи се, »оми могу то да поднесу, они немају невоље!" После га ја запитах, ко су ти »они <( , који ће се овде тако сјајно веселити, али он ме замоли да се мало стрпим, па ћу сам видети, ко су ти. Вратисмо се у ресторацију и седосмо тако, да нам је поглед био управљен на стаклена врата, на којима је гостионичр мало отшкринуо завесу. Мало за тим видех неколико људских нрилика, како се нечујио увлаче у ону салу, без икаква шума, јер је и звоно на капији било склоњено. Морао сам добро да напрегнем очи, да бих расиознао те прилике. Учинило ми се да добро не видим, те с тога убрисах два три пут добро стакла на својим наочарима; јер су ти, који су тамо улазили, припадали најнижем сталежу париског становништва, јер су то били најсиромашнији од свију сиромаха, најбеднији од свију бедних, најиесрећнији од свију несрећних! Премилостиви Боже, какве Фигуре, какве прилике! Погрбљене од старости и болести, бедне, једва су могле да иду, и све се скуцале и закржљале — овде се тресе бела брада са дрвеном ногом, тамо једна жена са једном руком, два слепца, а води их један дечко, верглаши, са свим погрбљбни нод теретом свога инструмента, и.тако је нридолазило још подобних лица, и то сви одрпани, брИгама преоптерећени, и сви су у стању да побуде људско саучешће. »Та кажите ми најиосле, драги господмне Моријеру, шта ће ово бити?« запитах ја тајнога агента, који је био сву пажњу обратио на долазеће. »То је ваљда какво добротворно друштво или је, можда какав нлеменит човек, позвао вечерас ове беднике, те им припремио добру вечеру. Није ли тако?« Мој пратилац смешећи се климаше главом. »Не, поштоваии г. Л., <( рече он, и запали једиу цигарету, »ове даме и господа, који су овамо дошли, дају сами ову свечаност, годишње два пута, а по иеки пут и три пу^а. Они су чули, да за особу кошта вечера три динара без вина, али они ће пити доброг бургундског вина, и ништа мање, »то смем тврдити. <( »Али то је невероватно," повиках ја, »не молсе се ни замислити, та сви су ти људи, које ту видех, аросјаци, које често сретам на улици?! с< —